Јов 17

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Lutherbibel 1912

1Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.

1Mein Odem ist schwach, und meine Tage sind abgekürzt; das Grab ist da.

2Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.

2Fürwahr, Gespött umgibt mich, und auf ihrem Hadern muß mein Auge weilen.

3Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?

3Sei du selber mein Bürge bei dir; wer will mich sonst vertreten?

4Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.

4Denn du hast ihrem Herzen den Verstand verborgen; darum wirst du ihnen den Sieg geben.

5Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.

5Es rühmt wohl einer seinen Freunden die Ausbeute; aber seiner Kinder Augen werden verschmachten.

6Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.

6Er hat mich zum Sprichwort unter den Leuten gemacht, und ich muß mir ins Angesicht speien lassen.

7Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.

7Mein Auge ist dunkel geworden vor Trauern, und alle meine Glieder sind wie ein Schatten.

8Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.

8Darüber werden die Gerechten sich entsetzen, und die Unschuldigen werden sich entrüsten gegen die Heuchler.

9Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.

9Aber der Gerechte wird seinen Weg behalten; und wer reine Hände hat, wird an Stärke zunehmen.

10А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.

10Wohlan, so kehrt euch alle her und kommt; ich werde doch keinen Weisen unter euch finden.

11Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.

11Meine Tage sind vergangen; meine Anschläge sind zerrissen, die mein Herz besessen haben.

12Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.

12Sie wollen aus der Nacht Tag machen und aus dem Tage Nacht.

13Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи.

13Wenn ich gleich lange harre, so ist doch bei den Toten mein Haus, und in der Finsternis ist mein Bett gemacht;

14Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.

14Die Verwesung heiße ich meinen Vater und die Würmer meine Mutter und meine Schwester:

15И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?

15was soll ich denn harren? und wer achtet mein Hoffen?

16У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу.

16Hinunter zu den Toten wird es fahren und wird mit mir in dem Staub liegen.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.