2. Мојсијева 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
1Ово су имена синова Израиљевих који дођоше у Мисир, дођоше с Јаковом, сваки са својом породицом:
1NOW THESE are the names of the sons of Israel, who came into Egypt with Jacob; every man came with his household:
2Рувим, Симеун, Левије и Јуда,
2Reuben, Simeon, Levi, and Judah;
3Исахар, Завулон и Венијамин,
3Issachar, Zebulun, and Benjamin;
4Дан и Нефталим, Гад и Асир.
4Dan and Naphtali, Gad and Asher.
5А свега беше их од бедара Јаковљевих седамдесет душа с Јосифом, који беше у Мисиру.
5And all the souls that came out of the loins of Jacob were seventy souls; and Joseph was in Egypt already.
6А Јосиф умре и сва браћа његова и сав онај нараштај.
6And Joseph died, and all his brethren, and all that generation.
7И синови Израиљеви народише се и умножише се, и напредоваше и осилише веома, да их се земља напуни.
7And the children of Israel were fruitful, and increased abundantly, and multiplied, and waxed exceeding mighty; and the land was filled with them.
8Тада наста нов цар у Мисиру, који не знаше за Јосифа;
8Now there arose a new king over Egypt, who knew not Joseph.
9и рече народу свом: Гле, народ синова Израиљевих већи је и силнији од нас.
9And he said unto his people: 'Behold, the people of the children of Israel are too many and too mighty for us;
10Него хајде мудро да поступамо с њима, да се не множе, и кад настане рат да не пристану с непријатељима нашим и не ударе на нас и не оду из земље.
10come, let us deal wisely with them, lest they multiply, and it come to pass, that, when there befalleth us any war, they also join themselves unto our enemies, and fight against us, and get them up out of the land.'
11И поставише над њима настојнике да их муче тешким пословима; и грађаше народ Израиљев Фараону градове Питом и Рамесу.
11Therefore they did set over them taskmasters to afflict them with their burdens. And they built for Pharaoh store-cities, Pithom and Raamses.
12Али што га више мучаху то се више множаше и напредоваше, да се грожаху од синова Израиљевих.
12But the more they afflicted them, the more they multiplied and the more they spread abroad. And they were adread because of the children of Israel.
13И жестоко нагоњаху Мисирци синове Израиљеве на послове,
13And the Egyptians made the children of Israel to serve with rigour.
14и загорчаваху им живот тешким пословима, блатом и опекама и сваким радом у пољу, и сваким другим послом, на који их жестоко нагоњаху.
14And they made their lives bitter with hard service, in mortar and in brick, and in all manner of service in the field; in all their service, wherein they made them serve with rigour.
15И још заповеди цар мисирски бабицама јеврејским, од којих једној беше име Сефора, а другој Фува,
15And the king of Egypt spoke to the Hebrew midwives, of whom the name of the one was Shiphrah, and the name of the other Puah;
16и рече: Кад бабичите Јеврејке, и у порођају видите да је мушко, убијте га, а кад буде женско, нек остане живо.
16and he said: 'When ye do the office of a midwife to the Hebrew women, ye shall look upon the birthstool: if it be a son, then ye shall kill him; but if it be a daughter, then she shall live.'
17Али се бабице бојаху Бога, и не чињаху како им рече цар мисирски, него остављаху децу у животу.
17But the midwives feared God, and did not as the king of Egypt commanded them, but saved the men-children alive.
18А цар мисирски дозва бабице, и рече им: Зашто то чините, те остављате у животу мушку децу?
18And the king of Egypt called for the midwives, and said unto them: 'Why have ye done this thing, and have saved the men-children alive?'
19А бабице рекоше Фараону: Јеврејке нису као жене Мисирке; јаче су; док им дође бабица, оне већ роде.
19And the midwives said unto Pharaoh: 'Because the Hebrew women are not as the Egyptian women; for they are lively, and are delivered ere the midwife come unto them.'
20И Бог учини добро бабицама; и народ се умножи и осили веома;
20And God dealt well with the midwives; and the people multiplied, and waxed very mighty.
21и што се бабице бојаху Бога, начини им куће.
21And it came to pass, because the midwives feared God, that He made them houses.
22Тада заповеди Фараон свему народу свом говорећи: Сваког сина који се роди баците у воду, а кћери све остављајте у животу.
22And Pharaoh charged all his people, saying: 'Every son that is born ye shall cast into the river, and every daughter ye shall save alive.'
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.