Јов 17

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Londona Biblio (Esperanto, 1910)

1Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.

1Mia spirito senfortiĝis, miaj tagoj mallongiĝis, Tomboj estas antaŭ mi.

2Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.

2Mokado min ĉirkaŭas; En aflikto pro tio restas mia okulo.

3Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?

3Estu Vi mem mia garantianto antaŭ Vi; Alie kiu donos la manon pro mi?

4Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.

4Ĉar ilian koron Vi kovris kontraŭ prudento; Tial Vi ne donos al ili triumfon.

5Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.

5Se iu fanfaronas antaŭ siaj amikoj pri sia parto, La okuloj de liaj infanoj konsumiĝos.

6Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.

6Li faris min proverbo por la popoloj; Kaj mi fariĝis homo, al kiu oni kraĉas en la vizaĝon.

7Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.

7Mia okulo mallumiĝis de ĉagreno, Kaj ĉiuj miaj membroj fariĝis kiel ombro.

8Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.

8La justuloj eksentos teruron pro tio, Kaj la senkulpulo ekscitiĝos kontraŭ la hipokritulo.

9Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.

9Tamen la virtulo forte konservos sian vojon, Kaj la purmanulo pli firmiĝos.

10А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.

10Kaj kiom ajn vi ĉiuj revenos, Mi ne trovos inter vi saĝulon.

11Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.

11Miaj tagoj forpasis, pereis miaj intencoj, Kiujn havis mia koro.

12Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.

12La nokton ili volas fari tago, La lumon alproksimigi al la mallumo.

13Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи.

13Se mi atendas, tamen Ŝeol estas mia domo, En la mallumo estas pretigita mia lito.

14Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.

14Al la kavo mi diras: Vi estas mia patro; La vermojn mi nomas mia patrino kaj mia fratino.

15И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?

15Kion mi devas atendi? Kiu atentos mian esperon?

16У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу.

16En la profundon de Ŝeol ĝi malsupreniros, Ni ambaŭ kune kuŝos en la polvo.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.