Јов 31
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
1Завет положил я с глазами моими, чтобы не помышлять мне о девице.
2Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
2Какая же участь мне от Бога свыше? И какое наследие от Вседержителя с небес?
3Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
3Не для нечестивого ли гибель, и не для делающего ли зло напасть?
4Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
4Не видел ли Он путей моих, и не считал ли всех моих шагов?
5Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
5Если я ходил в суете, и если нога моя спешила на лукавство,-
6Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
6пусть взвесят меня на весах правды, и Бог узнает мою непорочность.
7Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
7Если стопы мои уклонялись от пути и сердце мое следовало за глазами моими, и если что-либо нечистое пристало к рукам моим,
8Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
8то пусть я сею, а другой ест, и пусть отрасли мои искоренены будут.
9Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
9Если сердце мое прельщалось женщиною и я строил ковы у дверей моего ближнего,-
10Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
10пусть моя жена мелет на другого, и пусть другие издеваются над нею,
11Јер је то грдило и безакоње за судије.
11потому что это - преступление, это - беззаконие, подлежащее суду;
12Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
12это - огонь, поядающий до истребления, который искоренил бы все добро мое.
13Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
13Если я пренебрегал правами слуги и служанки моей, когда они имели спор со мною,
14Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
14то что стал бы я делать, когда бы Бог восстал? И когда бы Он взглянул на меня, что мог бы я отвечать Ему?
15Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
15Не Он ли, Который создал меня во чреве, создал и его и равно образовал нас в утробе?
16Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
16Отказывал ли я нуждающимся в их просьбе и томил ли глаза вдовы?
17И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
17Один ли я съедал кусок мой, и не ел ли от него и сирота?
18Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
18Ибо с детства он рос со мною, как с отцом, и от чрева матери моей я руководил вдову.
19Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
19Если я видел кого погибавшим без одежды и бедного без покрова,-
20Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
20не благословляли ли меня чресла его, и не был ли он согрет шерстью овец моих?
21Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
21Если я поднимал руку мою на сироту, когда видел помощь себе у ворот,
22Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
22то пусть плечо мое отпадет от спины, и рука моя пусть отломится от локтя,
23Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
23ибо страшно для меня наказание от Бога: пред величием Его не устоял бы я.
24Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
24Полагал ли я в золоте опору мою и говорил ли сокровищу: ты - надежда моя?
25Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
25Радовался ли я, что богатство мое было велико, и что рука моя приобрела много?
26Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
26Смотря на солнце, как оно сияет, и на луну, как она величественно шествует,
27И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
27прельстился ли я в тайне сердца моего, и целовали ли уста мои руку мою?
28И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
28Это также было бы преступление, подлежащее суду, потому что я отрекся бы тогда от Бога Всевышнего.
29Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
29Радовался ли я погибели врага моего и торжествовал ли, когда несчастье постигало его?
30Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
30Не позволял я устам моим грешить проклятием души его.
31Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
31Не говорили ли люди шатра моего: о, если бы мы от мяс его не насытились?
32Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
32Странник не ночевал на улице; двери мои я отворял прохожему.
33Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
33Если бы я скрывал проступки мои, как человек, утаивая в груди моей пороки мои,
34Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
34то я боялся бы большого общества, и презрение одноплеменников страшило бы меня, и я молчал бы и не выходил бы за двери.
35О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
35О, если бы кто выслушал меня! Вот мое желание, чтобы Вседержитель отвечал мне, и чтобы защитник мой составил запись.
36Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
36Я носил бы ее на плечах моих и возлагал бы ее, как венец;
37Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
37объявил бы ему число шагов моих, сблизился бы с ним, как с князем.
38Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
38Если вопияла на меня земля моя и жаловались на меня борозды ее;
39Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
39если я ел плоды ее без платы и отягощал жизнь земледельцев,
40Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
40то пусть вместо пшеницы вырастает волчец и вместо ячменя куколь. Слова Иова кончились.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.