Псалми 102
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kralice Bible (1613)
1Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
1Modlitba chudého, když sevřín jsa, před Hospodinem vylévá žádosti své.
2Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
2Hospodine, slyš modlitbu mou, a volání mé přijdiž k tobě.
3Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
3Neskrývej tváři své přede mnou, v den ssoužení mého nakloň ke mně ucha svého; když k tobě volám, rychle vyslyš mne.
4Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
4Nebo mizejí jako dým dnové moji, a kosti mé jako ohniště vypáleny jsou.
5Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
5Poraženo jest jako bylina, a usvadlo srdce mé, tak že jsem chleba svého jísti zapomenul.
6Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
6Od hlasu lkání mého přilnuly kosti mé k kůži mé.
7Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
7Podobný jsem učiněn pelikánu na poušti, jsem jako výr na pustinách.
8Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
8Bdím, a jsem jako vrabec osamělý na střeše.
9Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
9Každý den utrhají mi nepřátelé moji, a posměvači moji proklínají mnou.
10Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
10Nebo jídám popel jako chléb, a k nápoji svému slz přiměšuji,
11Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
11Pro rozhněvání tvé a zažžený hněv tvůj; nebo zdvihna mne, hodils mnou.
12А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
12Dnové moji jsou jako stín nachýlený, a já jako tráva usvadl jsem.
13Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
13Ale ty, Hospodine, na věky zůstáváš, a památka tvá od národu až do pronárodu.
14Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
14Ty povstana, smiluješ se nad Sionem, nebo čas jest učiniti milost jemu, a čas uložený přišel.
15Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
15Nebo líbost mají služebníci tvoji v kamení jeho, a nad prachem jeho slitují se,
16Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
16Aby se báli pohané jména Hospodinova, a všickni králové země slávy tvé,
17Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
17Když by Hospodin vzdělal Sion, a ukázal se v slávě své,
18Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
18Když by popatřil k modlitbě poníženého lidu, nepohrdaje modlitbou jejich.
19Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
19Budeť to zapsáno pro budoucí potomky, a lid, kterýž má stvořen býti, chváliti bude Hospodina,
20Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
20Že shlédl s výsosti svatosti své. Hospodin s nebe na zemi že popatřil,
21Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
21Aby vyslyšel vzdychání vězňů, a rozvázal ty, kteříž již k smrti oddání byli,
22Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
22Aby vypravovali na Sionu jméno Hospodinovo, a chválu jeho v Jeruzalémě,
23Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
23Když se spolu shromáždí národové a království, aby sloužili Hospodinu.
24Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
24Ztrápilť jest na cestě sílu mou, ukrátil dnů mých,
25Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
25Až jsem řekl: Můj Bože, nebeř mne u prostřed dnů mých; od národu zajisté až do pronárodu jsou léta tvá,
26То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
26I prvé nežlis založil zemi, a dílo rukou svých, nebesa.
27Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
27Onať pominou, ty pak zůstáváš; všecky ty věci jako roucho zvetšejí, jako oděv změníš je, a změněny budou.
28Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
28Ty pak jsi tentýž, a léta tvá nikdy nepřestanou.
no verse 29 in this text
29Synové služebníků tvých bydliti budou, a símě jejich zmocní se před tebou.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.