Јов 19
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
1А Јов одговори и рече:
1Then Job answered and said:
2Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
2How long will ye vex my soul, and crush me with words?
3Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
3These ten times have ye reproached me; ye are not ashamed that ye deal harshly with me.
4Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
4And be it indeed that I have erred, mine error remaineth with myself.
5Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
5If indeed ye will magnify yourselves against me, and plead against me my reproach;
6Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
6Know now that God hath subverted my cause, and hath compassed me with His net.
7Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
7Behold, I cry out: 'Violence!' but I am not heard; I cry aloud, but there is no justice.
8Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
8He hath fenced up my way that I cannot pass, and hath set darkness in my paths.
9Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
9He hath stripped me of my glory, and taken the crown from my head.
10Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
10He hath broken me down on every side, and I am gone; and my hope hath He plucked up like a tree.
11Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
11He hath also kindled His wrath against me, and He counteth me unto Him as one of His adversaries.
12Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
12His troops come on together, and cast up their way against me, and encamp round about my tent.
13Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
13He hath put my brethren far from me, and mine acquaintance are wholly estranged from me.
14Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
14My kinsfolk have failed, and my familiar friends have forgotten me.
15Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
15They that dwell in my house, and my maids, count me for a stranger; I am become an alien in their sight.
16Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
16I call unto my servant, and he giveth me no answer, though I entreat him with my mouth.
17Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
17My breath is abhorred of my wife, and I am loathsome to the children of my tribe.
18Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
18Even urchins despised me; if I arise, they speak against me.
19Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
19All my intimate friends abhor me; and they whom I loved are turned against me.
20За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
20My bone cleaveth to my skin and to my flesh, and I am escaped with the skin of my teeth.
21Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
21Have pity upon me, have pity upon me, O ye my friends; for the hand of God hath touched me.
22Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
22Why do ye persecute me as God, and are not satisfied with my flesh?
23О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
23Oh that my words were now written! Oh that they were inscribed in a book!
24Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
24That with an iron pen and lead they were graven in the rock for ever!
25Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
25But as for me, I know that my Redeemer liveth, and that He will witness at the last upon the dust;
26И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
26And when after my skin this is destroyed, then without my flesh shall I see God;
27Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
27Whom I, even I, shall see for myself, and mine eyes shall behold, and not another's. My reins are consumed within me.
28Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
28If ye say: 'How we will persecute him!' seeing that the root of the matter is found in me;
29Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
29Be ye afraid of the sword; for wrath bringeth the punishments of the sword, that ye may know there is a judgment.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.