Јован 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Беше пак човек међу фарисејима, по имену Никодим, кнез јеврејски.
1Ынтре фарисей ера ун ом ку нумеле Никодим, ун фрунташ ал иудеилор.
2Овај дође к Исусу ноћу и рече Му: Рави! Знамо да си ти учитељ од Бога дошао; јер нико не може чудеса ових чинити која ти чиниш ако није Бог с њим.
2Ачеста а венит ла Исус ноаптя ши Й-а зис: „Ынвэцэторуле, штим кэ ешть ун Ынвэцэтор венит де ла Думнезеу, кэч нимень ну поате фаче семнеле пе каре ле фачь Ту, дакэ ну есте Думнезеу ку ел.”
3Одговори Исус и рече му: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко наново не роди, не може видети царство Божије.
3Дрепт рэспунс, Исус й-а зис: „Адевэрат, адевэрат ыць спун кэ, дакэун ом ну се наште дин ноу, ну поате ведя Ымпэрэция луй Думнезеу.”
4Рече Никодим Њему: Како се може човек родити кад је стар? Еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се?
4Никодим Й-а зис: „Кум се поате наште ун ом бэтрын? Поате ел сэ интре а доуа оарэ ын пынтечеле майчий сале ши сэ се наскэ?”
5Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије.
5Исус й-а рэспунс: „Адевэрат, адевэрат ыць спун кэ, дакэну се наште чинева дин апэ ши дин Дух, ну поате сэ интре ын Ымпэрэция луй Думнезеу.
6Шта је рођено од тела, тело је; а шта је рођено од Духа, дух је.
6Че есте нэскут дин карне есте карне ши че есте нэскут дин Дух есте дух.
7Не чуди се што ти рекох; ваља вам се наново родити.
7Ну те мира кэ ць-ам зис: ‘Требуе сэ вэ наштець дин ноу.’
8Дух дише где хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде; тако је сваки човек који је рођен од Духа.
8Вынтулсуфлэ ынкотро вря ши-й аузь вуетул, дар ну штий де унде вине, нич ынкотро мерӂе. Тот аша есте ку орьчине есте нэскут дин Духул.”
9Одговори Никодим и рече Му: Како може то бити?
9Никодим Й-а зис: „Кум се поате фаче аша чева?”
10Исус одговори и рече му: Ти си учитељ Израиљев, и то ли не знаш?
10Исус й-а рэспунс: „Ту ешть ынвэцэторул луй Исраел ши ну причепь ачесте лукрурь?
11Заиста, заиста ти кажем да ми говоримо шта знамо, и сведочимо шта видесмо, и сведочанство наше не примате.
11Адевэрат, адевэрат ыць спун кэ ной ворбим че штим ши мэртурисим че ам вэзут; ши войну примиць мэртурия ноастрэ.
12Кад вам казах земаљско па не верујете, како ћете веровати ако вам кажем небеско?
12Дакэ в-ам ворбит деспре лукрурь пэмынтешть ши ну кредець, кум вець креде кынд вэ вой ворби деспре лукруриле черешть?
13И нико се не попе на небо осим који сиђе с неба, Син човечији који је на небу.
13Нименьну с-а суит ын чер, афарэ де Чел че С-а коборыт дин чер, адикэ Фиул омулуй, каре есте ын чер.
14И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба Син човечији да се подигне.
14Ши , дупэ кум а ынэлцат Мойсе шарпеле ын пустиу, тот аша требуе сэ фие ынэлцат ши Фиул омулуй,
15Да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни:
15пентру ка орьчине креде ын Ел сэ ну пярэ, чи сэ айбэ вяцавешникэ.
16Јер Богу тако омиле свет да је и Сина свог Јединородног дао, да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни.
16Фииндкэатыт де мулт а юбит Думнезеу лумя, кэ а дат пе сингурул Луй Фиу, пентру ка орьчине креде ын Ел сэ ну пярэ, чи сэ айбэ вяца вешникэ.
17Јер Бог не посла Сина свог на свет да суди свету, него да се свет спасе кроза Њ.
17Думнезеу, ын адевэр, н-атримис пе Фиул Сэу ын луме ка сэ жудече лумя, чи ка лумя сэ фие мынтуитэ прин Ел.
18Који Њега верује не суди му се, а који не верује већ је осуђен, јер не верова у име Јединородног Сина Божијег.
18Орьчинекреде ын Ел ну есте жудекат, дар чине ну креде а ши фост жудекат, пентру кэ н-а крезут ын Нумеле сингурулуй Фиу ал луй Думнезеу.
19А суд је овај што видело дође на свет, и људима омиле већма тама неголи видело; јер њихова дела беху зла.
19Ши жудеката ачаста стэ ын фаптул кэ, одатэ венитэ Лумина ын луме, оамений ау юбит май мулт ынтунерикул декыт лумина, пентру кэ фаптеле лор ерау реле.
20Јер сваки који зло чини мрзи на на видело и не иде к виделу да не покарају дела његова, јер су зла.
20Кэч орьчинефаче рэул урэште лумина ши ну вине ла луминэ, ка сэ ну и се вэдяскэ фаптеле.
21А ко истину чини иде к виделу, да се виде дела његова, јер су у Богу учињена.
21Дар чине лукрязэ дупэ адевэр вине ла луминэ, пентру ка сэ и се арате фаптеле, фииндкэ сунт фэкуте ын Думнезеу.”
22А потом дође Исус и ученици Његови у јудејску земљу, и онде живљаше с њима и крштаваше.
22Дупэ ачея, Исус ши ученичий Луй ау венит ын цинутул Иудеий; ши стэтя аколо ку ей ши ботеза.
23А Јован крштаваше у Енону близу Салима, јер онде беше много воде; и долажаху те их крштаваше.
23Иоан ботеза ши ел ын Енон, апроапе де Салим, пентру кэ аколо ерау мулте апе, ши оамений веняу ка сэ фие ботезаць.
24Јер још не беше Јован бачен у тамницу.
24Кэч Иоан ынкэ ну фусесе арункат ын темницэ.
25Тада постаде распра међу ученицима Јовановим и Јеврејима око чишћења.
25Ынтре ученичий луй Иоан ши ынтре ун иудеу с-а искат о неынцелеӂере ку привире ла курэцире.
26И дођоше к Јовану и рекоше му: Рави! Онај што беше с тобом преко Јордана, за кога си ти сведочио, ево он крштава, и сви иду к њему.
26Ау венит деч ла Иоан ши й-ау зис: „Ынвэцэторуле, Чел че ера ку тине динколо де Йордан ши деспре каре ай мэртурисит ту, ятэ кэ ботязэ ши тоць оамений се дук ла Ел.”
27Јован одговори и рече: Не може човек ништа примити ако му не буде дано с неба.
27Дрепт рэспунс, Иоан й-а зис: „Омул ну поате прими декыт че-й есте дат дин чер.
28Ви сами мени сведочите да рекох: Ја нисам Христос, него сам послан пред Њим.
28Вой ыншивэ ымь сунтець марторь кэ ам зис: Ну сунт еу Христосул, чи сунт тримис ынаинтя Луй.
29Ко има невесту женик је, а пријатељ жеников стоји и слуша га, и радошћу радује се гласу жениковом. Ова дакле радост моја испуни се.
29Чине аре мирясэ есте мире, дар приетенул мирелуй, каре стэ ши-л аскултэ, се букурэ фоарте мулт кынд ауде гласул мирелуй: ши ачастэ букурие, каре есте а мя, есте деплинэ.
30Онај треба да расте, а ја да се умањујем.
30Требуе ка Ел сэ кряскэ, яр еу сэ мэ микшорез.
31Који одозго долази над свима је; који је са земље од земље је, и говори од земље; који долази с неба над свима је.
31Чел че вине дин чер есте май пресус де тоць; чел че есте де пе пэмынт есте пэмынтеск ши ворбеште ка де пе пэмынт. Чел че вине дин чер есте май пресус де тоць.
32И шта виде и чу оно сведочи; и сведочанство Његово нико не прима.
32Ел мэртурисеште че а вэзут ши а аузит, ши тотушь нимень ну примеште мэртурия Луй.
33Који прими Његово сведочанство, потврди да је Бог истинит.
33Чине примеште мэртурия Луй адевереште прин ачаста кэ Думнезеу спуне адевэрул.
34Јер кога Бог посла, онај речи Божије говори: јер Бог Духа не даје на меру.
34Кэч Ачела пе каре Л-а тримис Думнезеу ворбеште кувинтеле луй Думнезеу, пентру кэ Думнезеу ну-Й дэ Духул ку мэсурэ.
35Јер Отац љуби Сина, и све даде у руке Његове.
35Татэл юбеште пе Фиул ши а дат тоате лукруриле ын мына Луй.
36Ко верује Сина, има живот вечни; а ко не верује Сина, неће видети живот, него гнев Божји остаје на њему.
36Чине креде ын Фиул аре вяца вешникэ, дар чине ну креде ын Фиул ну ва ведя вяца, чи мыния луй Думнезеу рэмыне песте ел.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.