Лука 19
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,
1And entering in, he walked through Jericho.
2и гле, човек по имену Закхеј, који беше старешина царинички, и беше богат,
2And behold, there was a man named Zacheus, who was the chief of the publicans, and he was rich.
3и искаше да види Исуса да Га позна; и не могаше од народа, јер беше малог раста;
3And he sought to see Jesus who he was, and he could not for the crowd, because he was low of stature.
4и потрчавши напред, попе се на дуд да Га види; јер Му је онуда требало проћи.
4And running before, he climbed up into a sycamore tree, that he might see him; for he was to pass that way.
5И кад дође Исус на оно место, погледавши горе виде га, и рече му: Закхеју! Сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.
5And when Jesus was come to the place, looking up, he saw him, and said to him: Zacheus, make haste and come down; for this day I must abide in thy house.
6И сиђе брзо; и прими Га радујући се.
6And he made haste and came down; and received him with joy.
7И сви, кад видеше, викаху на Њега говорећи да грешном човеку дође у кућу.
7And when all saw it, they murmured, saying, that he was gone to be a guest with a man that was a sinner.
8А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! Ево пола имања свог даћу сиромасима, и ако сам кога занео вратићу онолико четворо.
8But Zacheus standing, said to the Lord: Behold, Lord, the half of my goods I give to the poor; and if I have wronged any man of any thing, I restore him fourfold.
9А Исус му рече: Данас дође спасење кући овој; јер је и ово син Авраамов.
9Jesus said to him: This day is salvation come to this house, because he also is a son of Abraham.
10Јер је Син човечији дошао да нађе и спасе шта је изгубљено.
10For the Son of man is come to seek and to save that which was lost.
11А кад они то слушаху настави казивати причу; јер беше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије.
11As they were hearing these things, he added and spoke a parable, because he was nigh to Jerusalem, and because they thought that the kingdom of God should immediately be manifested.
12Рече дакле: Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати.
12He said therefore: A certain nobleman went into a far country, to receive for himself a kingdom, and to return.
13Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим.
13And calling his ten servants, he gave them ten pounds, and said to them: Trade till I come.
14И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: Нећемо да он царује над нама.
14But his citizens hated him: and they sent an embassage after him, saying: We will not have this man to reign over us.
15И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио.
15And it came to pass, that he returned, having received the kingdom: and he commanded his servants to be called, to whom he had given the money, that he might know how much every man had gained by trading.
16Тада дође први говорећи: Господару! Кеса твоја донесе десет кеса.
16And the first came, saying: Lord, thy pound hath gained ten pounds.
17И рече му: Добро, добри слуго; кад си ми у малом био веран ево ти власт над десет градова.
17And he said to him: Well done, thou good servant, because thou hast been faithful in a little, thou shalt have power over ten cities.
18И дође други говорећи: Господару! Кеса твоја донесе пет кеса.
18And the second came, saying: Lord, thy pound hath gained five pounds.
19А он рече и ономе: и ти буди над пет градова.
19And he said to him: Be thou also over five cities.
20И трећи дође говорећи: Господару! Ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао.
20And another came, saying: Lord, behold here is thy pound, which I have kept laid up in a napkin;
21Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао.
21For I feared thee, because thou art an austere man: thou takest up what thou didst not lay down, and thou reapest that which thou didst not sow.
22А господар му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја тврд човек, узимам шта нисам сејао:
22He saith to him: Out of thy own mouth I judge thee, thou wicked servant. Thou knewest that I was an austere man, taking up what I laid not down, and reaping that which I did not sow:
23Па зашто ниси дао моје сребро трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком?
23And why then didst thou not give my money into the bank, that at my coming, I might have exacted it with usury?
24И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.
24And he said to them that stood by: Take the pound away from him, and give it to him that hath ten pounds.
25И рекоше му: Господару! Он има десет кеса.
25And they said to him: Lord, he hath ten pounds.
26А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има.
26But I say to you, that to every one that hath shall be given, and he shall abound: and from him that hath not, even that which he hath, shall be taken from him.
27А оне моје непријатеље који нису хтели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исеците преда мном.
27But as for those my enemies, who would not have me reign over them, bring them hither, and kill them before me.
28И казавши ово пође напред, и иђаше горе у Јерусалим.
28And having said these things, he went before, going up to Jerusalem.
29И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла двојицу од ученика својих.
29And it came to pass, when he was come nigh to Bethphage and Bethania, unto the mount called Olivet, he sent two of his disciples,
30Говорећи: Идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човек никад није уседао; одрешите га и доведите.
30Saying: Go into the town which is over against you, at your entering into which you shall find the colt of an ass tied, on which no man ever hath sitten: loose him, and bring him hither.
31И ако вас ко упита: Зашто дрешите: овако му кажите: Оно Господу треба.
31And if any man shall ask you: Why do you loose him? you shall say thus unto him: Because the Lord hath need of his service.
32А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.
32And they that were sent, went their way, and found the colt standing, as he had said unto them.
33А кад они дрешаху магаре рекоше им господари од њега: Зашто дрешите магаре?
33And as they were loosing the colt, the owners thereof said to them: Why loose you the colt?
34А они рекоше: Оно Господу треба.
34But they said: Because the Lord hath need of him.
35И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.
35And they brought him to Jesus. And casting their garments on the colt, they set Jesus thereon.
36А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.
36And as he went, they spread their clothes underneath in the way.
37А кад се приближи већ да сиђе с горе маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога гласно за сва чудеса што су видели,
37And when he was now coming near the descent of mount Olivet, the whole multitude of his disciples began with joy to praise God with a loud voice, for all the mighty works they had seen,
38говорећи: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини!
38Saying: Blessed be the king who cometh in the name of the Lord, peace in heaven, and glory on high!
39И неки фарисеји из народа рекоше Му: Учитељу! Запрети ученицима својим.
39And some of the Pharisees, from amongst the multitude, said to him: Master, rebuke thy disciples.
40И одговарајући рече им: Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.
40To whom he said: I say to you, that if these shall hold their peace, the stones will cry out.
41И кад се приближи, угледа град и заплака за њим
41And when he drew near, seeing the city, he wept over it, saying:
42говорећи: Кад би и ти знао у овај твој дан шта је за мир твој! Али је сад сакривено од очију твојих.
42If thou also hadst known, and that in this thy day, the things that are to thy peace; but now they are hidden from thy eyes.
43Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна;
43For the days shall come upon thee, and thy enemies shall cast a trench about thee, and compass thee round, and straiten thee on every side,
44и разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао време у коме си похођен.
44And beat thee flat to the ground, and thy children who are in thee: and they shall not leave in thee a stone upon a stone: because thou hast not known the time of thy visitation.
45И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху,
45And entering into the temple, he began to cast out them that sold therein, and them that bought.
46говорећи им: У писму стоји: Дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.
46Saying to them: It is written: My house is the house of prayer. But you have made it a den of thieves.
47И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старешине народне гледаху да Га погубе.
47And he was teaching daily in the temple. And the chief priests and the scribes and the rulers of the people sought to destroy him:
48И не налажаху шта би Му учинили; јер сав народ иђаше за Њим, и слушаху Га.
48And they found not what to do to him: for all the people were very attentive to hear him.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.