Јов 12
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А Јов одговори и рече:
1Йов а луат кувынтул ши а зис:
2Да, ви сте људи, и с вама ће умрети мудрост.
2„С-ар путя зиче, ын адевэр, кэ нямул оменеск сунтець вой ши кэ одатэ ку вой ва мури ши ынцелепчуня!
3И ја имам срце као и ви, нити сам гори од вас; и у кога нема тога?
3Ам ши еу минте ка вой, ну сунт май прежос декыт вой. Ши чине ну штие лукруриле пе каре ле спунець вой?
4На подсмех сам пријатељу свом, који кад зове Бога одазове му се; на подсмех је праведни и добри.
4Еу сунт де батжокура приетенилор мей кынд чер ажуторул луй Думнезеу: дрептул, невиноватул, де батжокурэ!
5Бачен је луч по мишљењу срећног онај који хоће да попузне.
5‘Диспрец ын ненорочире!’ – ятэ зичеря челор феричиць: дэ брынчь куй алунекэ ку пичорул!
6Мирне су колибе лупешке, и без страха су који гневе Бога, њима Бог даје све у руке.
6Жефуиторилор ли се ласэ кортуриле ын паче, челор че мыние пе Думнезеу ле мерӂе бине, мэкар кэ Думнезеул лор есте ын пумн.
7Запитај стоку, научиће те; или птице небеске, казаће ти.
7Ынтрябэ добитоачеле, ши те вор ынвэца; пэсэриле черулуй, ши ыць вор спуне;
8Или се разговори са земљом, научиће те, и рибе ће ти морске приповедити.
8ворбеште пэмынтулуй, ши те ва ынвэца; ши пештий мэрий ыць вор повести.
9Ко не зна од свега тога да је рука Господња то учинила?
9Чине ну веде ын тоате ачестя довада кэ мына Домнулуй а фэкут асеменя лукрурь?
10Коме је у руци душа свега живог и дух сваког тела човечијег.
10Ел цине ын мынэ суфлетул а тот че трэеште, суфларя орькэруй труп оменеск.
11Не распознаје ли ухо речи као што грло куша јело?
11Ну деосебеште урекя кувинтеле, кум густэ черул гурий мынкэруриле?
12У старца је мудрост, и у дугом веку разум.
12Ла бэтрынь се гэсеште ынцелепчуня ши ынтр-о вяцэ лунгэ е причеперя.
13У Њега је мудрост и сила, у Њега је савет и разум.
13Ла Думнезеу есте ынцелепчуня ши путеря; сфатул ши причеперя але Луй сунт.
14Гле, Он разгради, и не може се опет саградити; затвори човека, и не може се отворити.
14Че дэрымэ Ел ну ва фи зидит дин ноу; пе чине-л ынкиде Ел, нимень ну-л ва скэпа.
15Гле, устави воде, и пресахну; пусти их, и испреврћу земљу.
15Ел опреште апеле, ши тотул се усукэ; Ел ле дэ друмул, ши пустиеск пэмынтул.
16У Њега је јачина и мудрост, Његов је који је преварен и који вара.
16Ел аре путеря ши ынцелепчуня; Ел стэпынеште пе чел че се рэтэчеште сау рэтэчеште пе алций.
17Он доводи саветнике у лудило, и судије обезумљује.
17Ел я робь пе сфетничь ши тулбурэ минтя жудекэторилор.
18Он разрешује појас царевима, и опасује бедра њихова.
18Ел дезлягэ легэтура ымпэрацилор ши ле пуне о фрынгие ын журул коапселор.
19Он доводи кнезове у лудило, и обара јаке.
19Ел я робь пе преоць; Ел рэстоарнэ пе чей путерничь.
20Он узима беседу речитима, и старцима узима разум.
20Ел тае ворба челор мештерь ла ворбэ; Ел я минтя челор бэтрынь.
21Он сипа срамоту на кнезове, и распасује јунаке.
21Ел варсэ диспрецул асупра челор марь; Ел дезлягэ брыул челор тарь.
22Он открива дубоке ствари испод таме, и изводи на видело сен смртни.
22Ел дескоперэ че есте аскунс ын ынтунерик; Ел адуче ла луминэ умбра морций.
23Он умножава народе и затире их, расипа народе и сабира.
23Ел фаче пе нямурь сэ кряскэ ши Ел ле нимичеште; Ел ле ынтинде пынэ департе ши Ел ле адуче ынапой ын хотареле лор.
24Он одузима срце главарима народа земаљских, и заводи их у пустињу где нема пута,
24Ел я минтя кэпетениилор попорулуй; Ел ый фаче сэ рэтэчяскэ ын пустиурь фэрэ друм,
25Да пипају по мраку без видела, и чини да тумарају као пијани.
25унде быжбые прин ынтунерик ши ну вэд деслушит; Ел ый фаче сэ се клатине ка ниште оамень бець.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.