Малахија 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Бреме речи Господње Израиљу преко Малахије.
1Пророчия, кувынтул Домнулуй, кэтре Исраел, прин Малеахи:
2Љубим вас, вели Господ; а ви говорите: У чему нас љубиш? Не беше ли Исав брат Јакову? Говори Господ; али Јакова љубих.
2„В-ам юбит”, зиче Домнул. „Ши вой зичець: ‘Ку че не-ай юбит?’ Ну есте Есау фрате ку Иаков?”, зиче Домнул; „тотушь ам юбит пе Иаков
3А на Исава мрзих; зато горе његове опустех и наследство његово дадох змајевима из пустиње.
3ши ам урыт пе Есау, й-ам префэкут мунций ынтр-о пустиетате ши моштениря луй ам дат-о шакалилор дин пустиу.”
4Што Едом говори: Осиромашисмо, али ћемо се повратити и саградити пуста места, овако вели Господ над војскама: нека они граде, али ћу ја разградити, и они ће се звати: крајина безаконичка и народ на који се гневи Господ довека.
4Яр дакэ ар зиче Едомул: „Сунтем нимичиць, дар вом ридика ярэшь дэрымэтуриле!”, аша ворбеште Домнул оштирилор: „Сэ зидяскэ ей, кэч Еу вой сурпа, ши се вор нуми: ‘Цара рэутэций’ ши ‘Попорул пе каре С-а мыният Домнул пентру тотдяуна’!
5И очи ће ваше видети и ви ћете рећи: Велик је Господ на међама Израиљевим.
5Вець ведя ку окий воштри лукрул ачеста ши вець зиче: ‘Маре есте Домнул динколо де хотареле луй Исраел!’
6Син поштује оца и слуга господара свог; ако сам ја Отац, где је част моја? И ако сам Господар, где је страх мој? Вели Господ над војскама вама, свештеници, који презирете име моје, и говорите: У чем презиремо име Твоје?
6‘Ун фиу чинстеште пе татэл сэу ши о слугэ, пе стэпынул сэу. Дакэ сунт Татэ, унде есте чинстя каре Ми се кувине? Дакэ сунт Стэпын, унде есте тяма де Мине?’, зиче Домнул оштирилор кэтре вой, преоцилор, каре несокотиць Нумеле Меу ши каре зичець: ‘Ку че ам несокотит ной Нумеле Тэу?’
7Доносите на мој олтар хлеб оскврњен, и говорите: Чим Те оскврнисмо? Тим што говорите: Сто је Господњи за презирање.
7Прин фаптул кэ адучець пе алтарул Меу букате некурате! Ши дакэ зичець: ‘Ку че Те-ам спуркат?’ – Прин фаптул кэ аць зис: ‘Маса Домнулуй есте де диспрецуит!’
8И кад доносите слепо на жртву, није ли зло? И кад доносите хромо или болесно, није ли зло? Однеси га старешини свом, хоћеш ли му угодити и хоће ли погледати на те? Вели Господ над војскама.
8Кынд адучець ка жертфэ о витэ оарбэ, ну есте рэу лукрул ачеста? Кынд адучець уна шкьоапэ сау бетягэ, ну есте рэу лукрул ачеста оаре? Я аду-о дрегэторулуй тэу! Те ва прими ел бине пентру еа, ва цине ел сяма де еа?”, зиче Домнул оштирилор.
9Зато, молите се Богу да се смилује на нас; кад је то из ваших руку, хоће ли на кога од вас гледати? Говори Господ над војскама.
9„‘Ши акум, вэ рог, ругаци-вэ луй Думнезеу сэ айбэ милэ де ной!’ Вэ ва прими Ел ку бунэвоинцэ кынд мыниле воастре фак астфел де лукрурь?”, зиче Домнул оштирилор.
10Ко је међу вама који би затворио врата или запалио огањ на мом олтару низашта? Нисте ми мили, вели Господ над војскама, и нећу примити дар из ваше руке.
10„Чине дин вой ва ынкиде порциле ка сэ н-априндець деӂяба фокул пе алтарул Меу? Н-ам ничо плэчере де вой”, зиче Домнул оштирилор, „ши даруриле де мынкаре дин мына воастрэ ну-Мь сунт плэкуте!
11Јер од истока сунчаног до запада велико ће бити име моје међу народима, и на сваком ће се месту приносити кад имену мом и чист дар; јер ће име моје бити велико међу народима, вели Господ над војскама.
11Кэч де ла рэсэритул соарелуй пынэ ла асфинцит, Нумеле Меу есте маре ынтре нямурь ши претутиндень се арде тэмые ын чинстя Нумелуй Меу ши се адук дарурь де мынкаре курате, кэч маре есте Нумеле Меу ынтре нямурь”, зиче Домнул оштирилор.
12А ви Га скврните говорећи: Сто је Господњи нечист, и шта се поставља на њ, јело је за презирање.
12„Дар вой ыл пынгэриць прин фаптул кэ зичець: ‘Маса Домнулуй есте спуркатэ ши че адуче еа есте о мынкаре де диспрецуит!’
13И говорите: Гле, колика мука! А могло би се одухнути, говори Господ над војскама; и доносите отето, и хромо и болесно доносите на дар; еда ли ћу примити из руке ваше? Говори Господ.
13Вой зичець: ‘Че май остенялэ!’ ши о диспрецуиць”, зиче Домнул оштирилор, „ши адучець че есте фурат, шкьоп сау бетяг – ятэ даруриле де мынкаре пе каре ле адучець! Пот Еу сэ ле примеск дин мыниле воастре?”, зиче Домнул.
14Проклет да је варалица, који има у свом стаду мушко и заветује, па приноси Господу кварно; јер сам велик цар, вели Господ над војскама, и име је моје страшно међу народима.
14„Ну! Блестемат сэ фие ыншелэторул каре аре ын турма луй о витэ де парте бэрбэтяскэ, ши тотушь журуеште ши жертфеште Домнулуй о витэ бетягэ! Кэч Еу сунт ун Ымпэрат маре”, зиче Домнул оштирилор, „ши Нумеле Меу есте ынфрикошат принтре нямурь.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.