Јаковљева
Chapter 1

Јаковљева

Daničić–Karadžić Bible (…
vs Old Persian Versio…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

Јаковљева 1

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Old Persian Version (ترجمه قدیم)
1Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест колена расејаним по свету поздравље.
1یعقوب که غلام خدا و عیسی مسیح خداوند است، به دوازده سبط که پراکنده هستند. خوش باشید.
2Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти,
2‌ای برادران من، وقتی که در تجربه های گوناگون مبتلا شوید، کمال خوشی دانید.
3знајући да кушање ваше вере гради трпљење;
3چونکه می‌دانید که امتحان ایمان شما صبر راپیدا می‌کند.
4а трпљење нека дело довршује, да будете савршени и цели без икакве мане.
4لکن صبر را عمل تام خود باشد تاکامل و تمام شوید و محتاج هیچ‌چیز نباشید.
5Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се;
5واگر از شما کسی محتاج به حکمت باشد، سوال بکند از خدایی که هر کس را به سخاوت عطامی کند و ملامت نمی نماید و به او داده خواهدشد.
6али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које ветрови подижу и размећу.
6لکن به ایمان سوال بکند و هرگز شک نکندزیرا هرکه شک کند، مانند موج دریاست که از بادرانده و متلاطم می‌شود.
7Јер такав човек нека не мисли да ће примити шта од Бога.
7زیرا چنین شخص گمان نبرد که از خداوند چیزی خواهد یافت.
8Који двоуми непостојан је у свима путевима својим.
8مرد دودل در تمام رفتار خود ناپایدار است.
9А понижени брат нека се хвали висином својом;
9لکن برادر مسکین به‌سرافرازی خود فخربنماید،
10а богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвет травни.
10و دولتمند از مسکنت خود، زیرا مثل گل علف در گذر است.
11Јер сунце огреја с врућином, и осуши траву, и цвет њен отпаде, и красота лица њена погибе; тако ће и богати у хођењу свом увенути.
11از آنرو که آفتاب باگرمی طلوع کرده، علف را خشکانید و گلش به زیر افتاده، حسن صورتش زایل شد. به همینطورشخص دولتمند نیز در راههای خود، پژمرده خواهد گردید.
12Благо човеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће венац живота, који Бог обрече онима који га љубе.
12خوشابحال کسی‌که متحمل تجربه شود، زیرا که چون آزموده شد، آن تاج حیاتی را که خداوند به محبان خود وعده فرموده است خواهد یافت.
13Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и Он не куша никога;
13هیچ‌کس چون در تجربه افتد، نگوید: «خدا مرا تجربه می‌کند»، زیرا خدا هرگزاز بدیها تجربه نمی شود و او هیچ‌کس را تجربه نمی کند.
14него сваког куша његова сласт, која га вуче и мами.
14لکن هرکس در تجربه می‌افتد وقتی که شهوت وی او را می‌کشد و فریفته می‌سازد.
15Тада затрудневши сласт рађа грех; а грех учињен рађа смрт.
15پس شهوت آبستن شده، گناه را می‌زاید و گناه به انجام رسیده، موت را تولید می‌کند.
16Не варајте се, љубазна браћо моја!
16‌ای برادران عزیز من، گمراه مشوید!
17Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од Оца светлости, у ког нема промењивања ни мењања видела и мрака;
17هر بخشندگی نیکو و هر بخشش کامل از بالا است و نازل می‌شود از پدر نورها که نزد او هیچ تبدیل و سایه گردش نیست.
18јер нас драговољно породи речју истине, да будемо новина од Његовог створења.
18او محض اراده خود ما رابوسیله کلمه حق تولید نمود تا ما چون نوبرمخلوقات او باشیم.
19Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човек брз чути а спор говорити и спор срдити се.
19بنابراین، ای برادران عزیز من، هرکس درشنیدن تند و در گفتن آهسته و در خشم سست باشد.
20Јер срдња човечија не чини правде Божије.
20زیرا خشم انسان عدالت خدا را به عمل نمی آورد.
21Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену реч која може спасти душе ваше.
21پس هر نجاست و افزونی شر را دورکنید و با فروتنی، کلام کاشته شده را بپذیرید که قادر است که جانهای شما را نجات‌بخشد.
22Будите, пак, творци речи, а не само слушачи, варајући сами себе.
22لکن کنندگان کلام باشید نه فقط شنوندگان که خود را فریب می‌دهند.
23Јер ако ко слуша реч а не твори, он је као човек који гледа лице тела свог у огледалу;
23زیرا اگر کسی کلام را بشنود و عمل نکند، شخصی را ماند که صورت طبیعی خود را در آینه می‌نگرد.
24јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав беше.
24زیرا خود رانگریست و رفت و فور فراموش کرد که چطورشخصی بود.
25Али који провиди у савршени закон слободе и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дела, онај ће бити блажен у делу свом.
25لکن کسی‌که بر شریعت کامل آزادی چشم دوخت و در آن ثابت ماند، او چون شنونده فراموشکار نمی باشد، بلکه کننده عمل پس او در عمل خود مبارک خواهد بود.
26Ако који од вас мисли да верује, и не зауздава језик свој, него вара срце своје, његова је вера узалуд.
26اگرکسی از شما گمان برد که پرستنده خدا است وعنان زبان خود را نکشد بلکه دل خود را فریب دهد، پرستش او باطل است.
27Јер вера чиста и без мане пред Богом и Оцем јесте ова: обилазити сироте и удовице у њиховим невољама, и држати себе неопогањеног од света.
27پرستش صاف وبی عیب نزد خدا و پدر این است که یتیمان وبیوه‌زنان را در مصیبت ایشان تفقد کنند و خود رااز آلایش دنیا نگاه دارند.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.