Јаковљева 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест колена расејаним по свету поздравље.
1James, a servant of God and of the Lord Jesus Christ, to the twelve tribes which are in the Dispersion: Greetings.
2Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти,
2Count it all joy, my brothers, when you fall into various temptations,
3знајући да кушање ваше вере гради трпљење;
3knowing that the testing of your faith produces endurance.
4а трпљење нека дело довршује, да будете савршени и цели без икакве мане.
4Let endurance have its perfect work, that you may be perfect and complete, lacking in nothing.
5Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се;
5But if any of you lacks wisdom, let him ask of God, who gives to all liberally and without reproach, and it will be given to him.
6али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које ветрови подижу и размећу.
6But let him ask in faith, without any doubting, for he who doubts is like a wave of the sea, driven by the wind and tossed.
7Јер такав човек нека не мисли да ће примити шта од Бога.
7For that man shouldn’t think that he will receive anything from the Lord.
8Који двоуми непостојан је у свима путевима својим.
8He is a double-minded man, unstable in all his ways.
9А понижени брат нека се хвали висином својом;
9Let the brother in humble circumstances glory in his high position;
10а богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвет травни.
10and the rich, in that he is made humble, because like the flower in the grass, he will pass away.
11Јер сунце огреја с врућином, и осуши траву, и цвет њен отпаде, и красота лица њена погибе; тако ће и богати у хођењу свом увенути.
11For the sun arises with the scorching wind and withers the grass; and the flower in it falls, and the beauty of its appearance perishes. So the rich man will also fade away in his pursuits.
12Благо човеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће венац живота, који Бог обрече онима који га љубе.
12Blessed is a person who endures temptation, for when he has been approved, he will receive the crown of life which the Lord promised to those who love him.
13Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и Он не куша никога;
13Let no man say when he is tempted, “I am tempted by God,” for God can’t be tempted by evil, and he himself tempts no one.
14него сваког куша његова сласт, која га вуче и мами.
14But each one is tempted when he is drawn away by his own lust and enticed.
15Тада затрудневши сласт рађа грех; а грех учињен рађа смрт.
15Then the lust, when it has conceived, bears sin. The sin, when it is full grown, produces death.
16Не варајте се, љубазна браћо моја!
16Don’t be deceived, my beloved brothers.
17Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од Оца светлости, у ког нема промењивања ни мењања видела и мрака;
17Every good gift and every perfect gift is from above, coming down from the Father of lights, with whom can be no variation nor turning shadow.
18јер нас драговољно породи речју истине, да будемо новина од Његовог створења.
18Of his own will he gave birth to us by the word of truth, that we should be a kind of first fruits of his creatures.
19Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човек брз чути а спор говорити и спор срдити се.
19So, then, my beloved brothers, let every man be swift to hear, slow to speak, and slow to anger;
20Јер срдња човечија не чини правде Божије.
20for the anger of man doesn’t produce the righteousness of God.
21Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену реч која може спасти душе ваше.
21Therefore, putting away all filthiness and overflowing of wickedness, receive with humility the implanted word, which is able to save your souls.
22Будите, пак, творци речи, а не само слушачи, варајући сами себе.
22But be doers of the word, and not only hearers, deluding your own selves.
23Јер ако ко слуша реч а не твори, он је као човек који гледа лице тела свог у огледалу;
23For if anyone is a hearer of the word and not a doer, he is like a man looking at his natural face in a mirror;
24јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав беше.
24for he sees himself, and goes away, and immediately forgets what kind of man he was.
25Али који провиди у савршени закон слободе и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дела, онај ће бити блажен у делу свом.
25But he who looks into the perfect law of freedom and continues, not being a hearer who forgets but a doer of the work, this man will be blessed in what he does.
26Ако који од вас мисли да верује, и не зауздава језик свој, него вара срце своје, његова је вера узалуд.
26If anyone among you thinks himself to be religious while he doesn’t bridle his tongue, but deceives his heart, this man’s religion is worthless.
27Јер вера чиста и без мане пред Богом и Оцем јесте ова: обилазити сироте и удовице у њиховим невољама, и држати себе неопогањеног од света.
27Pure religion and undefiled before our God and Father is this: to visit the fatherless and widows in their affliction, and to keep oneself unstained by the world.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.