2. Коринћанима 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Од Павла, апостола Исуса Христа по вољи Божијој и брата Тимотија цркви Божјој у Коринту, са свима светима који су у свој Ахаји:
1Павел, апостол ал луй Исус Христос, прин воя луй Думнезеу, ши фрателе Тимотей, кэтре Бисерика луй Думнезеу каре есте ын Коринт ши кэтре тоць сфинций, каре сунт ын тоатэ Ахая:
2Благодат вам и мир од Бога Оца нашег, и Господа Исуса Христа.
2Хар ши паче воуэ де ла Думнезеу, Татэл ностру, ши де ла Домнул Исус Христос!
3Благословен Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, Отац милости и Бог сваке утехе,
3Бинекувынтат сэ фие Думнезеу, Татэл Домнулуй ностру Исус Христос, Пэринтеле ындурэрилор ши Думнезеул орькэрей мынгыерь,
4који нас утешава у свакој невољи нашој, да бисмо могли утешити оне који су у свакој невољи утехом којом нас саме Бог утешава.
4каре не мынгые ын тоате неказуриле ноастре, пентру ка, прин мынгыеря ку каре ной ыншине сунтем мынгыяць де Думнезеу, сэ путем мынгыя пе чей че се афлэ ын вреун неказ!
5Јер како се страдања Христова умножавају на нама тако се и утеха наша умножава кроз Христа.
5Кэч, дупэ кум авем парте дин белшуг де суферинцеле луй Христос, тот аша, прин Христос авем парте дин белшуг ши де мынгыере.
6Ако ли смо, пак, у невољи, за вашу је утеху и спасење, које постаје у трпљењу тих истих страдања која и ми подносимо.
6Аша кэ, дакэ сунтем ын неказ, сунтем пентру мынгыеря ши мынтуиря воастрэ; дакэ сунтем мынгыяць, сунтем пентру мынгыеря воастрэ, каре се аратэ прин фаптул кэ рэбдаць ачеляшь суферинце ка ши ной.
7И надање наше тврдо је за вас. Ако ли се утешавамо, за вашу је утеху и спасење, знајући да као што сте заједничари у нашем страдању тако и у утеси.
7Ши нэдеждя ноастрэ пентру вой есте неклинтитэ, пентру кэ штим кэ, дакэ авець парте де суферинце, авець парте ши де мынгыере.
8Јер вам нећемо, браћо, затајити невољу нашу која нам се догоди у Азији кад нам је било претешко и преко силе тако да се нисмо надали ни живети;
8Ын адевэр, фрацилор, ну воим сэ вэ лэсэм ын некуноштинцэ деспре неказул каре не-а ловит ын Асия, де каре ам фост апэсаць песте мэсурэ де мулт, май пресус де путериле ноастре, аша кэ нич ну май трэӂям нэдежде де вяцэ.
9него сами у себи расудисмо да нам ваља помрети, да се већ не уздасмо у себе него у Бога који подиже мртве.
9Ба ынкэ не спуня гындул кэ требуе сэ мурим, пентру ка сэ не пунем ынкредеря ну ын ной ыншине, чи ын Думнезеу, каре ынвие морций.
10Који нас је од толике смрти избавио, и избавља; и у Њега се уздамо да ће нас и још избавити,
10Ел не-а избэвит ши не избэвеште динтр-о астфел де моарте ши авем нэдежде кэ не ва май избэви ынкэ.
11с помоћу и ваше молитве за нас; да многи људи многу хвалу дају Богу за даре који су нама дати вас ради.
11Вой ыншивэ не вець ажута ку ругэчуниле воастре, пентру ка бинефачеря фэкутэ ноуэ прин ругэчуниле мултора сэ фие пентру мулць ун прилеж де мулцумирь луй Думнезеу пентру ной.
12Јер је наша слава ово: сведочанство савести наше да смо у простоти и чистоти Божјој, а не у мудрости телесној него по благодати Божјој живели на свету, а особито међу вама.
12Лауда ноастрэ есте мэртурия пе каре не-о дэ куӂетул ностру кэ не-ам пуртат ын луме, ши май алес фацэ де вой, ку о сфинцение ши курэцие де инимэ дате де Думнезеу, бизуинду-не ну пе о ынцелепчуне лумяскэ, чи пе харул луй Думнезеу.
13Јер вам друго не пишемо него шта читате и разумевате. А надам се да ћете и до краја разумети.
13Ну вэ скрием алтчева декыт че читиць ши куноаштець. Ши траг нэдежде кэ пынэ ла сфыршит вець куноаште,
14Као што неки и разуместе да смо вам слава као и ви нама за дан Господа нашег Исуса Христа.
14кум аць ши куноскут ын парте, кэ ной сунтем лауда воастрэ, дупэ кум ши вой вець фи лауда ноастрэ ын зиуа Домнулуй Исус.
15И у овом поуздању хтедох да вам дођем пре, да другу благодат имате;
15Ын ачастэ ынкрединцаре воям сэ вин май ынаинте ла вой, ка сэ авець ун ал дойля хар.
16и кроз вас да дођем у Македонију, и опет из Македоније да дођем к вама, и ви да ме пратите у Јудеју.
16Воям сэ трек пе ла вой ка сэ мэ дук ын Мачедония; апой дин Мачедония сэ мэ ынторк ла вой ши сэ фиу петрекут де вой ын Иудея.
17Али кад сам ово хтео, еда ли сам дакле шта непристојно чинио? Или што се накањујем, да се по телу накањујем, да буде у мене да да, а не не?
17Ын луаря хотэрырий ачестея, ам лукрат еу ын кип ушуратик? Сау хотэрыриле меле сунт ниште хотэрырь пе каре ле яу ын фелул лумий, ка сэ фие ын мине „Да, да” ши „Ну, ну”?
18Али је Бог веран, те реч наша к вама не би да и не.
18Крединчос есте Думнезеу кэ ворбиря ноастрэ фацэ де вой н-а фост ши „Да”, ши „Ну”.
19Јер Син Божји Исус Христос, ког ми вама приповедасмо ја и Силван и Тимотије, не би да и не, него у Њему би да.
19Кэч Фиул луй Думнезеу, Исус Христос, каре а фост проповэдуит де ной ын мижлокул востру, прин мине, прин Силван ши прин Тимотей, н-а фост „Да” ши „Ну”, чи ын Ел ну есте декыт „Да”.
20Јер колико је обећања Божијих, у Њему су да, и у Њему амин, Богу на славу кроз нас.
20Ын адевэр, фэгэдуинцеле луй Думнезеу, орькыте ар фи еле, тоате ын Ел сунт „Да”; де ачея ши „Амин” пе каре-л спунем ной, прин Ел, есте спре слава луй Думнезеу.
21А Бог је који нас утврди с вама у Христу, и помаза нас,
21Ши Чел че не ынтэреште ымпреунэ ку вой, ын Христос, ши каре не-а унс есте Думнезеу.
22који нас и запечати, и даде залог Духа у срца наша.
22Ел не-а ши печетлуит ши не-а пус ын инимэ арвуна Духулуй.
23А ја за сведока Бога призивам на своју душу да штедећи вас не дођох више у Коринт.
23Яу пе Думнезеу мартор фацэ де суфлетул меу кэ н-ам май венит пынэ акум ла Коринт токмай ка сэ вэ круц.
24Не као да ми владамо вером вашом, него смо помагачи ваше радости; јер у вери стојите.
24Ну доар кэ ам авя стэпынире песте крединца воастрэ, дар врем сэ лукрэм ши ной ымпреунэ ла букурия воастрэ, кэч стаць тарь ын крединцэ.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.