Лука 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама,
1Forasmuch as many have taken in hand to set forth in order a narration of the things that have been accomplished among us;
2као што нам предаше који испрва сами видеше и слуге речи бише:
2According as they have delivered them unto us, who from the beginning were eyewitnesses and ministers of the word:
3Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле,
3It seemed good to me also, having diligently attained to all things from the beginning, to write to thee in order, most excellent Theophilus,
4да познаш темељ оних речи којима си се научио.
4That thou mayest know the verity of those words in which thou hast been instructed.
5У време Ирода цара јудејског беше неки свештеник од реда Авијиног, по имену Зарија, и жена његова од племена Ароновог, по имену Јелисавета.
5There was in the days of Herod, the king of Judea, a certain priest named Zachary, of the course of Abia; and his wife was of the daughters of Aaron, and her name Elizabeth.
6А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповестима и уредбама Господњим без мане.
6And they were both just before God, walking in all the commandments and justifications of the Lord without blame.
7И не имаху деце; јер Јелисавета беше нероткиња, и беху обоје већ стари.
7And they had no son, for that Elizabeth was barren, and they both were well advanced in years.
8И догоди се, кад он служаше по свом реду пред Богом,
8And it came to pass, when he executed the priestly function in the order of his course before God,
9да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади.
9According to the custom of the priestly office, it was his lot to offer incense, going into the temple of the Lord.
10И све мноштво народа беше напољу и мољаше се Богу у време кађења.
10And all the multitude of the people was praying without, at the hour of incense.
11А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионог.
11And there appeared to him an angel of the Lord, standing on the right side of the alter of incense.
12И кад га виде Зарија уплаши се и страх нападе на њ.
12And Zachary seeing him, was troubled, and fear fell upon him.
13А анђео рече му: Не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован.
13But the angel said to him: Fear not, Zachary, for thy prayer is heard; and thy wife Elizabeth shall bear thee a son, and thou shalt call his name John:
14И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његовом рођењу.
14And thou shalt have joy and gladness, and many shall rejoice in his nativity.
15Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вино ни сикер; и напуниће се Духа Светог још у утроби матере своје;
15For he shall be great before the Lord; and shall drink no wine nor strong drink: and he shall be filled with the Holy Ghost, even from his mother’s womb.
16и многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховом;
16And he shall convert many of the children of Israel to the Lord their God.
17и он ће напред доћи пред Њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца к деци и невернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.
17And he shall go before him in the spirit and power of Elias; that he may turn the hearts of the fathers unto the children, and the incredulous to the wisdom of the just, to prepare unto the Lord a perfect people.
18И рече Зарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер сам стар и жена је моја временита.
18And Zachary said to the angel: Whereby shall I know this? for I am an old man, and my wife is advanced in years.
19И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.
19And the angel answering, said to him: I am Gabriel, who stand before God: and am sent to speak to thee, and to bring thee these good tidings.
20И ево, онемећеш и нећеш моћи говорити до оног дана док се то не збуде; јер ниси веровао мојим речима које ће се збити у своје време.
20And behold, thou shalt be dumb, and shalt not be able to speak until the day wherein these things shall come to pass, because thou hast not believed my words, which shall be fulfilled in their time.
21И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви.
21And the people were waiting for Zachary; and they wondered that he tarried so long in the temple.
22А изишавши не могаше да им говори; и разумеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нем.
22And when he came out, he could not speak to them: and they understood that he had seen a vision in the temple. And he made signs to them, and remained dumb.
23И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој.
23And it came to pass, after the days of his office were accomplished, he departed to his own house.
24А после ових дана, затрудне Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи:
24And after those days, Elizabeth his wife conceived, and hid herself five months, saying:
25Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.
25Thus hath the Lord dealt with me in the days wherein he hath had regard to take away my reproach among men.
26А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у град галилејски по имену Назарет
26And in the sixth month, the angel Gabriel was sent from God into a city of Galilee, called Nazareth,
27к девојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидовог; и девојци беше име Марија.
27To a virgin espoused to a man whose name was Joseph, of the house of David; and the virgin’s name was Mary.
28И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама.
28And the angel being come in, said unto her: Hail, full of grace, the Lord is with thee: blessed art thou among women.
29А она, видевши га, поплаши се од речи његове и помисли: Какав би ово био поздрав?
29Who having heard, was troubled at his saying, and thought with herself what manner of salutation this should be.
30И рече јој анђео: Не бој се, Марија! Јер си нашла милост у Бога.
30And the angel said to her: Fear not, Mary, for thou hast found grace with God.
31И ево затруднећеш, и родићеш Сина, и надени Му име Исус.
31Behold thou shalt conceive in thy womb, and shalt bring forth a son; and thou shalt call his name Jesus.
32Он ће бити велики, и назваће се Син Највишега, и даће Му Господ Бог престо Давида оца Његовог;
32He shall be great, and shall be called the Son of the most High; and the Lord God shall give unto him the throne of David his father; and he shall reign in the house of Jacob for ever.
33и цароваће у дому Јаковљевом вавек, и царству Његовом неће бити краја.
33And of his kingdom there shall be no end.
34А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?
34And Mary said to the angel: How shall this be done, because I know not man?
35И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишег осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји.
35And the angel answering, said to her: The Holy Ghost shall come upon thee, and the power of the most High shall overshadow thee. And therefore also the Holy which shall be born of thee shall be called the Son of God.
36И ево Јелисавета, твоја тетка, и она затрудне сином у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом.
36And behold thy cousin Elizabeth, she also hath conceived a son in her old age; and this is the sixth month with her that is called barren:
37Јер у Бога све је могуће што каже.
37Because no word shall be impossible with God.
38А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој. И анђео отиде од ње.
38And Mary said: Behold the handmaid of the Lord; be it done to me according to thy word. And the angel departed from her.
39А Марија уставши оних дана, отиде брзо у горњу земљу, у град Јудин.
39And Mary rising up in those days, went into the hill country with haste into a city of Juda.
40И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом.
40And she entered into the house of Zachary, and saluted Elizabeth.
41И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се напуни Духа Светог,
41And it came to pass, that when Elizabeth heard the salutation of Mary, the infant leaped in her womb. And Elizabeth was filled with the Holy Ghost:
42и повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.
42And she cried out with a loud voice, and said: Blessed art thou among women, and blessed is the fruit of thy womb.
43И откуд мени ово да дође мати Господа мог к мени?
43And whence is this to me, that the mother of my Lord should come to me?
44Јер гле, кад дође глас честитања твог у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој.
44For behold as soon as the voice of thy salutation sounded in my ears, the infant in my womb leaped for joy.
45И благо оној која верова, јер ће се извршити шта јој каза Господ.
45And blessed art thou that hast believed, because those things shall be accomplished that were spoken to thee by the Lord.
46И рече Марија: Велича душа моја Господа;
46And Mary said: My soul doth magnify the Lord.
47И обрадова се дух мој Богу Спасу мом,
47And my spirit hath rejoiced in God my Saviour.
48Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, одсад ће ме звати блаженом сви нараштаји;
48Because he hath regarded the humility of his handmaid; for behold from henceforth all generations shall call me blessed.
49Што ми учини величину силни, и свето име Његово;
49Because he that is mighty, hath done great things to me; and holy is his name.
50И милост је Његова од колена на колено онима који Га се боје.
50And his mercy is from generation unto generations, to them that fear him.
51Показа силу руком својом; разасу поносите у мислима срца њихових.
51He hath shewed might in his arm: he hath scattered the proud in the conceit of their heart.
52Збаци силне с престола, и подиже понижене.
52He hath put down the mighty from their seat, and hath exalted the humble.
53Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.
53He hath filled the hungry with good things; and the rich he hath sent empty away.
54Прими Израиља, слугу свог, да се опомене милости.
54He hath received Israel his servant, being mindful of his mercy:
55Као што говори оцима нашим, Аврааму и семену његовом довека.
55As he spoke to our fathers, to Abraham and to his seed for ever.
56Марија пак седи с њом око три месеца, и врати се кући својој.
56And Mary abode with her about three months; and she returned to her own house.
57А Јелисавети дође време да роди, и роди сина.
57Now Elizabeth’s full time of being delivered was come, and she brought forth a son.
58И чуше њени суседи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.
58And her neighbours and kinsfolks heard that the Lord had shewed his great mercy towards her, and they congratulated with her.
59И у осми дан дођоше да обрежу дете, и хтеше да му надену име оца његовог, Зарија.
59And it came to pass, that on the eighth day they came to circumcise the child, and they called him by his father’s name Zachary.
60И одговарајући мати његова рече: Не, него да буде Јован.
60And his mother answering, said: Not so; but he shall be called John.
61И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да му је такво име.
61And they said to her: There is none of thy kindred that is called by this name.
62И намигиваху оцу његовом како би он хтео да му надену име.
62And they made signs to his father, how he would have him called.
63И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.
63And demanding a writing table, he wrote, saying: John is his name. And they all wondered.
64И одмах му се отворише уста и језик његов и говораше хвалећи Бога.
64And immediately his mouth was opened, and his tongue loosed, and he spoke, blessing God.
65И уђе страх у све суседе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догађај.
65And fear came upon all their neighbours; and all these things were noised abroad over all the hill country of Judea.
66И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: Шта ће бити из овог детета? И рука Господња беше са њим.
66And all they that had heard them laid them up in their heart, saying: What an one, think ye, shall this child be? For the hand of the Lord was with him.
67И Зарија отац његов напуни се Духа Светог, и пророкова говорећи:
67And Zachary his father was filled with the Holy Ghost; and he prophesied, saying:
68Благословен Господ Бог Јаковљев што походи и избави народ свој,
68Blessed be the Lord God of Israel; because he hath visited and wrought the redemption of his people:
69И подиже нам рог спасења у дому Давида слуге свог,
69And hath raised up an horn of salvation to us, in the house of David his servant:
70Као што говори устима светих пророка својих од века
70As he spoke by the mouth of his holy prophets, who are from the beginning:
71Да ће нас избавити од наших непријатеља и из руку свих који мрзе на нас;
71Salvation from our enemies, and from the hand of all that hate us:
72Учинити милост оцима нашим, и опоменути се светог завета свог,
72To perform mercy to our fathers, and to remember his holy testament,
73Клетве којом се клео Аврааму оцу нашем да ће нам дати
73The oath, which he swore to Abraham our father, that he would grant to us,
74Да се избавимо из руку непријатеља својих, и да му служимо без страха,
74That being delivered from the hand of our enemies, we may serve him without fear,
75И у светости и у правди пред Њим док смо год живи.
75In holiness and justice before him, all our days.
76И ти, дете, назваћеш се пророк Највишега; јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим да Му приправиш пут;
76And thou, child, shalt be called the prophet of the Highest: for thou shalt go before the face of the Lord to prepare his ways:
77Да даш разум спасења народу његовом за опроштење греха њихових,
77To give knowledge of salvation to his people, unto the remission of their sins:
78По дубокој милости Бога нашег, по којој нас је походио исток с висине;
78Through the bowels of the mercy of our God, in which the Orient from on high hath visited us:
79Да обасјаш оне који седе у тами и у сену смртном; да упутиш ноге наше на пут мира.
79To enlighten them that sit in darkness, and in the shadow of death: to direct our feet into the way of peace.
80А дете растијаше и јачаше духом, и беше у пустињи дотле док се не показа Израиљу.
80And the child grew, and was strengthened in spirit; and was in the deserts until the day of his manifestation to Israel.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.