5. Мојсијева 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
1Ово су речи које говори Мојсије свему Израиљу с ону страну Јордана, у пустињи, у пољу према Црвеном мору, између Фарана и Тофола и Ловона и Асирота и Дизава,
1THESE ARE the words which Moses spoke unto all Israel beyond the Jordan; in the wilderness, in the Arabah, over against Suph, between Paran and Tophel, and Laban, and Hazeroth, and Di-zahab.
2једанаест дана хода од Хорива преко горе Сира до Кадис-Варније.
2It is eleven days journey from Horeb unto Kadesh-barnea by the way of mount Seir.
3А беше четрдесете године први дан једанаестог месеца, кад Мојсије каза синовима Израиљевим све што му беше заповедио Господ да им каже,
3And it came to pass in the fortieth year, in the eleventh month, on the first day of the month, that Moses spoke unto the children of Israel, according unto all that the LORD had given him in commandment unto them;
4пошто уби Сиона, цара аморејског који живљаше у Есевону, и Ога цара васанског који живљаше у Астароту и у Едрајину.
4after he had smitten Sihon the king of the Amorites, who dwelt in Heshbon, and Og the king of Bashan, who dwelt in Ashtaroth, at Edrei;
5С оне стране Јордана у земљи моавској поче Мојсије казивати овај закон говорећи:
5beyond the Jordan, in the land of Moab, took Moses upon him to expound this law, saying:
6Господ Бог наш рече нам на Хориву говорећи: Доста сте били на овој гори.
6The LORD our God spoke unto us in Horeb, saying: 'Ye have dwelt long enough in this mountain;
7Обрните се и подигните се и идите ка гори аморејској и у сву околину њену, у равнице и у брда и у долине, и на југ и на брегове морске, у земљу хананску и на Ливан и до реке велике, реке Ефрата.
7turn you, and take your journey, and go to the hill-country of the Amorites and unto all the places nigh thereunto, in the Arabah, in the hill-country, and in the Lowland, and in the South, and by the sea-shore; the land of the Canaanites, and Lebanon, as far as the great river, the river Euphrates.
8Ето, дао сам вам земљу, уђите у њу, и узмите земљу, за коју се заклео Господ оцима вашим, Авраму, Исаку и Јакову, да ће им је дати и семену њиховом након њих.
8Behold, I have set the land before you: go in and possess the land which the LORD swore unto your fathers, to Abraham, to Isaac, and to Jacob, to give unto them and to their seed after them.'
9И рекох вам онда говорећи: Не могу вас носити сам.
9And I spoke unto you at that time, saying: 'I am not able to bear you myself alone;
10Господ Бог ваш умножио вас је, и ето вас данас има много као звезда небеских.
10the LORD your God hath multiplied you, and, behold, ye are this day as the stars of heaven for multitude. —
11Господ Бог отаца ваших да вас умножи још хиљаду пута више, и да вас благослови као што вам је казао.
11The LORD, the God of your fathers, make you a thousand times so many more as ye are, and bless you, as He hath promised you! —
12Како бих ја сам носио муке ваше, бремена ваша и распре ваше?
12How can I myself alone bear your cumbrance, and your burden, and your strife?
13Дајте из племена својих људе мудре и веште и познате да вам их поставим за старешине.
13Get you, from each one of your tribes, wise men, and understanding, and full of knowledge, and I will make them heads over you.'
14Тада ми одговористе и рекосте: Добро је да се учини шта си казао.
14And ye answered me, and said: 'The thing which thou hast spoken is good for us to do.'
15Тада узевши старешине од племена ваших, људе мудре и познате, поставих вам их за старешине, за хиљаднике и стотинаре и педесетаре и десетаре и управитеље по племенима вашим.
15So I took the heads of your tribes, wise men, and full of knowledge, and made them heads over you, captains of thousands, and captains of hundreds, and captains of fifties, and captains of tens, and officers, tribe by tribe.
16И заповедих онда судијама вашим говорећи: Саслушавајте распре међу браћом својом и судите право између човека и брата његовог и између дошљака који је с њим.
16And I charged your judges at that time, saying: 'Hear the causes between your brethren, and judge righteously between a man and his brother, and the stranger that is with him.
17Не гледајте ко је ко на суду, саслушајте и малог и великог, не бојте се никога, јер је суд Божији, а ствар која би вам била тешка изнесите преда ме да је чујем.
17Ye shall not respect persons in judgment; ye shall hear the small and the great alike; ye shall not be afraid of the face of any man; for the judgment is God's; and the cause that is too hard for you ye shall bring unto me, and I will hear it.'
18И заповедих вам онда све што ћете чинити.
18And I commanded you at that time all the things which ye should do.
19Потом отишавши од Хорива пређосмо сву ону пустињу велику и страшну, коју видесте, идући ка гори аморејској, као што нам заповеди Господ Бог наш, и дођосмо до Кадис-Варније.
19And we journeyed from Horeb, and went through all that great and dreadful wilderness which ye saw, by the way to the hill-country of the Amorites, as the LORD our God commanded us; and we came to Kadesh-barnea.
20Тада вам рекох: Дођосте до горе аморејске, коју нам даје Господ Бог наш.
20And I said unto you: 'Ye are come unto the hill-country of the Amorites, which the LORD our God giveth unto us.
21Гле, дао ти је Господ Бог твој ту земљу, иди и узми је, као што ти је рекао Господ Бог отаца твојих; не бој се и не плаши се.
21Behold, the LORD thy God hath set the land before thee; go up, take possession, as the LORD, the God of thy fathers, hath spoken unto thee; fear not, neither be dismayed.'
22А ви сви дођосте к мени и рекосте: Да пошаљемо људе пред собом да нам уходе земљу, и да нам јаве за пут којим ћемо ићи и за градове у које ћемо доћи,
22And ye came near unto me every one of you, and said: 'Let us send men before us, that they may search the land for us, and bring us back word of the way by which we must go up, and the cities unto which we shall come.'
23и то ми би по вољи, и узех између вас дванаест људи, из сваког племена по једног;
23And the thing pleased me well; and I took twelve men of you, one man for every tribe;
24и они се подигоше и изишавши на гору дођоше до потока Есхола, и уходише земљу;
24and they turned and went up into the mountains, and came unto the valley of Eshcol, and spied it out.
25и набраше рода оне земље и донесоше нам, и јавише нам говорећи: Добра је земља, коју нам даје Господ Бог наш.
25And they took of the fruit of the land in their hands, and brought it down unto us, and brought us back word, and said: 'Good is the land which the LORD our God giveth unto us.'
26Али не хтесте ићи него се супротисте заповести Господа Бога свог.
26Yet ye would not go up, but rebelled against the commandment of the LORD your God;
27И викасте у шаторима својим говорећи: Мрзи на нас Господ, зато нас изведе из земље мисирске, да нас да у руке Аморејцима и да нас потре.
27and ye murmured in your tents, and said: 'Because the LORD hated us, He hath brought us forth out of the land of Egypt, to deliver us into the hand of the Amorites, to destroy us.
28Куда да идемо? Браћа наша уплашише срце наше говорећи: Народ је већи и виши од нас, градови су велики и ограђени до неба, па и синове Енакове видесмо овде.
28Whither are we going up? our brethren have made our heart to melt, saying: The people is greater and taller than we; the cities are great and fortified up to heaven; and moreover we have seen the sons of the Anakim there.'
29А ја вам рекох: Не плашите се и не бојте их се.
29Then I said unto you: 'Dread not, neither be afraid of them.
30Господ Бог ваш, који иде пред вама, Он ће се бити за вас онако како вам је учинио у Мисиру на ваше очи,
30The LORD your God who goeth before you, He shall fight for you, according to all that He did for you in Egypt before your eyes;
31и у пустињи, где си видео како те је носио Господ Бог твој, као што човек носи сина свог, целим путем којим сте ишли докле дођосте до овог места.
31and in the wilderness, where thou hast seen how that the LORD thy God bore thee, as a man doth bear his son, in all the way that ye went, until ye came unto this place.
32Али зато опет не веровасте Господу Богу свом,
32Yet in this thing ye do not believe the LORD your God,
33који иђаше пред вама путем тражећи вам место где бисте стали, иђаше ноћу у огњу да вам светли путем којим бисте ишли, а дању у облаку.
33Who went before you in the way, to seek you out a place to pitch your tents in: in fire by night, to show you by what way ye should go, and in the cloud by day.'
34И чу Господ глас речи ваших, и разгневи се и закле се говорећи:
34And the LORD heard the voice of your words, and was wroth, and swore, saying:
35Ниједан од овог рода злог неће видети ове добре земље, за коју се заклех да ћу дати вашим оцима,
35'Surely there shall not one of these men, even this evil generation, see the good land, which I swore to give unto your fathers,
36осим Халева, сина Јефонијиног; он ће је видети, и њему ћу дати земљу по којој је ишао, и синовима његовим, јер се сасвим држао Господа.
36save Caleb the son of Jephunneh, he shall see it; and to him will I give the land that he hath trodden upon, and to his children; because he hath wholly followed the LORD.'
37Па и на мене се разгневи Господ с вас; и рече: Ни ти нећеш ући онамо.
37Also the LORD was angry with me for your sakes, saying: Thou also shalt not go in thither;
38Исус, син Навин, који те служи, он ће ући онамо, њега утврди; јер ће је он разделити синовима Израиљевим у наследство.
38Joshua the son of Nun, who standeth before thee, he shall go in thither; encourage thou him, for he shall cause Israel to inherit it.
39А деца ваша, за коју рекосте да ће постати робље, синови ваши, који данас не знају ни шта је добро ни шта је зло, они ће ући онамо, и њима ћу је дати и они ће је наследити.
39Moreover your little ones, that ye said should be a prey, and your children, that this day have no knowledge of good or evil, they shall go in thither, and unto them will I give it, and they shall possess it.
40Ви, пак, вратите се и идите у пустињу к Црвеном Мору.
40But as for you, turn you, and take your journey into the wilderness by the way to the Red Sea.'
41А ви одговористе и рекосте ми: Сагрешисмо Господу; ићи ћемо и бићемо се сасвим како нам је заповедио Господ Бог наш. И узевши сваки своје оружје хтесте изаћи на гору.
41Then ye answered and said unto me: 'We have sinned against the LORD, we will go up and fight, according to all that the LORD our God commanded us.' And ye girded on every man his weapons of war, and deemed it a light thing to go up into the hill-country.
42А Господ ми рече: Кажи им: Не идите и не бијте се, јер нисам међу вама, да не изгинете пред непријатељима својим.
42And the LORD said unto me: 'Say unto them: Go not up, neither fight; for I am not among you; lest ye be smitten before your enemies.'
43И ја вам рекох, али не послушасте, него се опресте заповести Господњој, и навалисте на гору.
43So I spoke unto you, and ye hearkened not; but ye rebelled against the commandment of the LORD, and were presumptuous, and went up into the hill-country.
44Тада изиђоше пред вас Амореји, који сеђаху у оној планини, и погнаше вас као што чине пчеле, и побише вас на Сиру па до Орме.
44And the Amorites, that dwell in that hill-country, came out against you, and chased you, as bees do, and beat you down in Seir, even unto Hormah.
45И вративши се плакасте пред Господом, али Господ не послуша глас ваш нити окрете ухо своје к вама.
45And ye returned and wept before the LORD; but the LORD hearkened not to your voice, nor gave ear unto you.
46И остадосте у Кадису дуго времена докле онде стајасте.
46So ye abode in Kadesh many days, according unto the days that ye abode there.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.