Јован 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Беше пак човек међу фарисејима, по имену Никодим, кнез јеврејски.
1Между фарисеями был некто, именем Никодим, один из начальников Иудейских.
2Овај дође к Исусу ноћу и рече Му: Рави! Знамо да си ти учитељ од Бога дошао; јер нико не може чудеса ових чинити која ти чиниш ако није Бог с њим.
2Он пришел к Иисусу ночью и сказал Ему: Равви! мы знаем, что Ты учитель, пришедший от Бога; ибо таких чудес, какие Ты творишь, никто не может творить, если не будет с ним Бог.
3Одговори Исус и рече му: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко наново не роди, не може видети царство Божије.
3Иисус сказал ему в ответ: истинно, истинно говорю тебе, если кто не родится свыше, не может увидеть Царствия Божия.
4Рече Никодим Њему: Како се може човек родити кад је стар? Еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се?
4Никодим говорит Ему: как может человек родиться, будучи стар? неужели может он в другой раз войти в утробу матери своей и родиться?
5Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије.
5Иисус отвечал: истинно, истинно говорю тебе, если кто не родится от воды и Духа, не может войти в Царствие Божие.
6Шта је рођено од тела, тело је; а шта је рођено од Духа, дух је.
6Рожденное от плоти есть плоть, а рожденное от Духа есть дух.
7Не чуди се што ти рекох; ваља вам се наново родити.
7Не удивляйся тому, что Я сказал тебе: должно вам родиться свыше.
8Дух дише где хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде; тако је сваки човек који је рођен од Духа.
8Дух дышит, где хочет, и голос его слышишь, а не знаешь, откуда приходит и куда уходит: так бывает со всяким, рожденным от Духа.
9Одговори Никодим и рече Му: Како може то бити?
9Никодим сказал Ему в ответ: как это может быть?
10Исус одговори и рече му: Ти си учитељ Израиљев, и то ли не знаш?
10Иисус отвечал и сказал ему: ты - учитель Израилев, и этого ли не знаешь
11Заиста, заиста ти кажем да ми говоримо шта знамо, и сведочимо шта видесмо, и сведочанство наше не примате.
11Истинно, истинно говорю тебе: мы говорим о том, что знаем, и свидетельствуем о том, что видели, а вы свидетельства Нашего не принимаете.
12Кад вам казах земаљско па не верујете, како ћете веровати ако вам кажем небеско?
12Если Я сказал вам о земном, и вы не верите, - как поверите, если буду говорить вам о небесном?
13И нико се не попе на небо осим који сиђе с неба, Син човечији који је на небу.
13Никто не восходил на небо, как только сшедший с небес Сын Человеческий, сущий на небесах.
14И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба Син човечији да се подигне.
14И как Моисей вознес змию в пустыне, так должно вознесену быть Сыну Человеческому,
15Да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни:
15дабы всякий, верующий в Него, не погиб, но имел жизнь вечную.
16Јер Богу тако омиле свет да је и Сина свог Јединородног дао, да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни.
16Ибо так возлюбил Бог мир, что отдал Сына Своего Единородного, дабы всякий, верующий в Него, не погиб, но имел жизнь вечную.
17Јер Бог не посла Сина свог на свет да суди свету, него да се свет спасе кроза Њ.
17Ибо не послал Бог Сына Своего в мир, чтобы судить мир, но чтобы мир спасен был чрез Него.
18Који Њега верује не суди му се, а који не верује већ је осуђен, јер не верова у име Јединородног Сина Божијег.
18Верующий в Него не судится, а неверующий уже осужден, потому что не уверовал во имя Единородного Сына Божия.
19А суд је овај што видело дође на свет, и људима омиле већма тама неголи видело; јер њихова дела беху зла.
19Суд же состоит в том, что свет пришел в мир; но люди более возлюбили тьму, нежели свет, потому что дела их были злы;
20Јер сваки који зло чини мрзи на на видело и не иде к виделу да не покарају дела његова, јер су зла.
20ибо всякий, делающий злое, ненавидит свет и не идет к свету, чтобы не обличились дела его, потому что они злы,
21А ко истину чини иде к виделу, да се виде дела његова, јер су у Богу учињена.
21а поступающий по правде идет к свету, дабы явны были дела его, потому что они в Боге соделаны.
22А потом дође Исус и ученици Његови у јудејску земљу, и онде живљаше с њима и крштаваше.
22После сего пришел Иисус с учениками Своими в землю Иудейскую и там жил с ними и крестил.
23А Јован крштаваше у Енону близу Салима, јер онде беше много воде; и долажаху те их крштаваше.
23А Иоанн также крестил в Еноне, близ Салима, потому что там было много воды; и приходили туда и крестились,
24Јер још не беше Јован бачен у тамницу.
24ибо Иоанн еще не был заключен в темницу.
25Тада постаде распра међу ученицима Јовановим и Јеврејима око чишћења.
25Тогда у Иоанновых учеников произошел спор с Иудеями об очищении.
26И дођоше к Јовану и рекоше му: Рави! Онај што беше с тобом преко Јордана, за кога си ти сведочио, ево он крштава, и сви иду к њему.
26И пришли к Иоанну и сказали ему: Равви! Тот, Который был с тобою при Иордане и о Котором ты свидетельствовал, вот Он крестит, и все идут к Нему.
27Јован одговори и рече: Не може човек ништа примити ако му не буде дано с неба.
27Иоанн сказал в ответ: не может человек ничего принимать на себя, если не будет дано ему с неба.
28Ви сами мени сведочите да рекох: Ја нисам Христос, него сам послан пред Њим.
28Вы сами мне свидетели в том, что я сказал: не я Христос, но я послан пред Ним.
29Ко има невесту женик је, а пријатељ жеников стоји и слуша га, и радошћу радује се гласу жениковом. Ова дакле радост моја испуни се.
29Имеющий невесту есть жених, а друг жениха, стоящий и внимающий ему, радостью радуется, слыша голос жениха. Сия-то радость моя исполнилась.
30Онај треба да расте, а ја да се умањујем.
30Ему должно расти, а мне умаляться.
31Који одозго долази над свима је; који је са земље од земље је, и говори од земље; који долази с неба над свима је.
31Приходящий свыше и есть выше всех; а сущий от земли земной и есть и говорит, как сущий от земли; Приходящий с небес есть выше всех,
32И шта виде и чу оно сведочи; и сведочанство Његово нико не прима.
32и что Он видел и слышал, о том и свидетельствует; и никто не принимает свидетельства Его.
33Који прими Његово сведочанство, потврди да је Бог истинит.
33Принявший Его свидетельство сим запечатлел, что Бог истинен,
34Јер кога Бог посла, онај речи Божије говори: јер Бог Духа не даје на меру.
34ибо Тот, Которого послал Бог, говорит слова Божии; ибо не мерою дает Бог Духа.
35Јер Отац љуби Сина, и све даде у руке Његове.
35Отец любит Сына и все дал в руку Его.
36Ко верује Сина, има живот вечни; а ко не верује Сина, неће видети живот, него гнев Божји остаје на њему.
36Верующий в Сына имеет жизнь вечную, а не верующий в Сына не увидит жизни, но гнев Божий пребывает на нем.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.