Јов 19
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Londona Biblio (Esperanto, 1910)
1А Јов одговори и рече:
1Ijob respondis kaj diris:
2Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
2Ĝis kiam vi afliktados mian animon Kaj turmentados min per paroloj?
3Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
3Jen jam dek fojojn vi malhonoras min; Vi ne hontas premi min.
4Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
4Se mi efektive eraris, Mia eraro restos ĉe mi.
5Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
5Se efektive vi volas montri vin pli grandaj ol mi, Kaj vi riproĉas al mi hontindaĵon,
6Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
6Tiam sciu, ke Dio faris al mi maljustaĵon, Kaj ĉirkaŭis min per Sia reto.
7Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
7Jen mi krias pri maljusteco, sed mi ne ricevas respondon; Mi vokas, sed mi ne ricevas juĝon.
8Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
8Mian vojon Li baris, ke mi ne povas transiri, Kaj sur mian irejon Li metis mallumon.
9Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
9Mian honoron Li detiris de mi, Kaj deprenis la kronon de mia kapo.
10Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
10Li disbatis min ĉirkaŭe tiel, ke mi pereas; Mian esperon Li elŝiris kiel arbon.
11Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
11Ekflamis kontraŭ mi Lia kolero, Kaj Li rigardas min kiel Lian malamikon.
12Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
12Kune venis Liaj taĉmentoj, kaj ebenigis kontraŭ mi sian vojon Kaj stariĝis sieĝe ĉirkaŭ mia tendo.
13Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
13Miajn fratojn Li malproksimigis de mi, Kaj miaj konatoj forfremdiĝis de mi.
14Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
14Miaj parencoj fortiriĝis, Kaj miaj konantoj forgesis min.
15Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
15La loĝantoj de mia domo kaj miaj servistinoj rigardas min kiel fremdulon; En iliaj okuloj mi fariĝis aligentulo.
16Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
16Mian sklavon mi vokas, kaj li ne respondas; Per mia buŝo mi devas petegi lin.
17Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
17Mia spiro fariĝis abomenata por mia edzino, Kaj mia petado por la filoj de mia ventro.
18Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
18Eĉ la malgrandaj infanoj malestimas min; Kiam mi leviĝas, ili parolas kontraŭ mi.
19Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
19Abomenas min ĉiuj miaj intimuloj; Kaj tiuj, kiujn mi amis, turnis sin kontraŭ mi.
20За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
20Kun mia haŭto kaj kun mia karno kunkreskis miaj ostoj, Mi restis nur kun haŭto sur miaj dentoj.
21Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
21Kompatu min, kompatu min, miaj amikoj; Ĉar la mano de Dio frapis min.
22Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
22Kial vi persekutas min, kiel Dio, Kaj ne povas satiĝi de mia karno?
23О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
23Ho, se miaj vortoj estus enskribitaj, Ho, se ili estus gravuritaj en libro,
24Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
24Per fera skribilo kun plumbo, Gravuritaj por eterne sur roko!
25Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
25Sed mi scias, ke mia Liberigonto vivas, Kaj fine Li leviĝos super la polvo.
26И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
26Kaj post kiam mia haŭto estos tiel detruita Kaj mi estos senkorpa, mi vidos Dion;
27Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
27Lin vidos mi, kaj miaj okuloj vidos, ne fremdaj; Pri tio sopiregas mia interno en mia brusto.
28Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
28Se vi diros: Kiel ni lin persekutu, Kaj ni trovu kontraŭ li la radikon de la afero,
29Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
29Tiam timu glavon; Ĉar furioza estas la glavo kontraŭ malbonagoj, Por ke vi sciu, ke ekzistas juĝo.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.