Приче Соломунове 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог.
1The parables of Solomon, the son of David, king of Israel.
2Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
2To know wisdom, and instruction:
3Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
3To understand the words of prudence: and to receive the instruction of doctrine, justice, and judgment, and equity:
4Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
4To give subtilty to little ones, to the young man knowledge and understanding.
5Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
5A wise man shall hear and shall be wiser: and he that understandeth, shall possess governments.
6Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
6He shall understand a parable, and the interpretation, the words of the wise, and their mysterious sayings.
7Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
7The fear of the Lord is the beginning of wisdom. Fools despise wisdom and instruction.
8Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
8My son, hear the instruction of thy father, and forsake not the law of thy mother:
9Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
9That grace may be added to thy head, and a chain of gold to thy neck.
10Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
10My son, if sinners shall entice thee, consent not to them.
11Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
11If they shall say: Come with us, let us lie in wait for blood, let us hide snares for the innocent without cause:
12Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму;
12Let us swallow him up alive like hell, and whole as one that goeth down into the pit.
13Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
13We shall find all precious substance, we shall fill our houses with spoils.
14Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
14Cast in thy lot with us, let us all have one purse.
15Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
15My son, walk not thou with them, restrain thy foot from their paths.
16Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
16For their feet run to evil, and make haste to shed blood.
17Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
17But a net is spread in vain before the eyes of them that have wings.
18А они вребају своју крв и заседају својој души.
18And they themselves lie in wait for their own blood, and practise deceits against their own souls.
19Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
19So the wage of every covetous man destroy the souls of the possessors.
20Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
20Wisdom preacheth abroad, she uttereth her voice in the streets:
21У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
21At the head of multitudes she crieth out, in the entrance of the gates of the city she uttereth her words, saying:
22Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
22O children, how long will you love childishness, and fools covet those things which are hurtful to themselves, and the unwise hate knowledge?
23Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
23Turn ye at my reproof: behold I will utter my spirit to you, and will shew you my words.
24Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
24Because I called, and you refused: I stretched out my hand, and there was none that regarded.
25Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
25You have despised all my counsel, and have neglected my reprehensions.
26Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
26I also will laugh in your destruction, and will mock when that shall come to you which you feared.
27Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
27When sudden calamity shall fall on you, and destruction, as a tempest, shall be at hand: when tribulation and distress shall come upon you:
28Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
28Then shall they call upon me, and I will not hear: they shall rise in the morning and shall not find me:
29Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
29Because they have hated instruction and received not the fear of the Lord,
30Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
30Nor consented to my counsel, but despised all my reproof.
31Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
31Therefore they shall eat the fruit of their own way, and shall be filled with their own devices.
32Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
32The turning away of little ones shall kill them, and the prosperity of fools shall destroy them.
33Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
33But he that shall hear me, shall rest without terror, and shall enjoy abundance, without fear of evils.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.