Јаковљева 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест колена расејаним по свету поздравље.
1James the servant of God, and of our Lord Jesus Christ, to the twelve tribes which are scattered abroad, greeting.
2Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти,
2My brethren, count it all joy, when you shall fall into divers temptations;
3знајући да кушање ваше вере гради трпљење;
3Knowing that the trying of your faith worketh patience.
4а трпљење нека дело довршује, да будете савршени и цели без икакве мане.
4And patience hath a perfect work; that you may be perfect and entire, failing in nothing.
5Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се;
5But if any of you want wisdom, let him ask of God, who giveth to all men abundantly, and upbraideth not; and it shall be given him.
6али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које ветрови подижу и размећу.
6But let him ask in faith, nothing wavering. For he that wavereth is like a wave of the sea, which is moved and carried about by the wind.
7Јер такав човек нека не мисли да ће примити шта од Бога.
7Therefore let not that man think that he shall receive any thing of the Lord.
8Који двоуми непостојан је у свима путевима својим.
8A double minded man is inconstant in all his ways.
9А понижени брат нека се хвали висином својом;
9But let the brother of low condition glory in his exaltation:
10а богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвет травни.
10And the rich, in his being low; because as the flower of the grass shall he pass away.
11Јер сунце огреја с врућином, и осуши траву, и цвет њен отпаде, и красота лица њена погибе; тако ће и богати у хођењу свом увенути.
11For the sun rose with a burning heat, and parched the grass, and the flower thereof fell off, and the beauty of the shape thereof perished: so also shall the rich man fade away in his ways.
12Благо човеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће венац живота, који Бог обрече онима који га љубе.
12Blessed is the man that endureth temptation; for when he hath been proved, he shall receive a crown of life, which God hath promised to them that love him.
13Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и Он не куша никога;
13Let no man, when he is tempted, say that he is tempted by God. For God is not a tempter of evils, and he tempteth no man.
14него сваког куша његова сласт, која га вуче и мами.
14But every man is tempted by his own concupiscence, being drawn away and allured.
15Тада затрудневши сласт рађа грех; а грех учињен рађа смрт.
15Then when concupiscence hath conceived, it bringeth forth sin. But sin, when it is completed, begetteth death.
16Не варајте се, љубазна браћо моја!
16Do not err, therefore, my dearest brethren.
17Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од Оца светлости, у ког нема промењивања ни мењања видела и мрака;
17Every best gift, and every perfect gift, is from above, coming down from the Father of lights, with whom there is no change, nor shadow of alteration.
18јер нас драговољно породи речју истине, да будемо новина од Његовог створења.
18For of his own will hath he begotten us by the word of truth, that we might be some beginning of his creatures.
19Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човек брз чути а спор говорити и спор срдити се.
19You know, my dearest brethren. And let every man be swift to hear, but slow to speak, and slow to anger.
20Јер срдња човечија не чини правде Божије.
20For the anger of man worketh not the justice of God.
21Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену реч која може спасти душе ваше.
21Wherefore casting away all uncleanness, and abundance of naughtiness, with meekness receive the ingrafted word, which is able to save your souls.
22Будите, пак, творци речи, а не само слушачи, варајући сами себе.
22But be ye doers of the word, and not hearers only, deceiving your own selves.
23Јер ако ко слуша реч а не твори, он је као човек који гледа лице тела свог у огледалу;
23For if a man be a hearer of the word, and not a doer, he shall be compared to a man beholding his own countenance in a glass.
24јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав беше.
24For he beheld himself, and went his way, and presently forgot what manner of man he was.
25Али који провиди у савршени закон слободе и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дела, онај ће бити блажен у делу свом.
25But he that hath looked into the perfect law of liberty, and hath continued therein, not becoming a forgetful hearer, but a doer of the work; this man shall be blessed in his deed.
26Ако који од вас мисли да верује, и не зауздава језик свој, него вара срце своје, његова је вера узалуд.
26And if any man think himself to be religious, not bridling his tongue, but deceiving his own heart, this man’s religion is vain.
27Јер вера чиста и без мане пред Богом и Оцем јесте ова: обилазити сироте и удовице у њиховим невољама, и држати себе неопогањеног од света.
27Religion clean and undefiled before God and the Father, is this: to visit the fatherless and widows in their tribulation: and to keep one’s self unspotted from this world.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.