Јов 31
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
1Фэкусем ун легэмынт ку окий мей, ши ну мь-аш фи оприт привириле асупра уней фечоаре.
2Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
2Дар че соартэ мь-а пэстрат Думнезеу де сус? Че моштенире мь-а тримис Чел Атотпутерник дин черурь?
3Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
3Пеиря ну-й оаре пентру чел рэу ши ненорочиря пентру чей че фак фэрэделеӂе?
4Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
4Н-а куноскут Думнезеу кэиле меле? Ну мь-а нумэрат Ел тоць паший мей?
5Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
5Дакэ ам умблат ку минчуна, дакэ мь-а алергат пичорул дупэ ыншелэчуне,
6Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
6сэ мэ кынтэряскэ Думнезеу ын кумпэна челор фэрэ приханэ, ши-мь ва ведя неприхэниря!
7Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
7Де ми с-а абэтут пасул де пе каля чя дряптэ, де мь-а урмат инима окий, де с-а липит врео ынтинэчуне де мыниле меле,
8Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
8атунч еу сэ семэн, ши алтул сэ сечере ши одраслеле меле сэ фие дезрэдэчинате!
9Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
9Дакэ мь-а фост амэӂитэ инима де врео фемее, дакэ ам пындит ла уша апроапелуй меу,
10Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
10атунч невастэ-мя сэ мачине пентру алтул ши с-о нечинстяскэ алций!
11Јер је то грдило и безакоње за судије.
11Кэч ачаста ар фи фост о нелеӂюире, о фэрэделеӂе вредникэ сэ фие педепситэ де жудекэторь,
12Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
12ун фок каре мистуе пынэ ла нимичире ши каре мь-ар фи прэпэдит тоатэ богэция.
13Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
13Де аш фи несокотит дрептул слуӂий сау служничей меле кынд се черта ку мине,
14Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
14че аш путя сэ фак кынд Се ридикэ Думнезеу? Че аш путя рэспунде кынд педепсеште Ел?
15Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
15Чел че м-а фэкут пе мине ын пынтечеле мамей меле ну л-а фэкут ши пе ел? Оаре ну не-а ынтокмит ачелашь Думнезеу ын пынтечеле мамей?
16Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
16Дакэ н-ам дат сэрачилор че-мь черяу, дакэ ам фэкут сэ се топяскэ де плынс окий вэдувей,
17И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
17дакэ мь-ам мынкат сингур пыня, фэрэ ка орфанул сэ фи авут ши ел партя луй дин еа,
18Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
18еу, каре дин тинереце л-ам крескут ка ун татэ, еу, каре де ла наштере ам сприжинит пе вэдувэ;
19Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
19дакэ ам вэзут пе чел ненорочит дукынд липсэ де хайне, пе чел липсит неавынд ынвелитоаре,
20Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
20фэрэ ка инима луй сэ мэ фи бинекувынтат, фэрэ сэ фи фост ынкэлзит де лына меилор мей;
21Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
21дакэ ам ридикат мына ымпотрива орфанулуй, пентру кэ мэ симцям сприжинит де жудекэторь,
22Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
22атунч сэ ми се дезлипяскэ умэрул де ла ынкеетурэ, сэ-мь кадэ брацул ши сэ се сфэрыме!
23Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
23Кэч мэ темям де педяпса луй Думнезеу ши ну путям лукра астфел дин причина мэрецией Луй.
24Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
24Дакэ мь-ам пус ынкредеря ын аур, дакэ ам зис аурулуй: ‘Ту ешть нэдеждя мя’,
25Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
25дакэ м-ам ынгымфат де мэримя аверилор меле, де мулцимя богэциилор пе каре ле добындисем,
26Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
26дакэ ам привит соареле кынд стрэлучя, луна кынд ынаинта мэряцэ
27И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
27ши дакэ ми с-а лэсат амэӂитэ инима ын тайнэ, дакэ ле-ам арункат сэрутэрь, дукынду-мь мына ла гурэ –
28И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
28ши ачаста есте тот о фэрэделеӂе каре требуе педепситэ де жудекэторь, кэч м-аш фи лепэдат де Думнезеул чел де сус –,
29Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
29дакэ м-ам букурат де ненорочиря врэжмашулуй меу, дакэ ам сэрит де букурие кынд л-а атинс ненорочиря,
30Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
30еу, каре н-ам дат вое лимбий меле сэ пэкэтуяскэ, сэ-й чарэ моартя ку блестем,
31Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
31дакэ ну зичяу оамений дин кортул меу: ‘Унде есте чел че ну с-а сэтурат дин карня луй?’,
32Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
32дакэ петречя стрэинул ноаптя афарэ, дакэ ну мь-аш фи дескис уша сэ интре кэлэторул,
33Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
33дакэ мь-ам аскунс фэрэделеӂиле, ка оамений, ши мь-ам ынкис нелеӂюириле ын сын,
34Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
34пентру кэ мэ темям де мулциме, пентру кэ мэ темям де диспрецул фамилиилор, цинынду-мэ деопарте ши некутезынд сэ-мь трек прагул…
35О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
35О, де аш гэси пе чинева сэ м-аскулте! Ятэ апэраря мя, искэлитэ де мине: сэ-мь рэспундэ Чел Атотпутерник! Чине-мь ва да плынӂеря искэлитэ де потривникул меу?
36Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
36Ка сэ-й порт скрисоаря пе умэр, с-о лег де фрунтя мя ка о кунунэ;
37Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
37сэ-й дау сокотялэ де тоць паший мей, сэ мэ апропий де ел ка ун домн.
38Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
38Дакэ пэмынтул меу стригэ ымпотрива мя ши дакэ бразделе луй варсэ лакримь;
39Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
39дакэ й-ам мынкат родул фэрэ сэ-л фи плэтит ши дакэ ам ынтристат суфлетул векилор луй стэпынь,
40Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
40атунч сэ кряскэ спинь дин ел ын лок де грыу ши негинэ ын лок де орз!” Сфыршитул кувинтелор луй Йов.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.