2. Цареви 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А по смрти Ахавовој одметнуше се Моавци од Израиља.
1Моаб с-а рэзврэтит ымпотрива луй Исраел, дупэ моартя луй Ахаб.
2А Охозија паде кроз решетку из горње собе своје у Самарији, и разболе се; па посла посланике и рече им: Идите, питајте Велзевула бога акаронског хоћу ли оздравити од ове болести.
2Ахазия а кэзут прин зэбрелеле одэий луй де сус ын Самария ши с-а ымболнэвит. А тримис ниште соль ши ле-а зис: „Дучеци-вэ ши ынтребаць пе Баал-Зебуб, думнезеул Екронулуй, ка сэ штиу дакэ мэ вой виндека де боала ачаста.”
3Али анђео Господњи рече Илији Тесвићанину: Устани, изађи на сусрет посланицима цара самаријског и реци им: Еда ли нема Бога у Израиљу, те идете да питате Велзевула бога у Акарону?
3Дар ынӂерул Домнулуй а зис луй Илие, Тишбитул: „Скоалэ-те, суе-те ынаинтя солилор ымпэратулуй Самарией ши спуне-ле: ‘Оаре ну есте Думнезеу ын Исраел, де вэ дучець сэ ынтребаць пе Баал-Зебуб, думнезеул Екронулуй?’
4А зато овако вели Господ: Нећеш се дигнути са постеље на коју си легао, него ћеш умрети. Потом отиде Илија.
4Де ачея, аша ворбеште Домнул: ‘Ну те вей май да жос дин патул ын каре те-ай суит, чи вей мури.’” Ши Илие а плекат.
5А слуге се вратише к Охозији, и он им рече: Што сте се вратили?
5Солий с-ау ынторс ла Ахазия. Ши ел ле-а зис: „Пентру че в-аць ынторс?”
6А они му рекоше: Срете нас један човек, и рече нам: Идите, вратите се к цару који вас је послао, и реците му: Овако вели Господ: Еда ли нема Бога у Израиљу, те шаљеш да питаш Велзевула бога у Акарону? Зато нећеш се дигнути с постеље на коју си легао, него ћеш умрети.
6Ей й-ау рэспунс: „Ун ом с-а суит ынаинтя ноастрэ ши не-а зис: ‘Ынтоарчеци-вэ ла ымпэратул каре в-а тримис ши спунеци-й: «Аша ворбеште Домнул: ‹Оаре ну есте Думнезеу ын Исраел, де тримитець сэ ынтребе пе Баал-Зебуб, думнезеул Екронулуй? Де ачея ну те вей май да жос дин патул ын каре те-ай суит, чи вей мури.›»’”
7А он им рече: Какав беше на очи тај човек који вас срете и то вам рече?
7Ахазия ле-а зис: „Че ынфэцишаре авя омул ачела каре с-а суит ынаинтя воастрэ ши в-а спус ачесте кувинте?”
8А они му одговорише: Беше сав космат и опасан кожним појасом. А он рече: То је Илија Тесвићанин.
8Ей ау рэспунс: „Ера ун ом ымбрэкат ку о манта де пэр ши ынчинс ку о куря ла мижлок.” Ши Ахазия а зис: „Есте Илие, Тишбитул.”
9Тада посла к њему педесетника с његовом педесеторицом; и он отиде к њему; и гле, он сеђаше наврх горе: и педесетник му рече: Човече Божји, цар је заповедио, сиђи.
9А тримис ла ел пе о кэпетение песте чинчзечь ку чей чинчзечь де оамень ай луй. Кэпетения ачаста с-а суит ла Илие, каре шедя пе вырфул мунтелуй, ши й-а зис: „Омуле ал луй Думнезеу, ымпэратул а зис: ‘Кобоарэ-те!’”
10А Илија одговарајући рече педесетнику: Ако сам човек Божји, нека сиђе огањ с неба и прождре тебе и твоју педесеторицу. И сиђе огањ с неба и прождре њега и његову педесеторицу.
10Илие а рэспунс кэпетенией песте чинчзечь: „Дакэ сунт ун ом ал луй Думнезеу, сэ се кобоаре фок дин чер ши сэ вэ мистуе пе тине ши пе чей чинчзечь де оамень ай тэй!” Ши с-а коборыт фок дин чер ши й-а мистуит пе ел ши пе чей чинчзечь де оамень ай луй.
11Опет посла к њему другог педесетника с његовом педесеторицом, који проговори и рече му: Човече Божји, цар је тако заповедио, сиђи брже.
11Ахазия а тримис дин ноу ла ел алтэ кэпетение песте чинчзечь ку чей чинчзечь де оамень ай луй. Кэпетения ачаста а луат кувынтул ши а зис луй Илие: „Омуле ал луй Думнезеу, аша а зис ымпэратул: ‘Грэбеште-те де те кобоарэ!’”
12А Илија одговори и рече им: Ако сам човек Божји, нека сиђе огањ с неба и прождре тебе и твоју педесеторицу. И сиђе огањ Божји с неба и прождре њега и његову педесеторицу.
12Илие ле-а рэспунс: „Дакэ сунт ун ом ал луй Думнезеу, сэ се кобоаре фок дин чер ши сэ вэ мистуе пе тине ши пе чей чинчзечь де оамень ай тэй!” Ши с-а коборыт фок дин чер ши й-а мистуит пе ел ши пе чей чинчзечь де оамень ай луй.
13Тада опет посла трећег педесетника с његовом педесеторицом. А овај трећи педесетник кад дође, клече на колена своја пред Илијом, и молећи га рече му: Човече Божји, да ти је драга душа моја и душа ове педесеторице, слуга твојих.
13Ахазия а тримис дин ноу о а трея кэпетение песте чинчзечь ымпреунэ ку чей чинчзечь де оамень ай сэй. Ачастэ а трея кэпетение песте чинчзечь с-а суит ши, ла сосире, шь-а плекат ӂенункий ынаинтя луй Илие ши й-а зис ругынду-л: „Омуле ал луй Думнезеу, те рог, вяца мя ши вяца ачестор чинчзечь де оамень, служиторий тэй, сэ фие скумпэ ынаинтя та!
14Ето, сишао је огањ с неба и прождрао прва два педесетника с њиховом педесеторицом; али сада да ти је драга душа моја.
14Ятэ, с-а коборыт фок дин чер ши а мистуит пе челе динтый доуэ кэпетений песте чинчзечь ши пе чей чинчзечь де оамень ай лор, дар, акум, вяца мя сэ фие скумпэ ынаинтя та!”
15А анђео Господњи рече Илији: Иди с њим, и не бој га се. И уста Илија и отиде с њим к цару.
15Ынӂерул Домнулуй а зис луй Илие: „Кобоарэ-те ымпреунэ ку ел, н-ай ничо фрикэ де ел.” Илие с-а скулат ши с-а коборыт ку ел ла ымпэрат.
16И рече му: Овако вели Господ: зато што си слао посланике да питају Велзевула бога у Акарону као да нема Бога у Израиљу да би Га питао, нећеш се дигнути с постеље на коју си легао, него ћеш умрети.
16Ел й-а зис: „Аша ворбеште Домнул: ‘Пентру кэ ай тримис соль сэ ынтребе пе Баал-Зебуб, думнезеул Екронулуй, ка ши кум н-ар фи ын Исраел Думнезеу, ал кэруй кувынт сэ-л поць ынтреба, ну те вей май да жос дин патул ын каре те-ай суит, чи вей мури.’”
17И умре по речи Господњој, коју рече Илија, а на његово се место зацари Јорам, друге године царовања Јорама сина Јосафатовог над Јудом, јер он нема сина.
17Ахазия а мурит, дупэ кувынтул Домнулуй ростит прин Илие. Ши ын локул луй, а ынчепут сэ домняскэ Иорам, ын ал дойля ан ал луй Иорам, фиул луй Иосафат, ымпэратул луй Иуда, кэч н-авя фиу.
18А остала дела Охозијина што је чинио, нису ли записана у дневнику царева Израиљевих?
18Челелалте фапте але луй Ахазия ши че а фэкут ел ну сунт скрисе оаре ын Картя Кроничилор ымпэрацилор луй Исраел?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.