Јов 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1Тада одговори Елифас Теманац и рече:
1Éliphaz de Théman prit la parole et dit:
2Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?
2Si nous osons ouvrir la bouche, en seras-tu peiné? Mais qui pourrait garder le silence?
3Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;
3Voici, tu as souvent enseigné les autres, Tu as fortifié les mains languissantes,
4Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.
4Tes paroles ont relevé ceux qui chancelaient, Tu as affermi les genoux qui pliaient.
5А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.
5Et maintenant qu’il s’agit de toi, tu faiblis! Maintenant que tu es atteint, tu te troubles!
6Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?
6Ta crainte de Dieu n’est-elle pas ton soutien? Ton espérance, n’est-ce pas ton intégrité?
7Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?
7Cherche dans ton souvenir: quel est l’innocent qui a péri? Quels sont les justes qui ont été exterminés?
8Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.
8Pour moi, je l’ai vu, ceux qui labourent l’iniquité Et qui sèment l’injustice en moissonnent les fruits;
9Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.
9Ils périssent par le souffle de Dieu, Ils sont consumés par le vent de sa colère,
10Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.
10Le rugissement des lions prend fin, Les dents des lionceaux sont brisées;
11Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.
11Le lion périt faute de proie, Et les petits de la lionne se dispersent.
12Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.
12Une parole est arrivée furtivement jusqu’à moi, Et mon oreille en a recueilli les sons légers.
13У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,
13Au moment où les visions de la nuit agitent la pensée, Quand les hommes sont livrés à un profond sommeil,
14Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,
14Je fus saisi de frayeur et d’épouvante, Et tous mes os tremblèrent.
15И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.
15Un esprit passa près de moi… Tous mes cheveux se hérissèrent…
16Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:
16Une figure d’un aspect inconnu était devant mes yeux, Et j’entendis une voix qui murmurait doucement:
17Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?
17L’homme serait-il juste devant Dieu? Serait-il pur devant celui qui l’a fait?
18Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;
18Si Dieu n’a pas confiance en ses serviteurs, S’il trouve de la folie chez ses anges,
19А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.
19Combien plus chez ceux qui habitent des maisons d’argile, Qui tirent leur origine de la poussière, Et qui peuvent être écrasés comme un vermisseau!
20Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.
20Du matin au soir ils sont brisés, Ils périssent pour toujours, et nul n’y prend garde;
21Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.
21Le fil de leur vie est coupé, Ils meurent, et ils n’ont pas acquis la sagesse.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.