Плач Јеремијин 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Како седи сам, поста као удовица, град који беше пун народа! Велик међу народима, глава међу земљама потпаде под данак!
1Вай! Кум стэ пэрэситэ акум четатя ачаста атыт де плинэ де попор алтэдатэ! А рэмас ка о вэдувэ! Еа, каре алтэдатэ ера маре ынтре нямурь, фрунташэ принтре цэрь, а ажунс роабэ астэзь!
2Једнако плаче ноћу, и сузе су му на образима, нема никога од свих који га љубљаху да га потеши; сви га пријатељи његови изневерише, посташе му непријатељи.
2Плынӂе амарник ноаптя ши-й кург лакримь пе ображь. Ничунул дин тоць чей че о юбяу н-о мынгые; тоць приетений ей ау пэрэсит-о ши и с-ау фэкут врэжмашь.
3Исели се Јуда од муке и љутог ропства; седи међу народима, не налази мир; сви који га гонише стигоше га у теснацу.
3Иуда а плекат ын прибеӂие дин причина апэсэрий ши мунчилор греле. Локуеште ын мижлокул нямурилор ши ну гэсеште одихнэ! Тоць пригониторий луй л-ау ажунс токмай кынд ый ера май маре стрымтораря.
4Путеви сионски туже, јер нико не иде на празник; сва су врата његова пуста, свештеници његови уздишу, девојке су његове жалосне, и сам је јадан.
4Друмуриле Сионулуй сунт тристе, кэч нимень ну се май дуче ла сэрбэторь, тоате порциле луй сунт пустий, преоций луй офтязэ; фечоареле луй сунт мыхните ши ел ынсушь есте плин де амэрэчуне.
5Противници његови посташе глава, непријатељима је његовим добро; јер га Господ уцвели за мноштво безакоња његовог; деца његова иду у ропство пред непријатељем.
5Асуприторий луй сар бируиторь, врэжмаший луй сунт мулцумиць. Кэч Домнул л-а смерит дин причина мулцимий пэкателор луй; копиий луй ау мерс ын робие ынаинтя асуприторулуй.
6И отиде од кћери сионске сва слава њена; кнезови су њени као јелени који не налазе паше; иду немоћни пред оним који их гони.
6С-а дус де ла фийка Сионулуй тоатэ подоаба ей. Кэпетенииле ей ау ажунс ка ниште чербь каре ну гэсеск пэшуне ши мерг фэрэ путере ынаинтя челуй че-й гонеште.
7Опомиње се Јерусалим у муци својој и у јаду свом свих милина што је имао од старине, кад пада народ његов од руке непријатељеве, а никога нема да му помогне; непријатељи гледају га и смеју се престанку његовом.
7Ын зилеле неказулуй ши тикэлошией луй, Иерусалимул ышь адуче аминте де тоате бунэтэциле де каре а авут парте дин зилеле стрэбуне; кынд а кэзут попорул луй ын мына асуприторулуй, нимень ну й-а венит ын ажутор, яр врэжмаший се уйтау ла ел ши рыдяу де прэбуширя луй.
8Тешко сагреши Јерусалим, зато поста као нечиста жена; сви који су га поштовали презиру га, јер видеше голотињу његову; а он уздише, и окреће се натраг.
8Греу а пэкэтуит Иерусалимул! Де ачея а ажунс де скырбэ. Тоць чей че-л прецуяу ыл диспрецуеск акум, вэзынду-й голичуня, ши ел ынсушь се ынтоарче ын алтэ парте ши офтязэ.
9Нечистота му беше на скутовима; није мислио на крај свој; пао је за чудо, а нема никога да га потеши. Погледај, Господе, муку моју, јер се непријатељ понео.
9Некурэция стэтя липитэ пе поала хайней луй ши ну се гындя ла сфыршитул сэу. А кэзут греу де тот. Нимень ну-л мынгые. „Вези-мь тикэлошия, Доамне, кэч ятэ че семец есте врэжмашул!”
10Непријатељ посеже руком на све драге ствари његове, и он гледа како народи улазе у светињу његову, за које си заповедио да не долазе на сабор Твој.
10Асуприторул а ынтинс мына ла тот че авя ел май скумп; ба ынкэ а вэзут кум, ын Локашул луй чел Сфынт, ау интрат нямуриле, кэрора Ту ле порунчисешь сэ ну интре ын адунаря Та!
11Сав народ његов уздише тражећи хлеба, дају драгоцене ствари своје за јело да окрепе душу. Погледај, Господе, и види како сам поништен.
11Тот попорул луй каутэ пыне суспинынд; шь-ау дат лукруриле скумпе пе хранэ, нумай ка сэ-шь цинэ вяца. „Уйтэ-Те, Доамне, ши привеште кыт де ынжосит сунт!”
12Зар вам није стало, сви који пролазите овуда? Погледајте и видите, има ли бола какав је мој, који је мени допао, којим ме уцвели Господ у дан жестоког гнева свог.
12„О, вой, каре тречець пе лынгэ мине, привиць ши ведець дакэ есте врео дурере ка дуреря мя, ка дуреря ку каре м-а ловит Домнул ын зиуа мынией Луй апринсе!
13С висине пусти огањ у кости моје, који их освоји; разапе мрежу ногама мојим, обори ме наузнако, пустоши ме, те по вас дан тужим.
13Мь-а азвырлит де сус ын оасе ун фок каре ле арде; мь-а ынтинс ун лац суб пичоаре ши м-а дат ынапой. М-а ловит ку пустиире ши ку о лынчезялэ де тоате зилеле!
14Свезан је руком његовом јарам од греха мојих, усукани су и дођоше ми на врат; обори силу моју; предаде ме Господ у руке, из којих се не могу подигнути.
14Мына Луй а легат жугул нелеӂюирилор меле, каре стау ымплетите ши легате де гытул меу. Мь-а фрынт путеря. Домнул м-а дат ын мыниле ачелора кэрора ну пот сэ ле стау ымпотривэ.
15Полази Господ све јунаке моје усред мене, сазва на ме сабор да потре младиће моје; као грожђе у каци изгази Господ девојку, кћер Јудину.
15Домнул а трынтит ла пэмынт пе тоць витежий дин мижлокул меу; а стрынс о оштире ымпотрива мя, ка сэ-мь прэпэдяскэ тинеретул; ка ын тяск а кэлкат Домнул пе фечоара, фийка луй Иуда.
16Зато ја плачем, очи моје, очи моје лију сузе, јер је далеко од мене утешитељ, који би укрепио душу моју; синови моји пропадоше, јер надвлада непријатељ.
16Де ачея плынг, ымь варсэ лакримь окий, кэч С-а депэртат де ла мине Чел че требуя сэ мэ мынгые, Чел че требуя сэ-мь ынвиорезе вяца; фиий мей сунт здробиць, кэч врэжмашул а бируит.”
17Сион шири руке своје, нема никога да га теши; Господ заповеди за Јакова, те га опколише непријатељи; Јерусалим поста међу њима као нечиста жена.
17Сионул ынтинде мыниле ругэтор, ши нимень ну-л мынгые. Домнул а тримис ымпотрива луй Иаков, де жур ымпрежур, врэжмашь; Иерусалимул а ажунс де батжокурэ ын мижлокул лор.
18Праведан је Господ, јер се супротих заповести Његовој; чујте, сви народи, и видите бол мој; девојке моје и младићи моји отидоше у ропство.
18„Домнул есте дрепт, кэч м-ам рэзврэтит ымпотрива порунчилор Луй. Аскултаць, тоате попоареле, ши ведеци-мь дуреря! Фечоареле ши тинерий мей с-ау дус ын робие.
19Звах пријатеље своје, они ме преварише; свештеници моји и старешине моје помреше у граду тражећи хране да окрепе душу своју.
19Мь-ам кемат приетений, дар м-ау ыншелат, преоций ши бэтрыний мей ау мурит ын четате, кэутынд хранэ ка сэ-шь цинэ вяца.
20Погледај, Господе, јер ми је туга, утроба ми се усколебала, срце се моје преврће у мени, јер се много супротих; напољу учини ме сиротим мач, а код куће сама смрт.
20Доамне, уйтэ-Те ла неказул меу. Лэунтрул меу фербе, ми с-а ынторс инима ын мине, кэч ам фост неаскултэтор. Афарэ, сабия м-а лэсат фэрэ копий; ын касэ, моартя.
21Чују где уздишем, али нема никога да ме потеши; сви непријатељи моји чуше за несрећу моју и радују се што си то учинио; довешћеш дан који си огласио, те ће они бити као ја.
21М-ау аузит суспинынд, дар нимень ну м-а мынгыят. Тоць врэжмаший мей, кынд ау афлат де ненорочиря мя, с-ау букурат кэ Ту ай адус-о, дар вей адуче, вей вести зиуа кынд ши ей вор фи ка мине.
22Нека изађе преда те сва злоћа њихова, и учини као што си учинио мени за све грехе моје; јер је много уздаха мојих и срце је моје жалосно.
22Аду тоатэ рэутатя лор ынаинтя Та ши фэ-ле кум мь-ай фэкут мие пентру тоате фэрэделеӂиле меле! Кэч суспинеле меле сунт мулте ши инима ымь есте болнавэ.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.