Псалми 81

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Louis Segond 1910

1Радујте се Богу, који нам даје крепост; покликујте Богу Јаковљевом.

1Au chef des chantres. Sur la guitthith. D’Asaph.

2Подигните песме, дајте бубањ, слатке гусле са псалтиром.

2Chantez avec allégresse à Dieu, notre force! Poussez des cris de joie vers le Dieu de Jacob!

3Трубите о мени у трубу, о уштапу ради празника нашег.

3Entonnez des cantiques, faites résonner le tambourin, La harpe mélodieuse et le luth!

4Јер је такав закон у Израиља, наредба од Бога Јаковљевог.

4Sonnez de la trompette à la nouvelle lune, A la pleine lune, au jour de notre fête!

5За сведочанство постави Јосифу ово, кад иђаше на земљу мисирску. Језик, ког не знах, чух!

5Car c’est une loi pour Israël, Une ordonnance du Dieu de Jacob.

6„Уклонио сам рамена његова од бремена, руке његове опростише се котарица.

6Il en fit un statut pour Joseph, Quand il marcha contre le pays d’Égypte… J’entends une voix qui m’est inconnue:

7У невољи си ме зазвао, и избавих те, услиших те усред грома, на води Мериви искушах те.

7J’ai déchargé son épaule du fardeau, Et ses mains ont lâché la corbeille.

8Слушај, народе мој, и засведочићу ти, Израиљу, о кад би ме послушао:

8Tu as crié dans la détresse, et je t’ai délivré; Je t’ai répondu dans la retraite du tonnerre; Je t’ai éprouvé près des eaux de Meriba. — Pause.

9Да не буде у тебе туђег бога, и богу страном немој се клањати.

9Écoute, mon peuple! Et je t’avertirai; Israël, puisses-tu m’écouter!

10Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље мисирске; отвори уста своја, и ја ћу их напунити.

10Qu’il n’y ait au milieu de toi point de dieu étranger! Ne te prosterne pas devant des dieux étrangers!

11Али не послуша народ мој глас мој, Израиљ не мари за ме.

11Je suis l’Éternel, ton Dieu, qui t’ai fait monter du pays d’Égypte; Ouvre ta bouche, et je la remplirai.

12И ја их пустих на вољу срца њихова, нека ходе по својим мислима.

12Mais mon peuple n’a point écouté ma voix, Israël ne m’a point obéi.

13О кад би народ мој слушао мене, и синови Израиљеви ходили путевима мојим!

13Alors je les ai livrés aux penchants de leur cœur, Et ils ont suivi leurs propres conseils.

14Брзо бих покорио непријатеље њихове, и на противнике њихове дигао бих руку своју;

14Oh! Si mon peuple m’écoutait, Si Israël marchait dans mes voies!

15Који мрзе на Господа, били би им покорни, и добри дани њихови били би довека;

15En un instant je confondrais leurs ennemis, Je tournerais ma main contre leurs adversaires;

16Најбољом би пшеницом хранио њих, и медом бих из камена ситио их.”

16Ceux qui haïssent l’Éternel le flatteraient, Et le bonheur d’Israël durerait toujours;

no verse 17 in this text

17Je le nourrirais du meilleur froment, Et je le rassasierais du miel du rocher.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.