Псалми 102
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Lutherbibel 1912
1Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
1Ein Gebet des Elenden, so er betrübt ist und seine Klage vor dem HERRN ausschüttet. HERR, höre mein Gebet und laß mein Schreien zu dir kommen!
2Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
2Verbirg dein Antlitz nicht vor mir in der Not, neige deine Ohren zu mir; wenn ich dich anrufe, so erhöre mich bald!
3Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
3Denn meine Tage sind vergangen wie ein Rauch, und meine Gebeine sind verbrannt wie ein Brand.
4Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
4Mein Herz ist geschlagen und verdorrt wie Gras, daß ich auch vergesse, mein Brot zu essen.
5Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
5Mein Gebein klebt an meinem Fleisch vor Heulen und Seufzen.
6Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
6Ich bin wie eine Rohrdommel in der Wüste; ich bin gleich wie ein Käuzlein in den verstörten Stätten.
7Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
7Ich wache und bin wie ein einsamer Vogel auf dem Dache.
8Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
8Täglich schmähen mich meine Feinde; und die mich verspotten, schwören bei mir.
9Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
9Denn ich esse Asche wie Brot und mische meinen Trank mit Weinen
10Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
10vor deinem Drohen und Zorn, daß du mich aufgehoben und zu Boden gestoßen hast.
11Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
11Meine Tage sind dahin wie Schatten, und ich verdorre wie Gras.
12А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
12Du aber, HERR, bleibst ewiglich und dein Gedächtnis für und für.
13Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
13Du wollest dich aufmachen und über Zion erbarmen; denn es ist Zeit, daß du ihr gnädig seist, und die Stunde ist gekommen.
14Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
14Denn deine Knechte wollten gerne, daß sie gebaut würde, und sähen gerne, daß ihre Steine und Kalk zugerichtet würden,
15Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
15daß die Heiden den Namen des HERRN fürchten und alle Könige auf Erden dein Ehre,
16Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
16daß der HERR Zion baut und erscheint in seiner Ehre.
17Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
17Er wendet sich zum Gebet der Verlassenen und verschmäht ihr Gebet nicht.
18Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
18Das werde geschrieben auf die Nachkommen; und das Volk, das geschaffen soll werden, wird den HERRN loben.
19Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
19Denn er schaut von seiner heiligen Höhe, und der HERR sieht vom Himmel auf die Erde,
20Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
20daß er das Seufzen des Gefangenen höre und losmache die Kinder des Todes,
21Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
21auf daß sie zu Zion predigen den Namen des HERRN und sein Lob zu Jerusalem,
22Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
22wenn die Völker zusammenkommen und die Königreiche, dem HERRN zu dienen.
23Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
23Er demütigt auf dem Wege meine Kraft; er verkürzt meine Tage.
24Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
24Ich sage: Mein Gott, nimm mich nicht weg in der Hälfte meiner Tage! Deine Jahre währen für und für.
25Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
25Du hast vormals die Erde gegründet, und die Himmel sind deiner Hände Werk.
26То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
26Sie werden vergehen, aber du bleibest. Sie werden veralten wie ein Gewand; sie werden verwandelt wie ein Kleid, wenn du sie verwandeln wirst.
27Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
27Du aber bleibest, wie du bist, und deine Jahre nehmen kein Ende.
28Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
28Die Kinder deiner Knechte werden bleiben, und ihr Same wird vor dir gedeihen.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.