Јован 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч.
1В начале было Слово, и Слово было у Бога, и Слово было Бог.
2Она беше у почетку у Бога.
2Оно было в начале у Бога.
3Све је кроз Њу постало, и без Ње ништа није постало што је постало.
3Все чрез Него начало быть, и без Него ничто не начало быть, что начало быть.
4У Њој беше живот, и живот беше видело људима.
4В Нем была жизнь, и жизнь была свет человеков.
5И Видело се светли у тами, и тама Га не обузе.
5И свет во тьме светит, и тьма не объяла его.
6Посла Бог човека по имену Јована.
6Был человек, посланный от Бога; имя ему Иоанн.
7Овај дође за сведочанство да сведочи за Видело да сви верују кроза њ.
7Он пришел для свидетельства, чтобы свидетельствовать о Свете, дабы все уверовали чрез него.
8Он не беше Видело, него да сведочи за Видело.
8Он не был свет, но был послан, чтобы свидетельствовать о Свете.
9Беше Видело истинито које обасјава сваког човека који долази на свет.
9Был Свет истинный, Который просвещает всякого человека, приходящего в мир.
10На свету беше, и свет кроза Њ поста, и свет Га не позна.
10В мире был, и мир чрез Него начал быть, и мир Его не познал.
11К својима дође, и своји Га не примише.
11Пришел к своим, и свои Его не приняли.
12А који Га примише даде им власт да буду синови Божији, који верују у име Његово,
12А тем, которые приняли Его, верующим во имя Его, дал власть быть чадами Божиими,
13који се не родише од крви, ни од воље телесне, ни од воље мужевље, него од Бога.
13которые не от крови, не от хотения плоти, не от хотения мужа, но от Бога родились.
14И реч постаде тело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видесмо славу Његову, славу, као Јединороднога од Оца.
14И Слово стало плотию, и обитало с нами, полное благодати и истины; и мы видели славу Его, славу, как Единородного от Отца.
15Јован сведочи за Њега и виче говорећи: Овај беше за кога рекох: Који за мном иде преда мном постаде, јер пре мене беше.
15Иоанн свидетельствует о Нем и, восклицая, говорит: Сей был Тот, о Котором я сказал, что Идущий за мною стал впереди меня, потому что был прежде меня.
16И од пунине Његове ми сви узесмо благодат за благодаћу.
16И от полноты Его все мы приняли и благодать на благодать,
17Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде од Исуса Христа.
17ибо закон дан чрез Моисея; благодать же и истина произошли чрез Иисуса Христа.
18Бога нико није видео никад: Јединородни Син који је у наручју Очевом, Он Га јави.
18Бога не видел никто никогда; Единородный Сын, сущий в недре Отчем, Он явил.
19И ово је сведочанство Јованово кад послаше Јевреји из Јерусалима свештенике и Левите да га запитају: Ко си ти?
19И вот свидетельство Иоанна, когда Иудеи прислали из Иерусалима священников и левитов спросить его: кто ты?
20И он призна, и не затаји, и призна: Ја нисам Христос.
20Он объявил, и не отрекся, и объявил, что я не Христос.
21И запиташе га: Ко си дакле? Јеси ли Илија? И рече: Нисам. Јеси ли пророк? И одговори: Нисам.
21И спросили его: что же? ты Илия? Он сказал: нет. Пророк? Он отвечал: нет.
22А они му рекоше: Ко си? Да можемо казати онима што су нас послали: Шта кажеш за себе?
22Сказали ему: кто же ты? чтобы нам дать ответ пославшим нас: что ты скажешь о себе самом?
23Рече: Ја сам глас оног што виче у пустињи: Поравните пут Господњи; као што каза Исаија пророк.
23Он сказал: я глас вопиющего в пустыне: исправьте путь Господу, как сказал пророк Исаия.
24И беху посланици од фарисеја,
24А посланные были из фарисеев;
25и запиташе га говорећи му: Зашто, дакле, крштаваш кад ти ниси Христос ни Илија ни пророк?
25и они спросили его: что же ты крестишь, если ты не Христос, не Илия, не пророк?
26Одговори им Јован говорећи: Ја крштавам водом а међу вама стоји кога ви не знате.
26Иоанн сказал им в ответ: я крещу в воде; но стоит среди вас Некто, Которого вы не знаете.
27Он је Онај што ће доћи за мном, који беше преда мном; коме ја нисам достојан одрешити ремен на обући Његовој.
27Он-то Идущий за мною, но Который стал впереди меня. Я не достоин развязать ремень у обуви Его.
28Ово би у Витанији преко Јордана где Јован крштаваше.
28Это происходило в Вифаваре при Иордане, где крестил Иоанн.
29А сутрадан виде Јован Исуса где иде к њему, и рече: Гле, јагње Божије које узе на се грехе света.
29На другой день видит Иоанн идущего к нему Иисуса и говорит: вот Агнец Божий, Который берет на Себя грех мира.
30Ово је Онај за кога ја рекох: За мном иде човек који преда мном постаде, јер пре мене беше.
30Сей есть, о Котором я сказал: за мною идет Муж, Который стал впереди меня, потому что Он был прежде меня.
31И ја Га не знадох: него да се јави Израиљу зато ја дођох да крстим водом.
31Я не знал Его; но для того пришел крестить в воде, чтобы Он явлен был Израилю.
32И сведочи Јован говорећи: Видех Духа где силази с неба као голуб и стаде на Њему.
32И свидетельствовал Иоанн, говоря: я видел Духа, сходящего с неба, как голубя, и пребывающего на Нем.
33И ја Га не знадох; него Онај који ме посла да крстим водом Он ми рече: На кога видиш да силази Дух и стоји на Њему то је Онај који ће крстити Духом Светим.
33Я не знал Его; но Пославший меня крестить в воде сказал мне: на Кого увидишь Духа сходящего и пребывающего на Нем, Тот есть крестящий Духом Святым.
34И ја видех и засведочих да је овај Син Божји.
34И я видел и засвидетельствовал, что Сей есть Сын Божий.
35А сутрадан, опет, стајаше Јован и двојица од ученика његових,
35На другой день опять стоял Иоанн и двое из учеников его.
36и видевши Исуса где иде, рече: Гле, јагње Божије.
36И, увидев идущего Иисуса, сказал: вот Агнец Божий.
37И чуше га оба ученика кад говораше, и отидоше за Исусом.
37Услышав от него сии слова, оба ученика пошли за Иисусом.
38А Исус обазревши се и видевши их где иду за Њим, рече им: Шта ћете? А они Му рекоше: Рави! (које значи: учитељу) где стојиш?
38Иисус же, обратившись и увидев их идущих, говорит им: что вам надобно? Они сказали Ему: Равви, - что значит учитель, - где живешь?
39И рече им: Дођите и видите. И отидоше, и видеше где стајаше; и осташе у Њега онај дан. А беше око деветог сахата.
39Говорит им: пойдите и увидите. Они пошли и увидели, где Он живет; и пробыли у Него день тот. Было около десятого часа.
40А један од двојице који чуше од Јована и иђаху за Њим беше Андрија, брат Симона Петра;
40Один из двух, слышавших от Иоанна об Иисусе и последовавших за Ним, был Андрей, брат Симона Петра.
41он нађе најпре брата свог Симона, и рече му: Ми нађосмо Месију, које значи Христос.
41Он первый находит брата своего Симона и говорит ему: мы нашли Мессию, что значит Христос;
42И доведе га к Исусу. А Исус погледавши на њ рече: Ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, које значи Петар.
42и привел его к Иисусу. Иисус же, взглянув на него, сказал: ты - Симон, сын Ионин; ты наречешься Кифа, что значит камень Петр.
43А сутрадан намисли изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном.
43На другой день Иисус восхотел идти в Галилею, и находит Филиппа и говорит ему: иди за Мною.
44А Филип беше из Витсаиде, из града Андријиног и Петровог.
44Филипп же был из Вифсаиды, из одного города с Андреем и Петром.
45Филип нађе Натанаила, и рече му: За кога Мојсије у закону писа и пророци, нађосмо Га, Исуса сина Јосифова из Назарета.
45Филипп находит Нафанаила и говорит ему: мы нашли Того, о Котором писали Моисей в законе и пророки, Иисуса, сына Иосифова, из Назарета.
46И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити шта добро? Рече му Филип: Дођи и види.
46Но Нафанаил сказал ему: из Назарета может ли быть что доброе? Филипп говорит ему: пойди и посмотри.
47А Исус видевши Натанаила где иде к Њему рече за њега: Ево правог Израиљца у коме нема лукавства.
47Иисус, увидев идущего к Нему Нафанаила, говорит о нем: вот подлинно Израильтянин, в котором нет лукавства.
48Рече Му Натанаило: Како ме познајеш? Одговори Исус и рече му: Пре него те позва Филип видех те кад беше под смоквом.
48Нафанаил говорит Ему: почему Ты знаешь меня? Иисус сказал ему в ответ: прежде нежели позвал тебя Филипп, когда ты был под смоковницею, Я видел тебя.
49Одговори Натанаило и рече Му: Рави! Ти си Син Божији, Ти си Цар Израиљев.
49Нафанаил отвечал Ему: Равви! Ты Сын Божий, Ты Царь Израилев.
50Одговори Исус и рече му: Што ти казах да те видех под смоквом зато верујеш; видећеш више од овог.
50Иисус сказал ему в ответ: ты веришь, потому что Я тебе сказал: Я видел тебя под смоковницею; увидишь больше сего.
51И рече му: Заиста, заиста вам кажем: Одселе ћете видети небо отворено и анђеле Божије где се пењу и силазе к Сину човечијем.
51И говорит ему: истинно, истинно говорю вам: отныне будете видеть небо отверстым и Ангелов Божиих восходящих и нисходящих к Сыну Человеческому.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.