Јован 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Потом отиде Исус преко мора галилејског код Тиверијаде.
1Дупэ ачея, Исус С-а дус динколо де Маря Галилеий, нумитэ Маря Тибериадей.
2И за Њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса Његова која чињаше на болесницима.
2О маре глоатэ мерӂя дупэ Ел, пентру кэ ведя семнеле пе каре ле фэчя ку чей болнавь.
3А Исус изиђе на гору, и онде сеђаше са ученицима својим.
3Исус С-а суит пе мунте ши шедя аколо ку ученичий Сэй.
4А беше близу пасха, празник јеврејски.
4Паштеле, празникул иудеилор, ера апроапе.
5Подигнувши, дакле, Исус очи, и видевши да мноштво народа иде к Њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба да ови једу?
5Исус Шь-а ридикат окий ши а вэзут кэ о маре глоатэ вине спре Ел. Ши а зис луй Филип: „Де унде авем сэ кумпэрэм пынь ка сэ мэнынче оамений ачештя?”
6А ово говораше кушајући га, јер сам знаше шта ће чинити.
6Спуня лукрул ачеста ка сэ-л ынчерче, пентру кэ штия че аре де гынд сэ факэ.
7Одговори Му Филип: Двеста гроша хлеба није доста да сваком од њих по мало допадне.
7Филип Й-а рэспунс: „Пыниле пе каре ле-ам путя кумпэра ку доуэ суте де лей, н-ар ажунӂе ка фиекаре сэ капете пуцинтел дин еле.”
8Рече Му један од ученика Његових, Андрија, брат Симона Петра:
8Унул дин ученичий Сэй, Андрей, фрателе луй Симон Петру, Й-а зис:
9Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет!
9„Есте аич ун бэецел каре аре чинч пынь де орз ши дой пешть, дар че сунт ачестя ла атыця?”
10А Исус рече: Посадите људе. А беше траве много на ономе месту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.
10Исус а зис: „Спунець оаменилор сэ шадэ жос.” Ын локул ачела ера мултэ ярбэ. Оамений ау шезут жос, ын нумэр де апроапе чинч мий.
11А Исус узевши оне хлебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху посађени; тако и од риба колико хтеше.
11Исус а луат пыниле, а мулцумит луй Думнезеу, ле-а ымпэрцит ученичилор, яр ученичий ле-ау ымпэрцит челор че шедяу жос; де асеменя, ле-а дат ши дин пешть кыт ау воит.
12И кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.
12Дупэ че с-ау сэтурат, Исус а зис ученичилор Сэй: „Стрынӂець фиримитуриле каре ау рэмас, ка сэ ну се пярдэ нимик.”
13И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што претече иза оних што су јели.
13Ле-ау адунат деч ши ау умплут доуэспрезече кошурь ку фиримитуриле каре рэмэсесерэ дин челе чинч пынь де орз, дупэ че мынкасерэ тоць.
14А људи видевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свет.
14Оамений ачея, кынд ау вэзут минуня пе каре о фэкусе Исус, зичяу: „Ку адевэрат, Ачеста есте Пророкул Чел аштептат ын луме.”
15А кад разуме Исус да хоће да дођу да Га ухвате и да Га учине царем, отиде опет у гору сам.
15Исус, фииндкэ штия кэ ау де гынд сэ винэ сэ-Л я ку сила ка сэ-Л факэ ымпэрат, С-а дус ярэшь ла мунте, нумай Ел сингур.
16А кад би увече сиђоше ученици Његови на море,
16Кынд с-а ынсерат, ученичий Луй с-ау коборыт ла марӂиня мэрий.
17и уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се беше смркло, а Исус не беше дошао к њима.
17С-ау суит ынтр-о корабие ши тречяу маря, ка сэ се дукэ ын Капернаум. Се ынтунекасе, ши Исус тот ну венисе ла ей.
18А море се подизаше од великог ветра.
18Суфла ун вынт путерник ши маря ера ынтэрытатэ.
19Возивши, пак, око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса где иде по мору и беше дошао близу до лађе, и уплашише се.
19Дупэ че ау выслит кам доуэзечь ши чинч сау трейзечь де стадий, вэд пе Исус умблынд пе маре ши апропиинду-Се де корабие. Ши с-ау ынфрикошат.
20А Он им рече: Ја сам; не бојте се.
20Дар Исус ле-а зис: „Еу сунт, ну вэ темець!”
21Онда Га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.
21Вояу деч сэ-Л я ын корабие. Ши корабия а сосит ындатэ ла локул спре каре мерӂяу.
22Сутрадан, пак, народ који стајаше преко мора кад виде да лађе друге не беше онде осим оне једне што у њу уђоше ученици Његови, и да не уђе Исус с ученицима својим у лађу него сами ученици Његови отидоше,
22Нородул, каре рэмэсесе де чялалтэ парте а мэрий, бэгасе де сямэ кэ аколо ну ера декыт о корабие ши кэ Исус ну Се суисе ын корабия ачаста ку ученичий Луй, чи ученичий плекасерэ сингурь ку еа.
23а друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног места где једоше хлеб кад Господ даде хвалу,
23А доуа зи, сосисерэ алте корэбий дин Тибериада, апроапе де локул унде мынкасерэ ей пыня, дупэ че Домнул мулцумисе луй Думнезеу.
24кад виде народ да Исуса не беше онде ни ученика Његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса.
24Кынд ау вэзут нороаделе кэ нич Исус, нич ученичий Луй ну ерау аколо, с-ау суит ши еле ын корэбииле ачестя ши с-ау дус ла Капернаум сэ кауте пе Исус.
25И нашавши Га преко мора рекоше Му: Рави! Кад си дошао овамо?
25Кынд Л-ау гэсит, динколо де маре, Й-ау зис: „Ынвэцэторуле, кынд ай венит аич?”
26Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се.
26Дрепт рэспунс, Исус ле-а зис: „Адевэрат, адевэрат вэ спун кэ Мэ кэутаць ну пентру кэ аць вэзут семне, чи пентру кэ аць мынкат дин пыниле ачеля ши в-аць сэтурат.
27Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам дати Син човечији, јер овог потврди Отац Бог.
27Лукраць ну пентру мынкаря перитоаре, чи пентрумынкаря каре рэмыне пентру вяца вешникэ ши пе каре в-о ва да Фиул омулуй; кэч Татэл, адикэ Ынсушь Думнезеу, пеЕл Л-а ынсемнат ку печетя Луй.”
28А они Му рекоше: Шта ћемо чинити да радимо дела Божија?
28Ей Й-ау зис: „Че сэ фачем ка сэ сэвыршим лукрэриле луй Думнезеу?”
29Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете оног кога Он посла.
29Исус ле-а рэспунс: „Лукраря пе каре о чере Думнезеу есте ачаста: сэ кредець ын Ачела пе каре Л-а тримис Ел.”
30А они Му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да верујемо? Шта радиш ти?
30„Че семн фачь Ту деч”, Й-ау зис ей, „ка сэ-л ведем ши сэ кредем ын Тине? Че лукрезь Ту?
31Очеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб с неба даде им да једу.
31Пэринций ноштри ау мынкат манэ ын пустиу, дупэ кум есте скрис: ‘Ле-а дат сэ мэнынче пыне дин чер.’”
32Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хлеб с неба, него вам Отац мој даје хлеб истинити с неба;
32Исус ле-а зис: „Адевэрат, адевэрат вэ спун кэ Мойсе ну в-а дат пыня дин чер, чи Татэл Меу вэ дэ адевэрата пыне дин чер,
33јер је хлеб Божији онај који силази с неба и даје живот свету.
33кэч Пыня луй Думнезеу есте ачея каре Се кобоарэ дин чер ши дэ лумий вяца.”
34Тада Му рекоше: Господе! Дај нам свагда тај хлеб.
34„Доамне ”, Й-ау зис ей, „дэ-не тотдяуна ачастэ пыне.”
35А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети.
35Исус ле-а зис: „Еусунт Пыня веций. Чиневине ла Мине ну ва флэмынзи ничодатэ ши чине креде ын Мине ну ва ынсета ничодатэ.
36Него вам казах да ме и видесте и не верујете.
36Дарв-ам спус кэ М-аць ши вэзут ши тот ну кредець.
37Све што мени даје Отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истерати напоље.
37Тотче-Мь дэ Татэл ва ажунӂе ла Мине ши печел че вине ла Мине, ну-л вой изгони афарэ,
38Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла.
38кэч М-ам коборыт дин чер ка сэ фак нувоя Мя, чивоя Челуй че М-а тримис.
39А ово је воља Оца који ме посла да од оног што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у последњи дан.
39Ши воя Челуй че М-а тримис есте сэну перд нимик дин тот че Мь-а дат Ел, чи сэ-л ынвиез ын зиуа де апой.
40А ово је воља Оног који ме посла да сваки који види Сина и верује Га има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
40Воя Татэлуй Меу есте каорьчине веде пе Фиул ши креде ын Ел сэ айбэ вяца вешникэ; ши Еу ыл вой ынвия ын зиуа де апой.”
41Тада викаху Јевреји на Њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба.
41Иудеий кыртяу ымпотрива Луй, пентру кэ зисесе: „Еу сунт Пыня каре С-а коборыт дин чер.”
42И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како дакле он говори: Ја сиђох с неба?
42Ши зичяу: „Оаре ну есте Ачеста Исус, фиул луй Иосиф, пе ай кэруй татэ ши мамэ ый куноаштем? Кум дар зиче Ел: ‘Еу М-ам коборыт дин чер’ ?”
43Онда Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом.
43Исус ле-а рэспунс: „Ну кыртиць ынтре вой.
44Нико не може доћи к мени ако га не довуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
44Нименьну поате вени ла Мине, дакэ ну-л атраӂе Татэл, каре М-а тримис; ши Еу ыл вой ынвия ын зиуа де апой.
45У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, доћи ће к мени.
45Ынпророчь есте скрис: ‘Тоць вор фи ынвэцаць де Думнезеу.’ Аша кэ орьчине а аскултат пе Татэл ши а примит ынвэцэтура Луй, вине ла Мине.
46Не да је ко видео Оца осим Оног који је од Бога: Он виде Оца.
46Нукэ чинева а вэзут пе Татэл, афарэ деАчела каре вине де ла Думнезеу; да, Ачела а вэзут пе Татэл.
47Заиста, заиста вам кажем: који верује мене има живот вечни.
47Адевэрат, адевэрат вэ спун кэ чинекреде ын Мине аре вяца вешникэ.
48Ја сам Хлеб живота.
48Еусунт Пыня веций.
49Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше.
49Пэринцийвоштри ау мынкат манэ ын пустиу ши ау мурит.
50Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре.
50Пынякаре се кобоарэ дин чер есте де аша фел, ка чинева сэ мэнынче дин еа ши сэ ну моарэ.
51Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света.
51Еу сунт Пынявие, карес-а коборыт дин чер. Дакэ мэнынкэ чинева дин пыня ачаста, ва трэи ын вяк; ши пыня пе каре о вой да Еу есте трупул Меу, пе каре ыл вой да пентру вяца лумий.”
52А Јевреји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?
52Ла аузул ачестор кувинте, иудеий се чертау ынтре ей ши зичяу: „Кум поате Омул ачеста сэ не дя трупул Луй сэ-л мынкэм?”
53А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи.
53Исус ле-а зис: „Адевэрат, адевэрат вэ спун кэ, дакэ ну мынкацьтрупул Фиулуй омулуй ши дакэ ну бець сынӂеле Луй, н-авець вяца ын вой ыншивэ.
54Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан:
54Чинемэнынкэ трупул Меу ши бя сынӂеле Меу аре вяца вешникэ; ши Еу ыл вой ынвия ын зиуа де апой.
55Јер је тело моје право јело и крв моја право пиће.
55Кэч трупул Меу есте ку адевэрат о хранэ ши сынӂеле Меу есте ку адевэрат о бэутурэ.
56Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.
56Чине мэнынкэ трупул Меу ши бя сынӂеле Меу рэмынеын Мине, ши Еу рэмын ын ел.
57Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради.
57Дупэ кум Татэл, каре есте виу, М-а тримис пе Мине ши Еу трэеск прин Татэл, тот аша, чине Мэ мэнынкэ пе Мине ва трэи ши ел прин Мине.
58Ово је хлеб који сиђе с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек.
58Астфелесте пыня каре с-а коборыт дин чер, ну ка мана пе каре ау мынкат-о пэринций воштри, ши тотушь ау мурит; чине мэнынкэ пыня ачаста ва трэи ын вяк.”
59Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.
59Исус а спус ачесте лукрурь ын синагогэ, кынд ынвэца пе оамень ын Капернаум.
60Тада многи од ученика Његових који слушаху рекоше: Ово је тврда беседа! Ко је може слушати?
60Мулць дин ученичий Луй, дупэ че ау аузит ачесте кувинте, ау зис: „Ворбиря ачаста есте пря де тот: чине поате с-о суфере?”
61А Исус знајући у себи да ученици Његови вичу на то, рече им: Зар вас ово саблажњава?
61Исус, каре штия ын Сине кэ ученичий Сэй кыртяу ымпотрива ворбирий ачестея, ле-а зис: „Ворбиря ачаста есте пентру вой о причинэ де потикнире?
62А кад видите Сина човечијег да одлази горе где је пре био?
62Дардакэ аць ведя пе Фиул омулуй суинду-Се унде ера май ынаинте?…
63Дух је оно што оживљава; тело не помаже ништа. Речи које вам ја рекох дух су и живот су.
63Духулесте ачела каре дэ вяцэ, карня ну фолосеште ла нимик; кувинтеле пе каре ви ле-ам спус Еу сунт дух ши вяцэ.
64Али имају неки међу вама који не верују. Јер знаше Исус од почетка који су што не верују, и ко ће Га издати.
64Дар сунтуний дин вой каре ну кред.” Кэч Исус штия де ла ынчепут чине ерау чей че ну кред ши чине ера чел че авя сэ-Л вындэ.
65И рече: Зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мог.
65Ши а адэугат: „Токмай де ачея в-амспус кэ нимень ну поате сэ винэ ла Мине дакэ ну й-а фост дат де Татэл Меу.”
66Од тада многи од ученика Његових отидоше натраг, и више не иђаху с Њим.
66Дин клипа ачея, мулць дин ученичий Луй с-ау ынторс ынапой ши ну май умблау ку Ел.
67А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви отићи?
67Атунч, Исус а зис челор дойспрезече: „Вой ну врець сэ вэ дучець?”
68Тада Му одговори Симон Петар: Господе! Коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечног живота.
68„Доамне”, Й-а рэспунс Симон Петру, „ла чине сэ не дучем? Ту ай кувинтеле веций вешниче.
69И ми веровасмо и познасмо да си Ти Христос, Син Бога Живога.
69Ши ной ам крезут ши ам ажунс ла куноштинца кэ Ту ешть Христосул, Сфынтул луй Думнезеу.”
70Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?
70Исус ле-а рэспунс: „Нув-ам алес Еу пе вой, чей дойспрезече? Ши тотушь унулдин вой есте ун драк.”
71А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер Га он хтеде издати, и беше један од дванаесторице.
71Ворбя деспре Иуда, фиул луй Симон, Искариотянул, кэч ел авя сэ-Л вындэ; ел, унул дин чей дойспрезече.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.