Јов 36
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Још говори Елијуј и рече:
1И продолжал Елиуй и сказал:
2Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.
2подожди меня немного, и я покажу тебе, что я имею еще что сказать за Бога.
3Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
3Начну мои рассуждения издалека и воздам Создателю моему справедливость,
4Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.
4потому что слова мои точно не ложь: пред тобою - совершенный в познаниях.
5Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
5Вот, Бог могуществен и не презирает сильного крепостью сердца;
6Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.
6Он не поддерживает нечестивых и воздает должное угнетенным;
7Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.
7Он не отвращает очей Своих от праведников, но с царями навсегда посаждает их на престоле, и они возвышаются.
8Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
8Если же они окованы цепями и содержатся в узах бедствия,
9Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.
9то Он указывает им на дела их и на беззакония их, потому что умножились,
10И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
10и открывает их ухо для вразумления и говорит им, чтоб они отстали от нечестия.
11Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
11Если послушают и будут служить Ему, то проведут дни свои в благополучии и лета свои в радости;
12Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
12если же не послушают, то погибнут от стрелы и умрут в неразумии.
13А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;
13Но лицемеры питают в сердце гнев и не взывают к Нему, когда Он заключает их в узы;
14Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
14поэтому душа их умирает в молодости и жизнь их с блудниками.
15Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.
15Он спасает бедного от беды его и в угнетении открывает ухо его.
16Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
16И тебя вывел бы Он из тесноты на простор, где нет стеснения, и поставляемое на стол твой было бы наполнено туком;
17Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
17но ты преисполнен суждениями нечестивых: суждение и осуждение - близки.
18Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
18Да не поразит тебя гнев Божий наказанием! Большой выкуп не спасет тебя.
19Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.
19Даст ли Он какую цену твоему богатству? Нет,- ни золоту и никакому сокровищу.
20Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.
20Не желай той ночи, когда народы истребляются на своем месте.
21Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.
21Берегись, не склоняйся к нечестию, которое ты предпочел страданию.
22Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?
22Бог высок могуществом Своим, и кто такой, как Он, наставник?
23Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?
23Кто укажет Ему путь Его; кто может сказать: Ты поступаешь несправедливо?
24Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.
24Помни о том, чтобы превозносить дела Его, которые люди видят.
25Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.
25Все люди могут видеть их; человек может усматривать их издали.
26Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.
26Вот, Бог велик, и мы не можем познать Его; число лет Его неисследимо.
27Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;
27Он собирает капли воды; они во множестве изливаются дождем:
28Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
28из облаков каплют и изливаются обильно на людей.
29И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?
29Кто может также постигнуть протяжение облаков, треск шатра Его?
30Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?
30Вот, Он распространяет над ним свет Свой и покрывает дно моря.
31Тиме суди народима, даје хране изобила.
31Оттуда Он судит народы, дает пищу в изобилии.
32Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,
32Он сокрывает в дланях Своих молнию и повелевает ей, кого разить.
33Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.
33Треск ее дает знать о ней; скот также чувствует происходящее.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.