Приче Соломунове 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kralice Bible (1613)
1Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог.
1Přísloví Šalomouna syna Davidova, krále Izraelského,
2Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
2Ku poznání moudrosti a cvičení, k vyrozumívání řečem rozumnosti,
3Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
3K dosažení vycvičení v opatrnosti, spravedlnosti, soudu a toho, což pravého jest,
4Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
4Aby dána byla hloupým důmyslnost, mládenečku umění a prozřetelnost.
5Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
5Když poslouchati bude moudrý, přibude mu umění, a rozumný bude vtipnější,
6Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
6K srozumění podobenství, a výmluvnosti řeči moudrých a pohádkám jejich.
7Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
7Bázeň Hospodinova jest počátek umění, moudrostí a cvičením pohrdají blázni.
8Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
8Poslouchej, synu můj, cvičení otce svého, a neopouštěj naučení matky své.
9Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
9Neboť to přidá příjemnosti hlavě tvé, a bude zlatým řetězem hrdlu tvému.
10Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
10Synu můj, jestliže by tě namlouvali hříšníci, nepřivoluj.
11Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
11Jestliže by řekli: Poď s námi, úklady čiňme krvi, skryjeme se proti nevinnému bez ostýchání se;
12Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму;
12Sehltíme je jako hrob za živa, a v cele jako ty, jenž sstupují do jámy;
13Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
13Všelijakého drahého zboží dosáhneme, naplníme domy své loupeží;
14Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
14Vrz los svůj mezi nás, měšec jeden budeme míti všickni:
15Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
15Synu můj, nevycházej na cestu s nimi, zdrž nohu svou od stezky jejich;
16Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
16Nebo nohy jejich ke zlému běží, a pospíchají k vylévání krve.
17Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
17Jistě, že jakož nadarmo roztažena bývá sít před očima jakéhokoli ptactva,
18А они вребају своју крв и заседају својој души.
18Tak tito proti krvi své ukládají, skrývají se proti dušem svým.
19Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
19Takovéť jsou cesty každého dychtícího po zisku, duši pána svého uchvacuje.
20Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
20Moudrost vně volá, na ulicech vydává hlas svůj.
21У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
21V největším hluku volá, u vrat brány, v městě, a výmluvnosti své vypravuje, řka:
22Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
22Až dokud hloupí milovati budete hloupost, a posměvači posměch sobě libovati, a blázni nenáviděti umění?
23Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
23Obraťtež se k domlouvání mému. Hle, vynáším vám ducha svého, a v známost vám uvodím slova svá.
24Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
24Poněvadž jsem volala, a odpírali jste; vztahovala jsem ruku svou, a nebyl, kdo by pozoroval,
25Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
25Anobrž strhli jste se všeliké rady mé, a trestání mého jste neoblíbili:
26Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
26Pročež i já v bídě vaší smáti se budu, posmívati se budu, když přijde to, čehož se bojíte,
27Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
27Když přijde jako hrozné zpuštění to, čehož se bojíte, a bída vaše jako bouře nastane, když přijde na vás trápení a ssoužení.
28Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
28Tehdy volati budou ke mně, a nevyslyším; ráno hledati mne budou, a nenaleznou mne.
29Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
29Proto že nenáviděli umění, a bázně Hospodinovy nevyvolili,
30Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
30Aniž povolili radě mé, ale pohrdali všelikým domlouváním mým.
31Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
31Protož jísti budou ovoce skutků svých, a radami svými nasyceni budou.
32Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
32Nebo pokoj hloupých zmorduje je, a štěstí bláznů zahubí je.
33Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
33Ale kdož mne poslouchá, bydliti bude bezpečně, pokoj maje před strachem zlých věcí.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.