Јеврејима 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Бог који је некада много пута и различитим начином говорио очевима преко пророка, говори и нама у последак дана ових преко сина,
1Дупэ че а ворбит ын векиме пэринцилор ноштри прин пророчь, ын мулте рындурь ши ын мулте кипурь, Думнезеу,
2ког постави наследника свему, кроз ког и свет створи.
2ла сфыршитул ачестор зиле, не-а ворбит прин Фиул, пе каре Л-а пус моштенитор ал тутурор лукрурилор ши прин каре а фэкут ши вякуриле.
3Који будући сјајност славе и обличје бића Његовог, и носећи све у речи силе своје, учинивши собом очишћење греха наших, седе с десне стране престола величине на висини,
3Ел, каре есте оглиндиря славей Луй ши ынтипэриря Фиинцей Луй ши каре цине тоате лукруриле ку Кувынтул путерий Луй, а фэкут курэциря пэкателор ши а шезут ла дряпта Мэририй, ын локуриле пряыналте,
4и толико бољи поста од анђела колико преславније име од њихова доби.
4ажунгынд ку атыт май пресус де ынӂерь, ку кыт а моштенит ун Нуме мулт май минунат декыт ал лор.
5Јер коме од анђела рече кад: Син мој ти си, ја те данас родих? И опет: Ја ћу Му бити Отац, и Он ће ми бити Син.
5Кэч кэруя динтре ынӂерь а зис Ел вреодатэ: „Ту ешть Фиул Меу, астэзь Те-ам нэскут”? Ши ярэшь: „Еу Ый вой фи Татэ, ши Ел Ымь ва фи Фиу”?
6И опет уводећи Првороднога у свет говори: и да Му се поклоне сви анђели Божији.
6Ши, кынд дуче ярэшь ын луме пе Чел Ынтый Нэскут, зиче: „Тоць ынӂерий луй Думнезеу сэ И се ынкине!”
7Тако и анђелима говори: Који чини анђеле своје духове, и слуге своје пламен огњени.
7Ши деспре ынӂерь зиче: „Дин вынтурь фаче ынӂерь ай Луй, ши динтр-о флакэрэ де фок, служиторь ай Луй”;
8А сину: Престо је Твој, Боже, ва век века; палица је правде палица царства Твог.
8пе кынд Фиулуй Й-а зис: „Скаунул Тэу де домние, Думнезеуле, есте ын вечь де вечь; тоягул домнией Тале есте ун тояг де дрептате.
9Омилела Ти је правда, и омрзао си на безакоње: тога ради помаза Те, Боже, Бог Твој уљем радости већма од другова Твојих.
9Ту ай юбит неприхэниря ши ай урыт нелеӂюиря, де ачея, Думнезеуле, Думнезеул Тэу Те-а унс ку ун унтделемн де букурие май пресус декыт пе товарэший Тэй.”
10И опет: Ти си, Господе, у почетку основао земљу, и небеса су дела руку Твојих:
10Ши ярэшь: „Ла ынчепут, Ту, Доамне, ай ынтемеят пэмынтул ши черуриле сунт лукраря мынилор Тале.
11Она ће проћи, а Ти остајеш: и сва ће остарети као хаљина,
11Еле вор пери, дар Ту рэмый; тоате се вор ынвеки ка о хайнэ;
12И савићеш их као хаљину, и измениће се: а Ти си Онај исти, и Твојих година неће нестати.
12ле вей фаче сул ка пе о манта ши вор фи скимбате, дар Ту ешть ачелашь ши аний Тэй ну се вор сфырши.”
13А коме од анђела рече кад: Седи мени с десне стране док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?
13Ши кэруя дин ынӂерь й-а зис Ел вреодатэ: „Шезь ла дряпта Мя пынэ вой пуне пе врэжмаший Тэй аштернут ал пичоарелор Тале”?
14Нису ли сви службени духови који су послани на службу онима који ће наследити спасење?
14Ну сунт оаре тоць духурь служитоаре тримисе сэ ындеплиняскэ о службэ пентру чей че вор моштени мынтуиря?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.