Јаковљева 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест колена расејаним по свету поздравље.
1Иаков, роб ал луй Думнезеу ши ал Домнулуй Исус Христос, кэтре челе доуэспрезече семинций каре сунт ымпрэштияте: Сэнэтате!
2Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти,
2Фраций мей, сэ привиць ка о маре букурие кынд тречець прин фелурите ынчеркэрь,
3знајући да кушање ваше вере гради трпљење;
3ка уний каре штиць кэ ынчеркаря крединцей воастре лукрязэ рэбдаре.
4а трпљење нека дело довршује, да будете савршени и цели без икакве мане.
4Дар рэбдаря требуе сэ-шь факэ десэвыршит лукраря, пентру ка сэ фиць десэвыршиць, ынтреӂь ши сэ ну дучець липсэ де нимик.
5Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се;
5Дакэ вреунуя динтре вой ый липсеште ынцелепчуня, с-о чарэ де ла Думнезеу, каре дэ тутурор ку мынэ ларгэ ши фэрэ мустраре, ши еа ый ва фи датэ.
6али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које ветрови подижу и размећу.
6Дар с-о чарэ ку крединцэ, фэрэ сэ се ындояскэ делок, пентру кэ чине се ындоеште сямэнэ ку валул мэрий, тулбурат ши ымпинс де вынт ынкоаче ши ынколо.
7Јер такав човек нека не мисли да ће примити шта од Бога.
7Ун астфел де ом сэ ну се аштепте сэ примяскэ чева де ла Домнул,
8Који двоуми непостојан је у свима путевима својим.
8кэч есте ун ом нехотэрыт ши нестаторник ын тоате кэиле сале.
9А понижени брат нека се хвали висином својом;
9Фрателе динтр-о старе де жос сэ се лауде ку ынэлцаря луй.
10а богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвет травни.
10Богатул, димпотривэ, сэ се лауде ку смериря луй, кэч ва трече ка флоаря ербий.
11Јер сунце огреја с врућином, и осуши траву, и цвет њен отпаде, и красота лица њена погибе; тако ће и богати у хођењу свом увенути.
11Рэсаре соареле ку кэлдура луй арзэтоаре ши усукэ ярба: флоаря ей каде жос, ши фрумусеця ынфэцишэрий ей пере – аша се ва вештежи богатул ын умблетеле луй.
12Благо човеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће венац живота, који Бог обрече онима који га љубе.
12Фериче де чел че рабдэ испита. Кэч, дупэ че а фост гэсит бун, ва прими кунуна веций пе каре а фэгэдуит-о Думнезеу челор че-Л юбеск.
13Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и Он не куша никога;
13Нимень, кынд есте испитит, сэ ну зикэ: „Сунт испитит де Думнезеу.” Кэч Думнезеу ну поате фи испитит ка сэ факэ рэу ши Ел Ынсушь ну испитеште пе нимень.
14него сваког куша његова сласт, која га вуче и мами.
14Чи фиекаре есте испитит, кынд есте атрас де пофта луй ынсушь ши момит.
15Тада затрудневши сласт рађа грех; а грех учињен рађа смрт.
15Апой пофта, кынд а зэмислит, дэ наштере пэкатулуй; ши пэкатул, одатэ фэптуит, адуче моартя.
16Не варајте се, љубазна браћо моја!
16Ну вэ ыншелаць, пряюбиций мей фраць:
17Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од Оца светлости, у ког нема промењивања ни мењања видела и мрака;
17орьче ни се дэ бун ши орьче дар десэвыршит есте де сус, коборынду-се де ла Татэл луминилор, ын каре ну есте нич скимбаре, нич умбрэ де мутаре.
18јер нас драговољно породи речју истине, да будемо новина од Његовог створења.
18Ел, де бунэвоя Луй, не-а нэскут прин Кувынтул адевэрулуй, ка сэ фим ун фел де пыргэ а фэптурилор Луй.
19Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човек брз чути а спор говорити и спор срдити се.
19Штиць бине лукрул ачеста, пряюбиций мей фраць! Орьче ом сэ фие грабник ла аскултаре, ынчет ла ворбире, зэбавник ла мыние,
20Јер срдња човечија не чини правде Божије.
20кэч мыния омулуй ну лукрязэ неприхэниря луй Думнезеу.
21Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену реч која може спасти душе ваше.
21Де ачея лепэдаць орьче некурэцие ши орьче ревэрсаре де рэутате ши примиць ку блындеце Кувынтул сэдит ын вой, каре вэ поате мынтуи суфлетеле.
22Будите, пак, творци речи, а не само слушачи, варајући сами себе.
22Фиць ымплиниторь ай Кувынтулуй, ну нумай аскултэторь, ыншелынду-вэ сингурь.
23Јер ако ко слуша реч а не твори, он је као човек који гледа лице тела свог у огледалу;
23Кэч, дакэ аскултэ чинева Кувынтул ши ну-л ымплинеште ку фапта, сямэнэ ку ун ом каре ышь привеште фаца фиряскэ ынтр-о оглиндэ
24јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав беше.
24ши, дупэ че с-а привит, плякэ ши уйтэ ындатэ кум ера.
25Али који провиди у савршени закон слободе и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дела, онај ће бити блажен у делу свом.
25Дар чине ышь ва адынчи привириле ын леӂя десэвыршитэ, каре есте леӂя слобозенией, ши ва стэруи ын еа, ну ка ун аскултэтор уйтук, чи ка ун ымплинитор ку фапта, ва фи феричит ын лукраря луй.
26Ако који од вас мисли да верује, и не зауздава језик свој, него вара срце своје, његова је вера узалуд.
26Дакэ креде чинева кэ есте релиӂиос ши ну-шь ынфрынязэ лимба, чи ышь ыншалэ инима, релиӂия унуй астфел де ом есте задарникэ.
27Јер вера чиста и без мане пред Богом и Оцем јесте ова: обилазити сироте и удовице у њиховим невољама, и држати себе неопогањеног од света.
27Релиӂия куратэ ши неынтинатэ ынаинтя луй Думнезеу, Татэл ностру, есте сэ черчетэм пе орфань ши пе вэдуве ын неказуриле лор ши сэ не пэзим неынтинаць де луме.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.