Јов 36
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1Још говори Елијуј и рече:
1Élihu continua et dit:
2Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.
2Attends un peu, et je vais poursuivre, Car j’ai des paroles encore pour la cause de Dieu.
3Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
3Je prendrai mes raisons de haut, Et je prouverai la justice de mon créateur.
4Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.
4Sois-en sûr, mes discours ne sont pas des mensonges, Mes sentiments devant toi sont sincères.
5Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
5Dieu est puissant, mais il ne rejette personne; Il est puissant par la force de son intelligence.
6Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.
6Il ne laisse pas vivre le méchant, Et il fait droit aux malheureux.
7Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.
7Il ne détourne pas les yeux de dessus les justes, Il les place sur le trône avec les rois, Il les y fait asseoir pour toujours, afin qu’ils soient élevés.
8Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
8Viennent-ils à tomber dans les chaînes, Sont-ils pris dans les liens de l’adversité,
9Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.
9Il leur dénonce leurs œuvres, Leurs transgressions, leur orgueil;
10И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
10Il les avertit pour leur instruction, Il les exhorte à se détourner de l’iniquité.
11Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
11S’ils écoutent et se soumettent, Ils achèvent leurs jours dans le bonheur, Leurs années dans la joie.
12Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
12S’ils n’écoutent pas, ils périssent par le glaive, Ils expirent dans leur aveuglement.
13А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;
13Les impies se livrent à la colère, Ils ne crient pas à Dieu quand il les enchaîne;
14Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
14Ils perdent la vie dans leur jeunesse, Ils meurent comme les débauchés.
15Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.
15Mais Dieu sauve le malheureux dans sa misère, Et c’est par la souffrance qu’il l’avertit.
16Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
16Il te retirera aussi de la détresse, Pour te mettre au large, en pleine liberté, Et ta table sera chargée de mets succulents.
17Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
17Mais si tu défends ta cause comme un impie, Le châtiment est inséparable de ta cause.
18Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
18Que l’irritation ne t’entraîne pas à la moquerie, Et que la grandeur de la rançon ne te fasse pas dévier!
19Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.
19Tes cris suffiraient-ils pour te sortir d’angoisse, Et même toutes les forces que tu pourrais déployer?
20Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.
20Ne soupire pas après la nuit, Qui enlève les peuples de leur place.
21Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.
21Garde-toi de te livrer au mal, Car la souffrance t’y dispose.
22Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?
22Dieu est grand par sa puissance; Qui saurait enseigner comme lui?
23Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?
23Qui lui prescrit ses voies? Qui ose dire: Tu fais mal?
24Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.
24Souviens-toi d’exalter ses œuvres, Que célèbrent tous les hommes.
25Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.
25Tout homme les contemple, Chacun les voit de loin.
26Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.
26Dieu est grand, mais sa grandeur nous échappe, Le nombre de ses années est impénétrable.
27Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;
27Il attire à lui les gouttes d’eau, Il les réduit en vapeur et forme la pluie;
28Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
28Les nuages la laissent couler, Ils la répandent sur la foule des hommes.
29И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?
29Et qui comprendra le déchirement de la nuée, Le fracas de sa tente?
30Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?
30Voici, il étend autour de lui sa lumière, Et il se cache jusque dans les profondeurs de la mer.
31Тиме суди народима, даје хране изобила.
31Par ces moyens il juge les peuples, Et il donne la nourriture avec abondance.
32Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,
32Il prend la lumière dans sa main, Il la dirige sur ses adversaires.
33Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.
33Il s’annonce par un grondement; Les troupeaux pressentent son approche.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.