Лука 23
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1И уставши њих све мноштво, одведоше Га к Пилату.
1И поднялось все множество их, и повели Его к Пилату,
2И почеше Га тужити говорећи: Овог нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар.
2и начали обвинять Его, говоря: мы нашли, что Он развращает народ наш и запрещает давать подать кесарю, называя Себя Христом Царем.
3А Пилат Га запита: Ти ли си цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш.
3Пилат спросил Его: Ты Царь Иудейский? Он сказал ему в ответ: ты говоришь.
4А Пилат рече главарима свештеничким и народу: Ја не налазим никакве кривице на овом човеку.
4Пилат сказал первосвященникам и народу: я не нахожу никакой вины в этом человеке.
5А они наваљиваху говорећи: Он буни људе учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје довде.
5Но они настаивали, говоря, что Он возмущает народ, уча по всей Иудее, начиная от Галилеи до сего места.
6А Пилат чувши за Галилеју запита: Зар је он Галилејац?
6Пилат, услышав о Галилее, спросил: разве Он Галилеянин?
7И разумевши да је из подручја Иродовог посла Га Ироду, који такође беше у Јерусалиму оних дана.
7И, узнав, что Он из области Иродовой, послал Его к Ироду, который в эти дни был также в Иерусалиме.
8А Ирод, видевши Исуса, би му врло мило; јер је одавно желео да Га види, јер је много слушао за Њега, и надаше се да ће видети од Њега какво чудо.
8Ирод, увидев Иисуса, очень обрадовался, ибо давно желал видеть Его, потому что много слышал о Нем, и надеялся увидеть от Него какое-нибудь чудо,
9И пита Га много које за шта; али му Он ништа не одговори.
9и предлагал Ему многие вопросы, но Он ничего не отвечал ему.
10А главари свештенички и књижевници стајаху, и једнако тужаху Га.
10Первосвященники же и книжники стояли и усильно обвиняли Его.
11А Ирод осрамотивши Га са својим војницима, и наругавши Му се, обуче Му белу хаљину, и посла Га натраг Пилату.
11Но Ирод со своими воинами, уничижив Его и насмеявшись над Ним, одел Его в светлую одежду и отослал обратно к Пилату.
12И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер пре беху у завади.
12И сделались в тот день Пилат и Ирод друзьями между собою, ибо прежде были во вражде друг с другом.
13А Пилат сазвавши главаре свештеничке и кнезове и народ
13Пилат же, созвав первосвященников и начальников и народ,
14рече им: Доведосте ми овог човека као који народ отпађује, и ето ја га пред вама испитах, и не налазим на овом човеку ниједну кривицу што ви на њега говорите;
14сказал им: вы привели ко мне человека сего, как развращающего народ; и вот, я при вас исследовал и не нашел человека сего виновным ни в чем том, в чем вы обвиняете Его;
15а ни Ирод, јер сам га слао к њему; и ето се не налази ништа да је учинио што би заслуживало смрт.
15и Ирод также, ибо я посылал Его к нему; и ничего не найдено в Нем достойного смерти;
16Дакле, да га избијем па да пустим.
16итак, наказав Его, отпущу.
17А требаше о сваком празнику пасхе да им пусти по једног сужња.
17А ему и нужно было для праздника отпустить им одного узника.
18Али народ сав повика говорећи: Узми овог, а пусти нам Вараву;
18Но весь народ стал кричать: смерть Ему! а отпусти нам Варавву.
19који беше бачен у тамницу за некакву буну учињену у граду и за крв.
19Варавва был посажен в темницу за произведенное в городе возмущение и убийство.
20А Пилат опет рече да би он хтео пустити Исуса.
20Пилат снова возвысил голос, желая отпустить Иисуса.
21А они викаху говорећи: Распни га, распни.
21Но они кричали: распни, распни Его!
22А он им трећи пут рече: Какво је дакле он зло учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле да га избијем па да пустим.
22Он в третий раз сказал им: какое же зло сделал Он? я ничего достойного смерти не нашел в Нем; итак, наказав Его, отпущу.
23А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се Га разапне; и надвлада вика њихова и главара свештеничких.
23Но они продолжали с великим криком требовать, чтобы Он был распят; и превозмог крик их и первосвященников.
24И Пилат пресуди да буде као што они ишту.
24И Пилат решил быть по прошению их,
25И пусти оног што искаху, који беше бачен у тамницу за буну и за крв; а Исуса остави на њихову вољу.
25и отпустил им посаженного за возмущение и убийство в темницу, которого они просили; а Иисуса предал в их волю.
26И кад Га поведоше, ухватише неког Симона Киринца који иђаше из поља, и метнуше на њега крст да носи за Исусом.
26И когда повели Его, то, захватив некоего Симона Киринеянина, шедшего с поля, возложили на него крест, чтобы нес за Иисусом.
27А за Њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за Њим.
27И шло за Ним великое множество народа и женщин, которые плакали и рыдали о Нем.
28А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске! Не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом.
28Иисус же, обратившись к ним, сказал: дщери Иерусалимские! не плачьте обо Мне, но плачьте о себе и о детях ваших,
29Јер гле, иду дани у које ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише.
29ибо приходят дни, в которые скажут: блаженны неплодные, и утробы неродившие, и сосцы непитавшие!
30Тада ће почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покријте нас.
30тогда начнут говорить горам: падите на нас! и холмам: покройте нас!
31Јер кад се овако ради од сировог дрвета, шта ће бити од сувог?
31Ибо если с зеленеющим деревом это делают, то с сухим что будет?
32Вођаху пак и друга два злочинца да погубе с Њим.
32Вели с Ним на смерть и двух злодеев.
33И кад дођоше на место које се зваше костурница, онде разапеше Њега и злочинце, једног с десне стране а другог с леве.
33И когда пришли на место, называемое Лобное, там распяли Его и злодеев, одного по правую, а другого по левую сторону.
34А Исус говораше: Оче! Опрости им; јер не знаду шта чине. А делећи Његове хаљине бацаху коцке.
34Иисус же говорил: Отче! прости им, ибо не знают, что делают. И делили одежды Его, бросая жребий.
35И народ стајаше те гледаше, а и кнезови с њима ругаху Му се говорећи: Другима поможе, нека помогне и себи, ако је он Христос, избраник Божји.
35И стоял народ и смотрел. Насмехались же вместе с ними и начальники, говоря: других спасал; пусть спасет Себя Самого, если Он Христос, избранный Божий.
36А и војници Му се ругаху, и приступаху к Њему и даваху Му оцат,
36Также и воины ругались над Ним, подходя и поднося Ему уксус
37и говораху: Ако си ти цар јудејски помози сам себи.
37и говоря: если Ты Царь Иудейский, спаси Себя Самого.
38А беше над Њим и натпис написан словима грчким и латинским и јеврејским: Ово је цар јудејски.
38И была над Ним надпись, написанная словами греческими, римскими и еврейскими: Сей есть Царь Иудейский.
39А један од обешених злочинаца хуљаше на Њега говорећи: Ако си ти Христос помози себи и нама.
39Один из повешенных злодеев злословил Его и говорил: если Ты Христос, спаси Себя и нас.
40А други одговарајући ћуткаше га и говораше: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако?
40Другой же, напротив, унимал его и говорил: или ты не боишься Бога, когда и сам осужден на то же?
41И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својим делима као што смо заслужили; али Он никакво зло није учинио.
41и мы осуждены справедливо, потому что достойное по делам нашим приняли, а Он ничего худого не сделал.
42И рече Исусу: Опомени ме се, Господе, кад дођеш у царство своје.
42И сказал Иисусу: помяни меня, Господи, когда приидешь в Царствие Твое!
43И рече му Исус: Заиста ти кажем: данас ћеш бити са мном у рају.
43И сказал ему Иисус: истинно говорю тебе, ныне же будешь со Мною в раю.
44А беше око шестог сахата, и тама би по свој земљи до сахата деветог.
44Было же около шестого часа дня, и сделалась тьма по всей земле до часа девятого:
45И помрча сунце, и завес црквени раздре се напола.
45и померкло солнце, и завеса в храме разодралась по средине.
46И повикавши Исус гласно рече: Оче! У руке Твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну.
46Иисус, возгласив громким голосом, сказал: Отче! в руки Твои предаю дух Мой. И, сие сказав, испустил дух.
47А кад виде капетан шта би, стаде хвалити Бога говорећи: Заиста овај човек беше праведник.
47Сотник же, видев происходившее, прославил Бога и сказал: истинно человек этот был праведник.
48И сав народ који се беше скупио да гледа ово, кад виде шта бива, врати се бијући се у прси своје.
48И весь народ, сшедшийся на сие зрелище, видя происходившее, возвращался, бия себя в грудь.
49А сви Његови знанци стајаху издалека, и жене које беху ишле за Њим из Галилеје, и гледаху ово.
49Все же, знавшие Его, и женщины, следовавшие за Ним из Галилеи, стояли вдали и смотрели на это.
50И гле, човек, по имену Јосиф, саветник, човек добар и праведан,
50Тогда некто, именем Иосиф, член совета, человек добрый и правдивый,
51(он не беше пристао на њихов савет и на посао) из Ариматеје града јудејског, који и сам чекаше царство Божије,
51не участвовавший в совете и в деле их; из Аримафеи, города Иудейского, ожидавший также Царствия Божия,
52он приступивши к Пилату заиска тело Исусово.
52пришел к Пилату и просил тела Иисусова;
53И скиде Га, и обави платном, и метну Га у гроб исечен, у коме нико не беше никад метнут.
53и, сняв его, обвил плащаницею и положил его в гробе, высеченном в скале, где еще никто не был положен.
54И дан беше петак, и субота освиташе.
54День тот был пятница, и наступала суббота.
55А жене које беху дошле с Исусом из Галилеје, идоше за Јосифом, и видеше гроб и како се тело метну.
55Последовали также и женщины, пришедшие с Иисусом из Галилеи, и смотрели гроб, и как полагалось тело Его;
56Вративши се пак приправише мирисе и миро. И у суботу дакле осташе на миру по закону.
56возвратившись же, приготовили благовония и масти; и в субботу остались в покое по заповеди.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.