Јов 17

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Louis Segond 1910

1Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.

1Mon souffle se perd, Mes jours s’éteignent, Le sépulcre m’attend.

2Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.

2Je suis environné de moqueurs, Et mon œil doit contempler leurs insultes.

3Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?

3Sois auprès de toi-même ma caution; Autrement, qui répondrait pour moi?

4Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.

4Car tu as fermé leur cœur à l’intelligence; Aussi ne les laisseras-tu pas triompher.

5Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.

5On invite ses amis au partage du butin, Et l’on a des enfants dont les yeux se consument.

6Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.

6Il m’a rendu la fable des peuples, Et ma personne est un objet de mépris.

7Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.

7Mon œil est obscurci par la douleur; Tous mes membres sont comme une ombre.

8Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.

8Les hommes droits en sont stupéfaits, Et l’innocent se soulève contre l’impie.

9Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.

9Le juste néanmoins demeure ferme dans sa voie, Celui qui a les mains pures se fortifie de plus en plus.

10А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.

10Mais vous tous, revenez à vos mêmes discours, Et je ne trouverai pas un sage parmi vous.

11Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.

11Quoi! Mes jours sont passés, mes projets sont anéantis, Les projets qui remplissaient mon cœur…

12Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.

12Et ils prétendent que la nuit c’est le jour, Que la lumière est proche quand les ténèbres sont là!

13Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи.

13C’est le séjour des morts que j’attends pour demeure, C’est dans les ténèbres que je dresserai ma couche;

14Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.

14Je crie à la fosse: Tu es mon père! Et aux vers: Vous êtes ma mère et ma sœur!

15И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?

15Mon espérance, où donc est-elle? Mon espérance, qui peut la voir?

16У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу.

16Elle descendra vers les portes du séjour des morts, Quand nous irons ensemble reposer dans la poussière.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.