Лука 19
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,
1Потом Иисус вошел в Иерихон и проходил через него.
2и гле, човек по имену Закхеј, који беше старешина царинички, и беше богат,
2И вот, некто, именем Закхей, начальник мытарей и человек богатый,
3и искаше да види Исуса да Га позна; и не могаше од народа, јер беше малог раста;
3искал видеть Иисуса, кто Он, но не мог за народом, потому что мал был ростом,
4и потрчавши напред, попе се на дуд да Га види; јер Му је онуда требало проћи.
4и, забежав вперед, взлез на смоковницу, чтобы увидеть Его, потому что Ему надлежало проходить мимо нее.
5И кад дође Исус на оно место, погледавши горе виде га, и рече му: Закхеју! Сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.
5Иисус, когда пришел на это место, взглянув, увидел его и сказал ему: Закхей! сойди скорее, ибо сегодня надобно Мне быть у тебя в доме.
6И сиђе брзо; и прими Га радујући се.
6И он поспешно сошел и принял Его с радостью.
7И сви, кад видеше, викаху на Њега говорећи да грешном човеку дође у кућу.
7И все, видя то, начали роптать, и говорили, что Он зашел к грешному человеку;
8А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! Ево пола имања свог даћу сиромасима, и ако сам кога занео вратићу онолико четворо.
8Закхей же, став, сказал Господу: Господи! половину имения моего я отдам нищим, и, если кого чем обидел, воздам вчетверо.
9А Исус му рече: Данас дође спасење кући овој; јер је и ово син Авраамов.
9Иисус сказал ему: ныне пришло спасение дому сему, потому что и он сын Авраама,
10Јер је Син човечији дошао да нађе и спасе шта је изгубљено.
10ибо Сын Человеческий пришел взыскать и спасти погибшее.
11А кад они то слушаху настави казивати причу; јер беше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије.
11Когда же они слушали это, присовокупил притчу: ибо Он был близ Иерусалима, и они думали, что скоро должно открыться Царствие Божие.
12Рече дакле: Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати.
12Итак сказал: некоторый человек высокого рода отправлялся в дальнюю страну, чтобы получить себе царство и возвратиться;
13Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим.
13призвав же десять рабов своих, дал им десять мин и сказал им: употребляйте их в оборот, пока я возвращусь.
14И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: Нећемо да он царује над нама.
14Но граждане ненавидели его и отправили вслед за ним посольство, сказав: не хотим, чтобы он царствовал над нами.
15И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио.
15И когда возвратился, получив царство, велел призвать к себе рабов тех, которым дал серебро, чтобы узнать, кто что приобрел.
16Тада дође први говорећи: Господару! Кеса твоја донесе десет кеса.
16Пришел первый и сказал: господин! мина твоя принесла десять мин.
17И рече му: Добро, добри слуго; кад си ми у малом био веран ево ти власт над десет градова.
17И сказал ему: хорошо, добрый раб! за то, что ты в малом был верен, возьми в управление десять городов.
18И дође други говорећи: Господару! Кеса твоја донесе пет кеса.
18Пришел второй и сказал: господин! мина твоя принесла пять мин.
19А он рече и ономе: и ти буди над пет градова.
19Сказал и этому: и ты будь над пятью городами.
20И трећи дође говорећи: Господару! Ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао.
20Пришел третий и сказал: господин! вот твоя мина, которую я хранил, завернув в платок,
21Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао.
21ибо я боялся тебя, потому что ты человек жестокий: берешь, чего не клал, и жнешь, чего не сеял.
22А господар му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја тврд човек, узимам шта нисам сејао:
22Господин сказал ему: твоими устами буду судить тебя, лукавый раб! ты знал, что я человек жестокий, беру, чего не клал, и жну, чего не сеял;
23Па зашто ниси дао моје сребро трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком?
23для чего же ты не отдал серебра моего в оборот, чтобы я, придя, получил его с прибылью?
24И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.
24И сказал предстоящим: возьмите у него мину и дайте имеющему десять мин.
25И рекоше му: Господару! Он има десет кеса.
25И сказали ему: господин! у него есть десять мин.
26А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има.
26Сказываю вам, что всякому имеющему дано будет, а у неимеющего отнимется и то, что имеет;
27А оне моје непријатеље који нису хтели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исеците преда мном.
27врагов же моих тех, которые не хотели, чтобы я царствовал над ними, приведите сюда и избейте предо мною.
28И казавши ово пође напред, и иђаше горе у Јерусалим.
28Сказав это, Он пошел далее, восходя в Иерусалим.
29И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла двојицу од ученика својих.
29И когда приблизился к Виффагии и Вифании, к горе, называемой Елеонскою, послал двух учеников Своих,
30Говорећи: Идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човек никад није уседао; одрешите га и доведите.
30сказав: пойдите в противолежащее селение; войдя в него, найдете молодого осла привязанного, на которого никто из людей никогда не садился; отвязав его, приведите;
31И ако вас ко упита: Зашто дрешите: овако му кажите: Оно Господу треба.
31и если кто спросит вас: зачем отвязываете? скажите ему так: он надобен Господу.
32А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.
32Посланные пошли и нашли, как Он сказал им.
33А кад они дрешаху магаре рекоше им господари од њега: Зашто дрешите магаре?
33Когда же они отвязывали молодого осла, хозяева его сказали им: зачем отвязываете осленка?
34А они рекоше: Оно Господу треба.
34Они отвечали: он надобен Господу.
35И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.
35И привели его к Иисусу, и, накинув одежды свои на осленка, посадили на него Иисуса.
36А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.
36И, когда Он ехал, постилали одежды свои по дороге.
37А кад се приближи већ да сиђе с горе маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога гласно за сва чудеса што су видели,
37А когда Он приблизился к спуску с горы Елеонской, все множество учеников начало в радости велегласно славить Бога за все чудеса, какие видели они,
38говорећи: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини!
38говоря: благословен Царь, грядущий во имя Господне! мир на небесах и слава в вышних!
39И неки фарисеји из народа рекоше Му: Учитељу! Запрети ученицима својим.
39И некоторые фарисеи из среды народа сказали Ему: Учитель! запрети ученикам Твоим.
40И одговарајући рече им: Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.
40Но Он сказал им в ответ: сказываю вам, что если они умолкнут, то камни возопиют.
41И кад се приближи, угледа град и заплака за њим
41И когда приблизился к городу, то, смотря на него, заплакал о нем
42говорећи: Кад би и ти знао у овај твој дан шта је за мир твој! Али је сад сакривено од очију твојих.
42и сказал: о, если бы и ты хотя в сей твой день узнал, что служит к миру твоему! Но это сокрыто ныне от глаз твоих,
43Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна;
43ибо придут на тебя дни, когда враги твои обложат тебя окопами и окружат тебя, и стеснят тебя отовсюду,
44и разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао време у коме си похођен.
44и разорят тебя, и побьют детей твоих в тебе, и не оставят в тебе камня на камне за то, что ты не узнал времени посещения твоего.
45И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху,
45И, войдя в храм, начал выгонять продающих в нем и покупающих,
46говорећи им: У писму стоји: Дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.
46говоря им: написано: дом Мой есть дом молитвы, а вы сделали его вертепом разбойников.
47И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старешине народне гледаху да Га погубе.
47И учил каждый день в храме. Первосвященники же и книжники и старейшины народа искали погубить Его,
48И не налажаху шта би Му учинили; јер сав народ иђаше за Њим, и слушаху Га.
48и не находили, что бы сделать с Ним; потому что весь народ неотступно слушал Его.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.