Приче Соломунове 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог.
1Пилделе луй Соломон, фиул луй Давид, ымпэратул луй Исраел,
2Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
2пентру куноаштеря ынцелепчуний ши ынвэцэтурий, пентру ынцелеӂеря кувинтелор минций;
3Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
3пентру кэпэтаря ынвэцэтурилор де бун-симц, де дрептате, де жудекатэ ши де непэртинире;
4Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
4ка сэ дя челор неынчеркаць аӂериме де минте, тынэрулуй куноштинцэ ши кибзуинцэ,
5Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
5сэ аскулте ынсэ ши ынцелептул, ши ышь ва мэри штиинца, ши чел причепут, ши ва кэпэта искусинцэ
6Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
6пентру приндеря ынцелесулуй уней пилде сау ал унуй кувынт адынк, ынцелесул кувинтелор ынцелепцилор ши ал кувинтелор лор ку тылк.
7Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
7Фрика де Домнул есте ынчепутул штиинцей, дар небуний несокотеск ынцелепчуня ши ынвэцэтура.
8Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
8Аскултэ, фиуле, ынвэцэтура татэлуй тэу ши ну лепэда ындрумэриле мамей тале!
9Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
9Кэч еле сунт о кунунэ плэкутэ пе капул тэу ши ун ланц де аур ла гытул тэу.
10Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
10Фиуле, дакэ ниште пэкэтошь вор сэ те амэӂяскэ, ну те лэса кыштигат де ей!
11Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
11Дакэ-ць вор зиче: „Вино ку ной! Хайдем сэ ынтиндем курсе, ка сэ вэрсэм сынӂе, сэ ынтиндем фэрэ темей лацурь челуй невиноват;
12Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму;
12хайдем сэ-й ынгицим де вий, ка Локуинца морцилор, ши ынтреӂь, ка пе чей че се кобоарэ ын гроапэ;
13Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
13вом гэси тот фелул де лукрурь скумпе ши не вом умпле каселе ку прадэ;
14Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
14вей авя ши ту партя та ла фел ку ной, о пунгэ вом авя ку тоций”,
15Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
15фиуле, сэ ну порнешть ла друм ку ей, абате-ць пичорул де пе кэраря лор!
16Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
16Кэч пичоареле лор аляргэ ла рэу ши се грэбеск сэ версе сынӂе.
17Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
17Дар деӂяба се арункэ лацул ынаинтя окилор тутурор пэсэрилор,
18А они вребају своју крв и заседају својој души.
18кэч ей ынтинд курсе токмай ымпотрива сынӂелуй лор ши суфлетулуй лор ый ынтинд ей лацурь.
19Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
19Ачаста есте соарта тутурор челор лакомь де кыштиг: лэкомия адуче пердеря челор че се дедау ла еа.
20Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
20Ынцелепчуня стригэ пе улице, ышь ыналцэ гласул ын пеце:
21У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
21стригэ унде е зарва май маре, ла порць, ын четате, ышь спуне кувинтеле ей:
22Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
22„Пынэ кынд вець юби простия, проштилор? Пынэ кынд ле ва плэчя батжокориторилор батжокура ши вор уры небуний штиинца?
23Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
23Ынтоарчеци-вэ сэ аскултаць мустрэриле меле! Ятэ, вой турна духул меу песте вой, вэ вой фаче куноскуте кувинтеле меле…
24Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
24Фииндкэ еу кем, ши вой вэ ымпотривиць, фииндкэ ымь ынтинд мына, ши нимень ну я сяма,
25Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
25фииндкэ лепэдаць тоате сфатуриле меле ши ну вэ плак мустрэриле меле,
26Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
26де ачея ши еу вой рыде кынд вець фи ын врео ненорочире, ымь вой бате жок де вой кынд вэ ва апука гроаза,
27Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
27кынд вэ ва апука гроаза ка о фуртунэ ши кынд вэ ва ынвэлуи ненорочиря ка ун выртеж, кынд вор да песте вой неказул ши стрымтораря.
28Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
28Атунч мэ вор кема, ши ну вой рэспунде; мэ вор кэута, ши ну мэ вор гэси.
29Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
29Пентру кэ ау урыт штиинца ши н-ау алес фрика де Домнул,
30Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
30пентру кэ н-ау юбит сфатуриле меле ши ау несокотит тоате мустрэриле меле,
31Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
31де ачея се вор хрэни ку родул умблетелор лор ши се вор сэтура ку сфатуриле лор.
32Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
32Кэч ымпотривиря проштилор ый учиде ши лиништя небунилор ый перде,
33Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
33дар чел че м-аскултэ ва локуи фэрэ грижэ, ва трэи лиништит ши фэрэ сэ се тямэ де вреун рэу.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.