Псалми 102
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
1Prière d’un malheureux, lorsqu’il est abattu et qu’il répand sa plainte devant l’Éternel.
2Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
2Éternel, écoute ma prière, Et que mon cri parvienne jusqu’à toi!
3Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
3Ne me cache pas ta face au jour de ma détresse! Incline vers moi ton oreille quand je crie! Hâte-toi de m’exaucer!
4Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
4Car mes jours s’évanouissent en fumée, Et mes os sont enflammés comme un tison.
5Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
5Mon cœur est frappé et se dessèche comme l’herbe; J’oublie même de manger mon pain.
6Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
6Mes gémissements sont tels Que mes os s’attachent à ma chair.
7Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
7Je ressemble au pélican du désert, Je suis comme le chat-huant des ruines;
8Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
8Je n’ai plus de sommeil, et je suis Comme l’oiseau solitaire sur un toit.
9Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
9Chaque jour mes ennemis m’outragent, Et c’est par moi que jurent mes adversaires en fureur.
10Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
10Je mange la poussière au lieu de pain, Et je mêle des larmes à ma boisson,
11Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
11A cause de ta colère et de ta fureur; Car tu m’as soulevé et jeté au loin.
12А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
12Mes jours sont comme l’ombre à son déclin, Et je me dessèche comme l’herbe.
13Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
13Mais toi, Éternel! Tu règnes à perpétuité, Et ta mémoire dure de génération en génération.
14Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
14Tu te lèveras, tu auras pitié de Sion; Car le temps d’avoir pitié d’elle, Le temps fixé est à son terme;
15Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
15Car tes serviteurs en aiment les pierres, Ils en chérissent la poussière.
16Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
16Alors les nations craindront le nom de l’Éternel, Et tous les rois de la terre ta gloire.
17Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
17Oui, l’Éternel rebâtira Sion, Il se montrera dans sa gloire.
18Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
18Il est attentif à la prière du misérable, Il ne dédaigne pas sa prière.
19Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
19Que cela soit écrit pour la génération future, Et que le peuple qui sera créé célèbre l’Éternel!
20Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
20Car il regarde du lieu élevé de sa sainteté; Du haut des cieux l’Éternel regarde sur la terre,
21Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
21Pour écouter les gémissements des captifs, Pour délivrer ceux qui vont périr,
22Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
22Afin qu’ils publient dans Sion le nom de l’Éternel, Et ses louanges dans Jérusalem,
23Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
23Quand tous les peuples s’assembleront, Et tous les royaumes, pour servir l’Éternel.
24Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
24Il a brisé ma force dans la route, Il a abrégé mes jours.
25Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
25Je dis: Mon Dieu, ne m’enlève pas au milieu de mes jours, Toi, dont les années durent éternellement!
26То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
26Tu as anciennement fondé la terre, Et les cieux sont l’ouvrage de tes mains.
27Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
27Ils périront, mais tu subsisteras; Ils s’useront tous comme un vêtement; Tu les changeras comme un habit, et ils seront changés.
28Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
28Mais toi, tu restes le même, Et tes années ne finiront point.
no verse 29 in this text
29Les fils de tes serviteurs habiteront leur pays, Et leur postérité s’affermira devant toi.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.