Јов 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Беше човек у земљи Узу по имену Јов; и тај човек беше добар и праведан, и бојаше се Бога, и уклањаше се ода зла.
1Ера ын цара Уц ун ом каре се нумя Йов. Ши омул ачеста ера фэрэ приханэ ши курат ла суфлет. Ел се темя де Думнезеу ши се абэтя де ла рэу.
2И роди му се седам синова и три кћери.
2И с-ау нэскут шапте фий ши трей фете.
3И имаше стоке седам хиљада оваца и три хиљада камила и пет стотина јармова волова и пет стотина магарица, и чељади веома много; и беше тај човек највећи од свих људи на истоку.
3Авя шапте мий де ой, трей мий де кэмиле, чинч суте де перекь де бой, чинч суте де мэгэрице ши ун фоарте маре нумэр де служиторь. Ши омул ачеста ера чел май ку вазэ динтре тоць локуиторий Рэсэритулуй.
4И синови његови састајаху се и даваху гозбе код куће, сваки свог дана, и слаху те позиваху три сестре своје да једу и пију с њима.
4Фиий сэй се дучяу уний ла алций ши дэдяу, рынд пе рынд, кыте ун оспэц. Ши пофтяу ши пе челе трей сурорь але лор сэ мэнынче ши сэ бя ымпреунэ ку ей.
5И кад би се обредили гозбом, пошиљаше Јов и освећиваше их, и устајући рано приношаше жртве паљенице према броју свих њих; јер говораше Јов: Може бити да су се огрешили синови моји и похулили на Бога у срцу свом. Тако чињаше Јов сваки пут.
5Ши, дупэ че тречяу зилеле де оспэц, Йов кема ши сфинця пе фиий сэй: се скула дис-де-диминяцэ ши адучя пентру фиекаре дин ей кыте о ардере-де-тот. Кэч зичя Йов: „Поате кэ фиий мей ау пэкэтуит ши ау супэрат пе Думнезеу ын инима лор.” Аша авя Йов обичей сэ факэ.
6А један дан дођоше синови Божји да стану пред Господом, а међу њих дође и Сотона.
6Фиий луй Думнезеу ау венит ынтр-о зи де с-ау ынфэцишат ынаинтя Домнулуй. Ши а венит ши Сатана ын мижлокул лор.
7И Господ рече Сотони: Од куда идеш? А Сотона одговори Господу и рече: Проходих земљу и обилазих.
7Домнул а зис Сатаней: „Де унде вий?” Ши Сатана а рэспунс Домнулуй: „Де ла кутреераря пэмынтулуй ши де ла плимбаря пе каре ам фэкут-о пе ел.”
8И рече Господ Сотони: Јеси ли видео слугу мог Јова? Нема онаквог човека на земљи, доброг и праведног, који се боји Бога и уклања се ода зла.
8Домнул а зис Сатаней: „Ай вэзут пе робул Меу Йов? Ну есте нимень ка ел пе пэмынт. Есте ун ом фэрэ приханэ ши курат ла суфлет, каре се теме де Думнезеу ши се абате де ла рэу.”
9А Сотона одговори Господу и рече: Еда ли се узалуд Јов боји Бога?
9Ши Сатана а рэспунс Домнулуй: „Оаре деӂяба се теме Йов де Думнезеу?
10Ниси ли га Ти оградио и кућу његову и све што има свуда унаоколо? Дело руку његових благословио си, и стока се његова умножила на земљи.
10Ну л-ай окротит Ту пе ел, каса луй ши тот че есте ал луй? Ай бинекувынтат лукрул мынилор луй ши турмеле луй акоперэ цара.
11Али пружи руку своју и дотакни се свега што има, псоваће те у очи.
11Дар я ынтинде-Ць мына ши атинӂе-Те де тот че аре, ши сунт ынкрединцат кэ Те ва блестема ын фацэ.”
12А Господ рече Сотони: Ево, све што има нека је у твојој руци; само на њега не дижи руке своје. И отиде Сотона од Господа.
12Домнул а зис Сатаней: „Ятэ, ыць дау пе мынэ тот че аре, нумай асупра луй сэ ну ынтинзь мына.” Ши Сатана а плекат динаинтя Домнулуй.
13А један дан кад синови његови и кћери његове јеђаху и пијаху вино у кући брата свог најстаријег,
13Ынтр-о зи, пе кынд фиий ши фийчеле луй Йов мынкау ши бяу вин ын каса фрателуй лор ынтый нэскут,
14дође гласник Јову и рече: Волови ораху и магарице пасаху покрај њих,
14а венит ла Йов ун сол, каре а зис: „Боий арау ши мэгэрицеле пэштяу лынгэ ей.
15а Савеји ударише и отеше их, и побише момке оштрим мачем; и само ја један утекох да ти јавим.
15Ши с-ау арункат ниште сабеень асупра лор, й-ау луат ши ау трекут пе служиторь прин аскуцишул сабией. Нумай еу ам скэпат, ка сэ-ць дау де штире.”
16Док овај још говораше, дође други и рече: Огањ Божји спаде с неба и спали овце и момке, и прождре их; и само ја један утекох да ти јавим.
16Пе кынд ворбя ел ынкэ, а венит ун алтул ши а зис: „Фокул луй Думнезеу а кэзут дин чер ши а апринс оиле ши пе служиторий тэй ши й-а арс де тот. Нумай еу ам скэпат, ка сэ-ць дау де штире.”
17Докле овај још говораше, дође други и рече: Халдејци у три чете ударише на камиле и отеше их, и побише момке оштрим мачем; и само ја један утекох да ти јавим.
17Пе кынд ворбя ел ынкэ, а венит ун алтул ши а зис: „Ниште халдеень, ыншираць ын трей чете, с-ау арункат асупра кэмилелор, ле-ау луат ши ау трекут пе служиторь прин аскуцишул сабией. Нумай еу ам скэпат, ка сэ-ць дау де штире.”
18Докле овај још говораше, дође други и рече: Синови твоји и кћери твоје јеђаху и пијаху вино у кући брата свог најстаријег;
18Пе кынд ворбя ел ынкэ, а венит ун алтул ши а зис: „Фиий тэй ши фийчеле тале мынкау ши бяу вин ын каса фрателуй лор ынтый нэскут.
19а то ветар велик дође испреко пустиње и удари у четири угла од куће, те паде на децу и погибоше; и само ја један утекох да ти јавим.
19Ши деодатэ, а венит ун вынт маре де динколо де пустиу ши а избит ын челе патру колцурь але касей; каса с-а прэбушит песте тинерь ши ау мурит. Ши ам скэпат нумай еу, ка сэ-ць дау де штире.”
20Тада уста Јов и раздре плашт свој, и остриже главу, и паде на земљу и поклони се,
20Атунч, Йов с-а скулат, шь-а сфышият мантауа ши шь-а тунс капул. Апой, арункынду-се ла пэмынт, с-а ынкинат
21и рече: Го сам изашао из утробе матере своје, го ћу се и вратити онамо. Господ даде, Господ узе, да је благословено име Господње.
21ши а зис: „Гол ам ешит дин пынтечеле мамей меле ши гол мэ вой ынтоарче ын сынул пэмынтулуй. Домнул а дат ши Домнул а луат. Бинекувынтат фие Нумеле Домнулуй!”
22Уза све то не сагреши Јов, нити рече безумља за Бога.
22Ын тоате ачестя, Йов н-а пэкэтуит делок ши н-а ворбит нимик некувиинчос ымпотрива луй Думнезеу.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.