2. Коринћанима 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1О да бисте мало потрпели моје безумље! Но и потрпите ме.
1О, де аць путя суфери пуцинтикэ небуние дин партя мя! Ей, хайде, суферици-мэ!
2Јер ревнујем за вас Божјом ревности, јер вас обрекох мужу једном, да девојку чисту изведем пред Христа.
2Кэч сунт ӂелос де вой ку о ӂелозие дупэ воя луй Думнезеу, пентру кэ в-ам логодит ку ун бэрбат, ка сэ вэ ынфэцишез ынаинтя луй Христос ка пе о фечоарэ куратэ.
3Али се бојим да како као што змија Еву превари лукавством својим тако и разуми ваши да се не одврате од простоте која је у Христу.
3Дар мэ тем ка, дупэ кум шарпеле а амэӂит пе Ева ку ширетликул луй, тот аша ши гындуриле воастре сэ ну се стриче де ла курэция ши крединчошия каре есте фацэ де Христос.
4Јер ако онај који долази другог Исуса проповеда ког ми не проповедасмо, или другог Духа примите ког не примисте, или друго јеванђеље које не примисте, добро бисте потрпели.
4Ын адевэр, дакэ вине чинева сэ вэ проповэдуяскэ ун алт Исус, пе каре ной ну Л-ам проповэдуит, сау дакэ есте ворба сэ примиць ун алт дух пе каре ну л-аць примит, сау о алтэ евангелие, пе каре н-аць примит-о, о, кум ыл ынгэдуиць де бине!
5Јер мислим да ни у чему нисам мањи од превеликих апостола.
5Дар сокотеск кэ нич еу ну сунт ку нимик май прежос де апостолий ачештя „неспус де алешь”!
6Јер ако сам и простак у речи, али у разуму нисам. Но у свему смо познати међу вама.
6Кяр дакэ сунт ун нечоплит ын ворбире, ну сунт ынсэ ши ын куноштинцэ, ши ам арэтат лукрул ачеста принтре вой, ын тот фелул ши ын тоате привинцеле.
7Или грех учиних понижујући се да се ви повисите? Јер вам забадава Божије јеванђеље проповедих.
7Сау ам фэкут ун пэкат кынд м-ам смерит пе мине ынсумь ка сэ фиць ынэлцаць вой ши в-ам вестит фэрэ платэ Евангелия луй Думнезеу?
8Од других цркава отех узевши плату за служење вама; и дошавши к вама, и бивши у сиротињи, и не досадих никоме.
8Ам деспуят алте Бисеричь, приминд де ла еле о платэ, ка сэ вэ пот служи воуэ.
9Јер моју сиротињу попунише браћа која дођоше из Македоније, и у свему без досаде вама себе држах и држаћу.
9Ши кынд ерам ла вой ши м-ам гэсит ын невое, н-ам фост сарчинэ нимэнуй, кэч де невоиле меле ау ынгрижит фраций, кынд венисерэ дин Мачедония. Ын тоате м-ам ферит ши мэ вой фери сэ вэ ынгреуез ку чева.
10Као што је истина Христова у мени тако се хвала ова неће узети од мене у ахајским крајевима.
10Пе адевэрул луй Христос каре есте ын мине, нимень ну-мь ва рэпи ачастэ причинэ де лаудэ ын цинутуриле Ахаей!
11Зашто? Што вас не љубим? Бог зна. А шта чиним и чинићу,
11Пентру че?… Пентру кэ ну вэ юбеск?… Штие Думнезеу!
12да одсечем узрок онима који траже узрок, да би у ономе чиме се хвале нашли се као и ми.
12Дар лукрез ши вой лукра астфел, пентру ка сэ тай орьче прилеж челор че каутэ ун прилеж ка сэ поатэ фи гэсиць деопотривэ ку мине ын лукруриле ку каре се лаудэ.
13Јер такви лажни апостоли и преварљиви посленици претварају се у апостоле Христове.
13Оамений ачештя сунт ниште апостоль минчиношь, ниште лукрэторь ыншелэторь, каре се префак ын апостоль ай луй Христос.
14И није чудо, јер се сам сотона претвара у анђела светла.
14Ши ну есте де мираре, кэч кяр Сатана се префаче ынтр-ун ынӂер де луминэ.
15Није дакле ништа велико ако се и слуге његове претварају као слуге правде, којима ће свршетак бити по делима њиховим.
15Ну есте маре лукру дар, дакэ ши служиторий луй се префак ын служиторь ай неприхэнирий. Сфыршитул лор ва фи дупэ фаптеле лор.
16Опет велим да нико не помисли да сам ја безуман; ако ли не, а оно барем као безумног примите ме, да се и ја шта похвалим.
16Ярэшь спун: Сэ ну мэ крядэ нимень небун. Сау алтминтерь, суферици-мэ мэкар ка небун, ка сэ мэ лауд ши еу пуцинтел.
17А шта говорим не говорим по Господу, него као у безумљу, у овој струци хвале.
17Че спун ын ачастэ ындрэзнялэ, ка сэ мэ лауд, ну спун дупэ Домнул, чи ка ши кум аш спуне дин небуние.
18Будући да се многи хвале по телу, и ја ћу да се хвалим.
18Де време че мулць се лаудэ дупэ фиря пэмынтяскэ, мэ вой лэуда ши еу.
19Јер љубазно примате безумне кад сте сами мудри.
19Доар вой суфериць ку плэчере пе небунь, вой, каре сунтець ынцелепць!
20Јер примате ако вас ко натера да будете слуге, ако вас ко једе, ако ко узме, ако вас ко по образу бије, ако се ко велича.
20Дакэ вэ робеште чинева, дакэ вэ мэнынкэ чинева, дакэ пуне чинева мына пе вой, дакэ вэ привеште чинева де сус, дакэ вэ бате чинева песте образ, суфериць!
21На срамоту говорим, јер као да ми ослабисмо. На шта је ко слободан (по безумљу говорим), и ја сам слободан.
21Спре рушиня мя о спун кэ ам фост слабь! Тотушь, орьче поате сэ пунэ ынаинте чинева – ворбеск ын небуние – пот пуне ши еу ынаинте.
22Јесу ли Јевреји? И ја сам. Јесу ли Израиљци? И ја сам. Јесу ли семе Авраамово? И ја сам.
22Сунт ей еврей? Ши еу сунт! Сунт ей исраелиць? Ши еу сунт! Сунт ей сэмынцэ а луй Авраам? Ши еу сунт!
23Јесу ли слуге Христове? (Не говорим по мудрости) ја сам још више. Више сам се трудио, више сам боја поднео, више пута сам био у тамници, много пута сам долазио до страха смртног;
23Сунт ей служиторь ай луй Христос? – ворбеск ка ун ешит дин минць – еу сунт ши май мулт. Ын остенель, ши май мулт; ын темнице, ши май мулт; ын ловитурь, фэрэ нумэр; де мулте орь ын примеждий де моарте!
24од Јевреја примио сам пет пута четрдесет мање један ударац;
24Де чинч орь ам кэпэтат де ла иудей патрузечь де ловитурь фэрэ уна;
25трипут сам био шибан, једном су камење бацали на ме, три пута се лађа са мном разбијала, ноћ и дан провео сам у дубини морској.
25де трей орь ам фост бэтут ку нуеле; о датэ ам фост ымпрошкат ку петре; де трей орь с-а сфэрымат корабия ку мине; о ноапте ши о зи ам фост ын адынкул мэрий.
26Много пута сам путовао, био сам у страху на водама, у страху од хајдука, у страху од родбине, у страху од незнабожаца, у страху у градовима, у страху у пустињи, у страху на мору, у страху међу лажном браћом;
26Десеорь ам фост ын кэлэторий, ын примеждий пе рыурь, ын примеждий дин партя тылхарилор, ын примеждий дин партя челор дин нямул меу, ын примеждий дин партя пэгынилор, ын примеждий ын четэць, ын примеждий ын пустиу, ын примеждий пе маре, ын примеждий ынтре фраций минчиношь,
27у труду и послу, у многом неспавању, у гладовању и жеђи, у многом пошћењу, у зими и голотињи;
27ын остенель ши неказурь, ын привегерь адеся, ын фоаме ши сете, ын постурь адеся, ын фриг ши липсэ де ымбрэкэминте!
28осим што је споља, наваљивање људи сваки дан, и брига за све цркве.
28Ши, пе лынгэ лукруриле де афарэ, ын фиекаре зи мэ апасэ грижа пентру тоате Бисеричиле.
29Ко ослаби, и ја да не ослабим? Ко се саблазни, и ја да се не распалим?
29Чине есте слаб ши сэ ну фиу ши еу слаб? Чине каде ын пэкат ши еу сэ ну ард?
30Ако ми се ваља хвалити, својом ћу се слабошћу хвалити.
30Дакэ е ворба сэ мэ лауд, мэ вой лэуда нумай ку лукруриле привитоаре ла слэбичуня мя.
31Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, који је благословен вавек, зна да не лажем.
31Думнезеу ши Татэл Домнулуй ностру Исус Христос, каре есте бинекувынтат ын вечь, штие кэ ну минт!…
32У Дамаску незнабожачки кнез цара Арете чуваше град Дамаск и хтеде да ме ухвати;
32Ын Дамаск, дрегэторул ымпэратулуй Арета пэзя четатя Дамасченилор, ка сэ мэ приндэ.
33и кроз прозор спустише ме у котарици преко зида, и избегох из његових руку.
33Дар ам фост дат жос пе о ферястрэ ынтр-о кошницэ, прин зид, ши ам скэпат дин мыниле лор.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.