Јов 21
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1А Јов одговори и рече:
1И отвечал Иов и сказал:
2Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.
2выслушайте внимательно речь мою, и это будет мне утешением от вас.
3Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.
3Потерпите меня, и я буду говорить; а после того, как поговорю, насмехайся.
4Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?
4Разве к человеку речь моя? как же мне и не малодушествовать?
5Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.
5Посмотрите на меня и ужаснитесь, и положите перст на уста.
6Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.
6Лишь только я вспомню,- содрогаюсь, и трепет объемлет тело мое.
7Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?
7Почему беззаконные живут, достигают старости, да и силами крепки?
8Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.
8Дети их с ними перед лицом их, и внуки их перед глазами их.
9Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.
9Дома их безопасны от страха, и нет жезла Божия на них.
10Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.
10Вол их оплодотворяет и не извергает, корова их зачинает и не выкидывает.
11Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.
11Как стадо, выпускают они малюток своих, и дети их прыгают.
12Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.
12Восклицают под голос тимпана и цитры и веселятся при звуках свирели;
13Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб.
13проводят дни свои в счастье и мгновенно нисходят в преисподнюю.
14А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.
14А между тем они говорят Богу: отойди от нас, не хотим мы знать путей Твоих!
15Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?
15Что Вседержитель, чтобы нам служить Ему? и что пользы прибегать к Нему?
16Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.
16Видишь, счастье их не от их рук. - Совет нечестивых будь далек от меня!
17Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?
17Часто ли угасает светильник у беззаконных, и находит на них беда, и Он дает им в удел страдания во гневе Своем?
18Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?
18Они должны быть, как соломинка пред ветром и как плева, уносимая вихрем.
19Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?
19Скажешь: Бог бережет для детей его несчастье его. - Пусть воздаст Он ему самому, чтобы он это знал.
20Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?
20Пусть его глаза увидят несчастье его, и пусть он сам пьет от гнева Вседержителева.
21Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?
21Ибо какая ему забота до дома своего после него, когда число месяцев его кончится?
22Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?
22Но Бога ли учить мудрости, когда Он судит и горних?
23Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
23Один умирает в самой полноте сил своих, совершенно спокойный и мирный;
24Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.
24внутренности его полны жира, и кости его напоены мозгом.
25А други умире ојађене душе, који није уживао добра.
25А другой умирает с душою огорченною, не вкусив добра.
26Обојица леже у праху, и црви их покривају.
26И они вместе будут лежать во прахе, и червь покроет их.
27Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
27Знаю я ваши мысли и ухищрения, какие вы против меня сплетаете.
28Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?
28Вы скажете: где дом князя, и где шатер, в котором жили беззаконные?
29Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,
29Разве вы не спрашивали у путешественников и незнакомы с их наблюдениями,
30Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.
30что в день погибели пощажен бывает злодей, в день гнева отводится в сторону?
31Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?
31Кто представит ему пред лице путь его, и кто воздаст ему за то, что он делал?
32Али се износи у гробље и остаје у гомили.
32Его провожают ко гробам и на его могиле ставят стражу.
33Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.
33Сладки для него глыбы долины, и за ним идет толпа людей, а идущим перед ним нет числа.
34Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?
34Как же вы хотите утешать меня пустым? В ваших ответах остается одна ложь.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.