Јов 31
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
1З очима моїми вчинив я вмову, щоб і не думати про дївицю.
2Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
2Бо й яка ж доля була б менї від Бога з висоти й яке наслїддє від Вседержителя з неба?
3Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
3Чи ж не погибель безбожному, й не допуст лиходїєві?
4Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
4Та й чи ж не бачив він доріг моїх, — не лїчив всї ступнї мої?
5Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
5Як я ходив у марнотї й неправдї, а нога моя квапила до омани, —
6Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
6То нехай зважать мене на вазї правди й Бог розпізнає мою безвинність.
7Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
7Наколи ноги мої схибили з правої путї й серце моє ходило слїдом за очима моїми, та коли що небудь нечисте прилипло до рук моїх,
8Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
8Так нехай я сїю, а їсть хто иншій, і нехай пагонцї мої вирвані будуть із коріннєм.
9Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
9Як до чужої жони коли небудь серце моє загорілось, і я засїдавсь зрадливо під дверима в ближнього мого,
10Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
10Так нехай жінка моя жорнить на другого, й нехай другі збиткуються над нею.
11Јер је то грдило и безакоње за судије.
11Се ж бо й гріх і проступок, що під суд підпадає;
12Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
12Се той огонь, що жере аж до загуби, й він усе майно моє викоренив би до щаду.
13Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
13Як би я нехтував право раба чи рабинї моєї, коли б вони правувались зо мною,
14Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
14То що б я робив, коли б Бог встав і поглянув на мене, й що б я міг відказати йому?
15Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
15Хиба ж бо не той, що мене збудував в утробі, збудував і його, й однако дав нам образ у матернім лонї?
16Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
16Хиба ж я відказував злиденним у їх просьбі, або томив очі вдові (дожидаючій помочи)?
17И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
17Чи сам же я зʼїдав мій шматок хлїба, а не їв з його й сиротина?
18Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
18Та ж він ріс у мене, як у батька, і ще з малку малого мого піклувавсь я вдовою.
19Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
19Як я побачу було кого погибаючого, або без одежі злидаря, що не мав чим прикритись, —
20Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
20Чи ж не благословляли мене стегна його (за одежу), чи ж не обогрівала його вовна з отари моєї?
21Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
21Як на безбатьченка зняв я руку, хоч я знав, що мати му оборону в воротях (на судї),
22Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
22То нехай рамено моє відпаде од плеча, а рука моя відломиться від ліктя,
23Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
23Бо страшна менї була б кара від Бога: я б перед величчю його не устоявся.
24Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
24Не вже ж покладав я в золотї опору мою, або промовляв до скарбу: ти надїя моя?
25Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
25Чи ж я тїшився моїм статком великим, та що рука моя придбала багато?
26Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
26Дивлячись на сонце, як воно сяє, як той місяць велично пливе,
27И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
27Чи дав я увестись серцю мойму тайкома, та й чи ж цїлували уста мої (на їх шану) руку мою?
28И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
28Та ж се був би проступок, підпадаючий під суд, бо тодї відрікся б я Бога Всевишнього.
29Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
29Чи радїв я з погибелї ворога мого, або веселився, коли постигло його нещастє?
30Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
30Нї! я нїколи не дав устам моїм волї, грішити, проклинаючи душу його.
31Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
31Чи не говорила ж челядь шатра мого: хто ж не наситився б мясом його?
32Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
32Приходень нїколи не ночував на улицї; двері мої отвирав я всякому, хто мимо проходив.
33Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
33Коли б я робом людським таїв проступки мої, й скривав у грудях хиби мої,
34Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
34То менї страшно було б перед громадою, й погорда краян лякала б мене, й я мовчав би та й не виходив за двері.
35О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
35О, коли б то хтось переслухав мене! Се моє бажаннє, щоб Вседержитель дав відповідь менї, а оборонник мій все те списав!
36Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
36Я носив би той запис на плечах моїх, і вкладав собі, як вінець;
37Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
37Я б виявив йому кожний ступінь мій, а наближався б до його, мов до князя.
38Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
38Коли поле моє проти мене кричало, і загони його на мене нарікали;
39Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
39Коли їв я вроджай його та й не віддячив за його, й томив життє робітників,
40Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
40То нехай замість пшеницї росте в мене осетий, а замість ячменю — кукіль! І скінчились слова Йовові.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.