2. Мојсијева 12
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
1И рече Господ Мојсију и Арону у земљи мисирској говорећи:
1And the LORD spoke unto Moses and Aaron in the land of Egypt, saying:
2Овај месец да вам је почетак месецима, да вам је први месец у години.
2'This month shall be unto you the beginning of months; it shall be the first month of the year to you.
3Кажите свему збору Израиљевом и реците: Десетог дана овог месеца сваки нека узме јагње или јаре, по породицама, по једно на дом;
3Speak ye unto all the congregation of Israel, saying: In the tenth day of this month they shall take to them every man a lamb, according to their fathers' houses, a lamb for a household;
4ако ли је дом мали за јагње или јаре, нека узме к себи суседа, који му је најближи, с онолико душа колико треба да могу појести јагње или јаре.
4and if the household be too little for a lamb, then shall he and his neighbour next unto his house take one according to the number of the souls; according to every man's eating ye shall make your count for the lamb.
5А јагње или јаре да вам буде здраво, мушко, од године; између оваца или између коза узмите.
5Your lamb shall be without blemish, a male of the first year; ye shall take it from the sheep, or from the goats;
6И чувајте га до четрнаестог дана овог месеца, а тада савколики збор Израиљев нека га закоље увече.
6and ye shall keep it unto the fourteenth day of the same month; and the whole assembly of the congregation of Israel shall kill it at dusk.
7И нека узму крви од њега и покропе оба довратка и горњи праг на кућама у којима ће га јести.
7And they shall take of the blood, and put it on the two side-posts and on the lintel, upon the houses wherein they shall eat it.
8И нека једу месо исте ноћи, на ватри печено, с хлебом пресним и са зељем горким нека једу.
8And they shall eat the flesh in that night, roast with fire, and unleavened bread; with bitter herbs they shall eat it.
9Немојте јести сирово ни у води кувано, него на ватри печено, с главом и с ногама и с дробом.
9Eat not of it raw, nor sodden at all with water, but roast with fire; its head with its legs and with the inwards thereof.
10И ништа немојте оставити до јутра; ако ли би шта остало до јутра, спалите на ватри.
10And ye shall let nothing of it remain until the morning; but that which remaineth of it until the morning ye shall burn with fire.
11А овако једите: опасани, обућа да вам је на ногу и штап у руци, и једите хитно, јер је пролазак Господњи.
11And thus shall ye eat it: with your loins girded, your shoes on your feet, and your staff in your hand; and ye shall eat it in haste — it is the LORD'S passover.
12Јер ћу проћи по земљи мисирској ту ноћ, и побићу све првенце у земљи мисирској од човека до живинчета, и судићу свим боговима мисирским, ја Господ.
12For I will go through the land of Egypt in that night, and will smite all the first-born in the land of Egypt, both man and beast; and against all the gods of Egypt I will execute judgments: I am the LORD.
13А крв она биће вам знак на кућама, у којима ћете бити; и кад видим крв, проћи ћу вас, те неће бити међу вама помора, кад станем убијати по земљи мисирској.
13And the blood shall be to you for a token upon the houses where ye are; and when I see the blood, I will pass over you, and there shall no plague be upon you to destroy you, when I smite the land of Egypt.
14И тај ће вам дан бити за спомен, и празноваћете га Господу од колена до колена; празнујте га законом вечним.
14And this day shall be unto you for a memorial, and ye shall keep it a feast to the LORD; throughout your generations ye shall keep it a feast by an ordinance for ever.
15Седам дана једите хлебове пресне, и првог дана уклоните квасац из кућа својих; јер ко би год јео шта с квасцем од првог дана до седмог, истребиће се она душа из Израиља.
15Seven days shall ye eat unleavened bread; howbeit the first day ye shall put away leaven out of your houses; for whosoever eateth leavened bread from the first day until the seventh day, that soul shall be cut off from Israel.
16Први дан биће свети сабор; тако и седми дан имаћете свети сабор; никакав посао да се не ради у те дане, осим шта треба за јело свакој души, то ћете само готовити.
16And in the first day there shall be to you a holy convocation, and in the seventh day a holy convocation; no manner of work shall be done in them, save that which every man must eat, that only may be done by you.
17И држите дан пресних хлебова, јер у тај дан изведох војске ваше из земље мисирске; држите тај дан од колена до колена законом вечним.
17And ye shall observe the feast of unleavened bread; for in this selfsame day have I brought your hosts out of the land of Egypt; therefore shall ye observe this day throughout your generations by an ordinance for ever.
18Првог месеца четрнаести дан увече почните јести пресне хлебове па до двадесет првог дана истог месеца увече.
18In the first month, on the fourteenth day of the month at even, ye shall eat unleavened bread, until the one and twentieth day of the month at even.
19За седам дана да се не нађе квасца у кућама вашим; јер ко би год јео шта с квасцем, истребиће се она душа из збора Израиљевог, био дошљак или рођен у земљи.
19Seven days shall there be no leaven found in your houses; for whosoever eateth that which is leavened, that soul shall be cut off from the congregation of Israel, whether he be a sojourner, or one that is born in the land.
20Ништа с квасцем немојте јести, него једите хлеб пресан по свим становима својим.
20Ye shall eat nothing leavened; in all your habitations shall ye eat unleavened bread.'
21И сазва Мојсије све старешине израиљске, и рече им: Изберите и узмите себи јагње или јаре по породицама својим, и закољите пасху.
21Then Moses called for all the elders of Israel, and said unto them: 'Draw out, and take you lambs according to your families, and kill the passover lamb.
22И узмите киту исопа и замочите је у крв, која ће бити у здели, и покропите горњи праг и оба довратка крвљу, која ће бити у здели, и ниједан од вас да не излази на врата кућна до јутра.
22And ye shall take a bunch of hyssop, and dip it in the blood that is in the basin, and strike the lintel and the two side-posts with the blood that is in the basin; and none of you shall go out of the door of his house until the morning.
23Јер ће изаћи Господ да бије Мисир, па кад види крв на горњем прагу и на оба довратка, проћи ће Господ мимо она врата, и неће дати крвнику да уђе у куће ваше да убија.
23For the LORD will pass through to smite the Egyptians; and when He seeth the blood upon the lintel, and on the two side-posts, the LORD will pass over the door, and will not suffer the destroyer to come in unto your houses to smite you.
24И држите ово као закон теби и синовима твојим довека.
24And ye shall observe this thing for an ordinance to thee and to thy sons for ever.
25И кад дођете у земљу коју ће вам дати Господ, као што је казао, држите ову службу.
25And it shall come to pass, when ye be come to the land which the LORD will give you, according as He hath promised, that ye shall keep this service.
26И кад вам кажу синови ваши: Каква вам је то служба?
26And it shall come to pass, when your children shall say unto you: What mean ye by this service?
27Реците: Ово је жртва за пролазак Господњи, кад прође куће синова Израиљевих у Мисиру убијајући Мисирце, а домове наше сачува. Тада народ сави главу и поклони се.
27that ye shall say: It is the sacrifice of the LORD'S passover, for that He passed over the houses of the children of Israel in Egypt, when He smote the Egyptians, and delivered our houses.' And the people bowed the head and worshipped.
28И отидоше и учинише синови Израиљеви, како заповеди Господ преко Мојсија и Арона, тако учинише.
28And the children of Israel went and did so; as the LORD had commanded Moses and Aaron, so did they.
29А око поноћи поби Господ све првенце у земљи мисирској од првенца Фараоновог који хтеде седети на престолу његовом до првенца сужња у тамници, и шта год беше првенац од стоке.
29And it came to pass at midnight, that the LORD smote all the firstborn in the land of Egypt, from the first-born of Pharaoh that sat on his throne unto the first-born of the captive that was in the dungeon; and all the first-born of cattle.
30Тада уста Фараон оне ноћи, он и све слуге његове и сви Мисирци, и би вика велика у Мисиру, јер не беше куће у којој не би мртваца.
30And Pharaoh rose up in the night, he, and all his servants, and all the Egyptians; and there was a great cry in Egypt; for there was not a house where there was not one dead.
31И дозва Мојсија и Арона по ноћи и рече: Устајте, идите из народа мог и ви и синови Израиљеви, и отидите, послужите Господу, као што говористе.
31And he called for Moses and Aaron by night and said: 'Rise up, get you forth from among my people, both ye and the children of Israel; and go, serve the LORD, as ye have said.
32Узмите и овце своје и говеда своја, као што говористе, и идите, па и мене благословите.
32Take both your flocks and your herds, as ye have said, and be gone; and bless me also.'
33И Мисирци наваљиваху на народ да брже иду из земље, јер говораху: Изгибосмо сви.
33And the Egyptians were urgent upon the people, to send them out of the land in haste; for they said: 'We are all dead men.'
34И народ узе тесто своје још неускисло, умотавши га у хаљине своје, на рамена своја.
34And the people took their dough before it was leavened, their kneading-troughs being bound up in their clothes upon their shoulders.
35И учинише синови Израиљеви по заповести Мојсијевој, и заискаше у Мисираца накита сребрних и накита златних и хаљина.
35And the children of Israel did according to the word of Moses; and they asked of the Egyptians jewels of silver, and jewels of gold, and raiment.
36И Господ учини, те народ нађе љубав у Мисираца, те им дадоше; тако опленише Мисирце.
36And the LORD gave the people favour in the sight of the Egyptians, so that they let them have what they asked. And they despoiled the Egyptians.
37И отидоше синови Израиљеви из Рамесе у Сохот, око шест стотина хиљада пешака, самих људи осим деце.
37And the children of Israel journeyed from Rameses to Succoth, about six hundred thousand men on foot, beside children.
38И других људи много отиде с њима, и стоке ситне и крупне врло много.
38And a mixed multitude went up also with them; and flocks, and herds, even very much cattle.
39И од теста које изнесоше из Мисира испекоше погаче пресне, јер не беше ускисло кад их потераше Мисирци, те не могаше оклевати, нити спремише себи брашњенице.
39And they baked unleavened cakes of the dough which they brought forth out of Egypt, for it was not leavened; because they were thrust out of Egypt, and could not tarry, neither had they prepared for themselves any victual.
40А бавише се синови Израиљеви у Мисиру четири стотине и тридесет година.
40Now the time that the children of Israel dwelt in Egypt was four hundred and thirty years.
41И кад се наврши четири стотине и тридесет година, у исти дан изађоше све војске Господње из земље мисирске.
41And it came to pass at the end of four hundred and thirty years, even the selfsame day it came to pass, that all the host of the LORD went out from the land of Egypt.
42Та се ноћ светкује Господу, у коју их изведе из Мисира; то је ноћ Господња, коју треба да светкују синови Израиљеви од колена на колено.
42It was a night of watching unto the LORD for bringing them out from the land of Egypt; this same night is a night of watching unto the LORD for all the children of Israel throughout their generations.
43И рече Господ Мојсију и Арону: Ово нека буде закон за пасху: ниједан туђин да је не једе;
43And the LORD said unto Moses and Aaron: 'This is the ordinance of the passover: there shall no alien eat thereof;
44а сваки слуга ваш купљен за новце, кад га обрежете, онда нека је једе.
44but every man's servant that is bought for money, when thou hast circumcised him, then shall he eat thereof.
45Дошљак или најамник да је не једе.
45A sojourner and a hired servant shall not eat thereof.
46У истој кући да се једе, да не изнесете меса од ње из куће, и кости да јој не преломите.
46In one house shall it be eaten; thou shalt not carry forth aught of the flesh abroad out of the house; neither shall ye break a bone thereof.
47Сав збор Израиљев нека чини тако.
47All the congregation of Israel shall keep it.
48Ако би код тебе седео туђин и хтео би светковати пасху Господњу, нека му се обрежу све мушкиње, па онда нека приступи да је светкује, и нека буде као рођен у земљи; а нико необрезан да је не једе.
48And when a stranger shall sojourn with thee, and will keep the passover to the LORD, let all his males be circumcised, and then let him come near and keep it; and he shall be as one that is born in the land; but no uncircumcised person shall eat thereof.
49Закон један да је и рођеном у земљи и дошљаку који седи међу вама.
49One law shall be to him that is homeborn, and unto the stranger that sojourneth among you.'
50И учинише сви синови Израиљеви како заповеди Господ Мојсију и Арону, тако учинише.
50Thus did all the children of Israel; as the LORD commanded Moses and Aaron, so did they.
51И тај дан изведе Господ синове Израиљеве из земље мисирске у четама њиховим.
51And it came to pass the selfsame day that the LORD did bring the children of Israel out of the land of Egypt by their hosts.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.