2. Мојсијева 12
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1И рече Господ Мојсију и Арону у земљи мисирској говорећи:
1The LORD spoke to Moses and Aaron in the land of Egypt, saying,
2Овај месец да вам је почетак месецима, да вам је први месец у години.
2“This month shall be to you the beginning of months. It shall be the first month of the year to you.
3Кажите свему збору Израиљевом и реците: Десетог дана овог месеца сваки нека узме јагње или јаре, по породицама, по једно на дом;
3Speak to all the congregation of Israel, saying, ‘On the tenth day of this month, they shall take to them every man a lamb, according to their fathers’ houses, a lamb for a household;
4ако ли је дом мали за јагње или јаре, нека узме к себи суседа, који му је најближи, с онолико душа колико треба да могу појести јагње или јаре.
4and if the household is too little for a lamb, then he and his neighbor next to his house shall take one according to the number of the souls. You shall make your count for the lamb according to what everyone can eat.
5А јагње или јаре да вам буде здраво, мушко, од године; између оваца или између коза узмите.
5Your lamb shall be without defect, a male a year old. You shall take it from the sheep or from the goats.
6И чувајте га до четрнаестог дана овог месеца, а тада савколики збор Израиљев нека га закоље увече.
6You shall keep it until the fourteenth day of the same month; and the whole assembly of the congregation of Israel shall kill it at evening.
7И нека узму крви од њега и покропе оба довратка и горњи праг на кућама у којима ће га јести.
7They shall take some of the blood, and put it on the two door posts and on the lintel, on the houses in which they shall eat it.
8И нека једу месо исте ноћи, на ватри печено, с хлебом пресним и са зељем горким нека једу.
8They shall eat the meat in that night, roasted with fire, with unleavened bread. They shall eat it with bitter herbs.
9Немојте јести сирово ни у води кувано, него на ватри печено, с главом и с ногама и с дробом.
9Don’t eat it raw, nor boiled at all with water, but roasted with fire; with its head, its legs and its inner parts.
10И ништа немојте оставити до јутра; ако ли би шта остало до јутра, спалите на ватри.
10You shall let nothing of it remain until the morning; but that which remains of it until the morning you shall burn with fire.
11А овако једите: опасани, обућа да вам је на ногу и штап у руци, и једите хитно, јер је пролазак Господњи.
11This is how you shall eat it: with your belt on your waist, your sandals on your feet, and your staff in your hand; and you shall eat it in haste: it is the LORD’s Passover.
12Јер ћу проћи по земљи мисирској ту ноћ, и побићу све првенце у земљи мисирској од човека до живинчета, и судићу свим боговима мисирским, ја Господ.
12For I will go through the land of Egypt in that night, and will strike all the firstborn in the land of Egypt, both man and animal. I will execute judgments against all the gods of Egypt. I am the LORD.
13А крв она биће вам знак на кућама, у којима ћете бити; и кад видим крв, проћи ћу вас, те неће бити међу вама помора, кад станем убијати по земљи мисирској.
13The blood shall be to you for a token on the houses where you are. When I see the blood, I will pass over you, and no plague will be on you to destroy you when I strike the land of Egypt.
14И тај ће вам дан бити за спомен, и празноваћете га Господу од колена до колена; празнујте га законом вечним.
14This day shall be a memorial for you. You shall keep it as a feast to the LORD. You shall keep it as a feast throughout your generations by an ordinance forever.
15Седам дана једите хлебове пресне, и првог дана уклоните квасац из кућа својих; јер ко би год јео шта с квасцем од првог дана до седмог, истребиће се она душа из Израиља.
15“‘Seven days you shall eat unleavened bread; even the first day you shall put away yeast out of your houses, for whoever eats leavened bread from the first day until the seventh day, that soul shall be cut off from Israel.
16Први дан биће свети сабор; тако и седми дан имаћете свети сабор; никакав посао да се не ради у те дане, осим шта треба за јело свакој души, то ћете само готовити.
16In the first day there shall be to you a holy convocation, and in the seventh day a holy convocation; no kind of work shall be done in them, except that which every man must eat, only that may be done by you.
17И држите дан пресних хлебова, јер у тај дан изведох војске ваше из земље мисирске; држите тај дан од колена до колена законом вечним.
17You shall observe the feast of unleavened bread; for in this same day I have brought your armies out of the land of Egypt. Therefore you shall observe this day throughout your generations by an ordinance forever.
18Првог месеца четрнаести дан увече почните јести пресне хлебове па до двадесет првог дана истог месеца увече.
18In the first month, on the fourteenth day of the month at evening, you shall eat unleavened bread, until the twenty first day of the month at evening.
19За седам дана да се не нађе квасца у кућама вашим; јер ко би год јео шта с квасцем, истребиће се она душа из збора Израиљевог, био дошљак или рођен у земљи.
19There shall be no yeast found in your houses for seven days, for whoever eats that which is leavened, that soul shall be cut off from the congregation of Israel, whether he is a foreigner, or one who is born in the land.
20Ништа с квасцем немојте јести, него једите хлеб пресан по свим становима својим.
20You shall eat nothing leavened. In all your habitations you shall eat unleavened bread.’”
21И сазва Мојсије све старешине израиљске, и рече им: Изберите и узмите себи јагње или јаре по породицама својим, и закољите пасху.
21Then Moses called for all the elders of Israel, and said to them, “Draw out, and take lambs according to your families, and kill the Passover.
22И узмите киту исопа и замочите је у крв, која ће бити у здели, и покропите горњи праг и оба довратка крвљу, која ће бити у здели, и ниједан од вас да не излази на врата кућна до јутра.
22You shall take a bunch of hyssop, and dip it in the blood that is in the basin, and strike the lintel and the two door posts with the blood that is in the basin. None of you shall go out of the door of his house until the morning.
23Јер ће изаћи Господ да бије Мисир, па кад види крв на горњем прагу и на оба довратка, проћи ће Господ мимо она врата, и неће дати крвнику да уђе у куће ваше да убија.
23For the LORD will pass through to strike the Egyptians; and when he sees the blood on the lintel, and on the two door posts, the LORD will pass over the door, and will not allow the destroyer to come in to your houses to strike you.
24И држите ово као закон теби и синовима твојим довека.
24You shall observe this thing for an ordinance to you and to your sons forever.
25И кад дођете у земљу коју ће вам дати Господ, као што је казао, држите ову службу.
25It shall happen when you have come to the land which the LORD will give you, as he has promised, that you shall keep this service.
26И кад вам кажу синови ваши: Каква вам је то служба?
26It will happen, when your children ask you, ‘What do you mean by this service?’
27Реците: Ово је жртва за пролазак Господњи, кад прође куће синова Израиљевих у Мисиру убијајући Мисирце, а домове наше сачува. Тада народ сави главу и поклони се.
27that you shall say, ‘It is the sacrifice of the LORD’s Passover, who passed over the houses of the children of Israel in Egypt, when he struck the Egyptians, and spared our houses.’” The people bowed their heads and worshiped.
28И отидоше и учинише синови Израиљеви, како заповеди Господ преко Мојсија и Арона, тако учинише.
28The children of Israel went and did so; as the LORD had commanded Moses and Aaron, so they did.
29А око поноћи поби Господ све првенце у земљи мисирској од првенца Фараоновог који хтеде седети на престолу његовом до првенца сужња у тамници, и шта год беше првенац од стоке.
29At midnight, the LORD struck all the firstborn in the land of Egypt, from the firstborn of Pharaoh who sat on his throne to the firstborn of the captive who was in the dungeon, and all the firstborn of livestock.
30Тада уста Фараон оне ноћи, он и све слуге његове и сви Мисирци, и би вика велика у Мисиру, јер не беше куће у којој не би мртваца.
30Pharaoh rose up in the night, he, and all his servants, and all the Egyptians; and there was a great cry in Egypt, for there was not a house where there was not one dead.
31И дозва Мојсија и Арона по ноћи и рече: Устајте, идите из народа мог и ви и синови Израиљеви, и отидите, послужите Господу, као што говористе.
31He called for Moses and Aaron by night, and said, “Rise up, get out from among my people, both you and the children of Israel; and go, serve the LORD, as you have said!
32Узмите и овце своје и говеда своја, као што говористе, и идите, па и мене благословите.
32Take both your flocks and your herds, as you have said, and be gone; and bless me also!”
33И Мисирци наваљиваху на народ да брже иду из земље, јер говораху: Изгибосмо сви.
33The Egyptians were urgent with the people, to send them out of the land in haste, for they said, “We are all dead men.”
34И народ узе тесто своје још неускисло, умотавши га у хаљине своје, на рамена своја.
34The people took their dough before it was leavened, their kneading troughs being bound up in their clothes on their shoulders.
35И учинише синови Израиљеви по заповести Мојсијевој, и заискаше у Мисираца накита сребрних и накита златних и хаљина.
35The children of Israel did according to the word of Moses; and they asked of the Egyptians jewels of silver, and jewels of gold, and clothing.
36И Господ учини, те народ нађе љубав у Мисираца, те им дадоше; тако опленише Мисирце.
36The LORD gave the people favor in the sight of the Egyptians, so that they let them have what they asked. They plundered the Egyptians.
37И отидоше синови Израиљеви из Рамесе у Сохот, око шест стотина хиљада пешака, самих људи осим деце.
37The children of Israel traveled from Rameses to Succoth, about six hundred thousand on foot who were men, in addition to children.
38И других људи много отиде с њима, и стоке ситне и крупне врло много.
38A mixed multitude went up also with them, with flocks, herds, and even very much livestock.
39И од теста које изнесоше из Мисира испекоше погаче пресне, јер не беше ускисло кад их потераше Мисирци, те не могаше оклевати, нити спремише себи брашњенице.
39They baked unleavened cakes of the dough which they brought out of Egypt; for it wasn’t leavened, because they were thrust out of Egypt, and couldn’t wait, and they had not prepared any food for themselves.
40А бавише се синови Израиљеви у Мисиру четири стотине и тридесет година.
40Now the time that the children of Israel lived in Egypt was four hundred thirty years.
41И кад се наврши четири стотине и тридесет година, у исти дан изађоше све војске Господње из земље мисирске.
41At the end of four hundred thirty years, to the day, all of the LORD’s armies went out from the land of Egypt.
42Та се ноћ светкује Господу, у коју их изведе из Мисира; то је ноћ Господња, коју треба да светкују синови Израиљеви од колена на колено.
42It is a night to be much observed to the LORD for bringing them out from the land of Egypt. This is that night of the LORD, to be much observed by all the children of Israel throughout their generations.
43И рече Господ Мојсију и Арону: Ово нека буде закон за пасху: ниједан туђин да је не једе;
43The LORD said to Moses and Aaron, “This is the ordinance of the Passover. No foreigner shall eat of it,
44а сваки слуга ваш купљен за новце, кад га обрежете, онда нека је једе.
44but every man’s servant who is bought for money, when you have circumcised him, then shall he eat of it.
45Дошљак или најамник да је не једе.
45A foreigner and a hired servant shall not eat of it.
46У истој кући да се једе, да не изнесете меса од ње из куће, и кости да јој не преломите.
46It must be eaten in one house. You shall not carry any of the meat outside of the house. Do not break any of its bones.
47Сав збор Израиљев нека чини тако.
47All the congregation of Israel shall keep it.
48Ако би код тебе седео туђин и хтео би светковати пасху Господњу, нека му се обрежу све мушкиње, па онда нека приступи да је светкује, и нека буде као рођен у земљи; а нико необрезан да је не једе.
48When a stranger lives as a foreigner with you, and would like to keep the Passover to the LORD, let all his males be circumcised, and then let him come near and keep it. He shall be as one who is born in the land; but no uncircumcised person shall eat of it.
49Закон један да је и рођеном у земљи и дошљаку који седи међу вама.
49One law shall be to him who is born at home, and to the stranger who lives as a foreigner among you.”
50И учинише сви синови Израиљеви како заповеди Господ Мојсију и Арону, тако учинише.
50All the children of Israel did so. As the LORD commanded Moses and Aaron, so they did.
51И тај дан изведе Господ синове Израиљеве из земље мисирске у четама њиховим.
51That same day, the LORD brought the children of Israel out of the land of Egypt by their armies.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.