Лука 14
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1И догоди Му се да дође у суботу у кућу једног кнеза фарисејског да једе хлеб; и они мотраху на Њега.
1Случилось Ему в субботу придти в дом одного из начальников фарисейских вкусить хлеба, и они наблюдали за Ним.
2И гле, беше пред Њим некакав човек на коме беше дебела болест.
2И вот, предстал пред Него человек, страждущий водяною болезнью.
3И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли слободно у суботу исцељивати?
3По сему случаю Иисус спросил законников и фарисеев: позволительно ли врачевать в субботу?
4А они оћутеше. И дохвативши га се исцели га и отпусти.
4Они молчали. И, прикоснувшись, исцелил его и отпустил.
5И одговарајући рече им: Који од вас не би свог магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?
5При сем сказал им: если у кого из вас осел или вол упадет в колодезь, не тотчас ли вытащит его и в субботу?
6И не могоше Му одговорити на то.
6И не могли отвечать Ему на это.
7А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:
7Замечая же, как званые выбирали первые места, сказал им притчу:
8Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;
8когда ты будешь позван кем на брак, не садись на первое место, чтобы не случился кто из званых им почетнее тебя,
9и да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: Подај место овоме: и онда ћеш са стидом сести на ниже место.
9и звавший тебя и его, подойдя, не сказал бы тебе: уступи ему место; и тогда со стыдом должен будешь занять последнее место.
10Него кад те ко позове, дошавши седи на последње место, да ти каже кад дође онај који те позва: Пријатељу! Помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који седе с тобом за трпезом.
10Но когда зван будешь, придя, садись на последнее место, чтобы звавший тебя, подойдя, сказал: друг! пересядь выше; тогда будет тебе честь пред сидящими с тобою,
11Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се.
11ибо всякий возвышающий сам себя унижен будет, а унижающий себя возвысится.
12А и ономе што их је позвао рече: Кад дајеш обед или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни суседе богате, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти;
12Сказал же и позвавшему Его: когда делаешь обед или ужин, не зови друзей твоих, ни братьев твоих, ни родственников твоих, ни соседей богатых, чтобы и они тебя когда не позвали, и не получил ты воздаяния.
13него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе;
13Но, когда делаешь пир, зови нищих, увечных, хромых, слепых,
14и благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.
14и блажен будешь, что они не могут воздать тебе, ибо воздастся тебе в воскресение праведных.
15А кад чу то неки од оних што сеђаху с Њим за трпезом рече Му: Благо ономе који једе хлеба у царству Божијем!
15Услышав это, некто из возлежащих с Ним сказал Ему: блажен, кто вкусит хлеба в Царствии Божием!
16А Он му рече: Један човек зготови велику вечеру, и позва многе;
16Он же сказал ему: один человек сделал большой ужин и звал многих,
17и кад би време вечери, посла слугу свог да каже званима: Хајдете, јер је већ све готово.
17и когда наступило время ужина, послал раба своего сказать званым: идите, ибо уже все готово.
18И почеше се изговарати сви редом; први му рече: Купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.
18И начали все, как бы сговорившись, извиняться. Первый сказал ему: я купил землю и мне нужно пойти посмотреть ее; прошу тебя, извини меня.
19И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.
19Другой сказал: я купил пять пар волов и иду испытать их; прошу тебя, извини меня.
20И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.
20Третий сказал: я женился и потому не могу придти.
21И дошавши слуга тај каза ово господару свом. Тада се расрди домаћин и рече слузи свом: Иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слепе.
21И, возвратившись, раб тот донес о сем господину своему. Тогда, разгневавшись, хозяин дома сказал рабу своему: пойди скорее по улицам и переулкам города и приведи сюда нищих, увечных, хромых и слепых.
22И рече слуга: Господару, учинио сам како си заповедио, и још места има.
22И сказал раб: господин! исполнено, как приказал ты, и еще есть место.
23И рече господар слузи: Изиђи на путеве и међу ограде, те натерај да дођу да ми се напуни кућа.
23Господин сказал рабу: пойди по дорогам и изгородям и убеди придти, чтобы наполнился дом мой.
24Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.
24Ибо сказываю вам, что никто из тех званых не вкусит моего ужина, ибо много званых, но мало избранных.
25Иђаше пак с Њим мноштво народа, и обазревши се рече им:
25С Ним шло множество народа; и Он, обратившись, сказал им:
26Ако ко дође к мени, а не мрзи на свог оца, и на матер, и на жену, и на децу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик.
26если кто приходит ко Мне и не возненавидит отца своего и матери, и жены и детей, и братьев и сестер, а притом и самой жизни своей, тот не может быть Моим учеником;
27И ко не носи крст свој и за мном не иде, не може бити мој ученик.
27и кто не несет креста своего и идет за Мною, не может быть Моим учеником.
28И који од вас кад хоће да зида кулу не седне најпре и не прорачуна шта ће га стати, да види има ли да може довршити?
28Ибо кто из вас, желая построить башню, не сядет прежде и не вычислит издержек, имеет ли он, что нужно для совершения ее,
29Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати
29дабы, когда положит основание и не возможет совершить, все видящие не стали смеяться над ним,
30говорећи: Овај човек поче зидати, и не може да доврши.
30говоря: этот человек начал строить и не мог окончить?
31Или који цар кад пође с војском да се побије с другим царем не седне најпре и не држи већу може ли с десет хиљада срести оног што иде на њега са двадесет хиљада?
31Или какой царь, идя на войну против другого царя, не сядет и не посоветуется прежде, силен ли он с десятью тысячами противостать идущему на него с двадцатью тысячами?
32Ако ли не може, а он пошаље посленике док је овај још далеко и моли да се помире.
32Иначе, пока тот еще далеко, он пошлет к нему посольство просить о мире.
33Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.
33Так всякий из вас, кто не отрешится от всего, что имеет, не может быть Моим учеником.
34Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?
34Соль - добрая вещь; но если соль потеряет силу, чем исправить ее?
35Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.
35ни в землю, ни в навоз не годится; вон выбрасывают ее. Кто имеет уши слышать, да слышит!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.