Јован 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Baibal Olcim (Matupi Chin)
1Потом отиде Исус преко мора галилејског код Тиверијаде.
1Te phoeiah Jesuh tah Galilee Tiberias tuili rhalvangan la cet.
2И за Њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса Његова која чињаше на болесницима.
2Aka tlo rhoek soah a saii miknoek te a hmuh uh dongah amah te hlangping loh muep a vai.
3А Исус изиђе на гору, и онде сеђаше са ученицима својим.
3Te dongah Jesuh te tlang la luei tih a hnukbang rhoek taengah pahoi ngol.
4А беше близу пасха, празник јеврејски.
4Te vaengah Judah rhoek kah yoom khotue te om tom coeng.
5Подигнувши, дакле, Исус очи, и видевши да мноштво народа иде к Њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба да ови једу?
5Jesuh loh a mik te a dai hatah a taengla hlangping muep ha lo te a hmuh. Te dongah Philip la, “ He rhoek loh a caak uh ham buh te melam n'lai uh eh? ” a ti nah.
6А ово говораше кушајући га, јер сам знаше шта ће чинити.
6Amah loh saii ham a cai te a ming dongah anih te noemcai ham ni a ti nah.
7Одговори Му Филип: Двеста гроша хлеба није доста да сваком од њих по мало допадне.
7Philip loh Jesuh te, “Denarii yahnih neh vaidam te a yool he poel boeih a doe uh amah amih ham rhoeh mahpawh,” a ti nah.
8Рече Му један од ученика Његових, Андрија, брат Симона Петра:
8A hnukbang rhoek khuikah pakhat Simon Peter kah a mana Andrew loh a taengah,
9Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет!
9“Nga lungnit neh cangtun vaidam hluem nga aka khueh tongpa ca tah om ta he, tedae he rhoek he heyet hamla balam lae a om?” a ti nah.
10А Исус рече: Посадите људе. А беше траве много на ономе месту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.
10Jesuh loh, “ Hlang rhoek te ngol sak uh,” a ti nah. Tekah hmuen ah khopol muep a om dongah hlang hlangmi te thawngnga tluk ngol uh.
11А Исус узевши оне хлебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху посађени; тако и од риба колико хтеше.
11Te dongah Jesuh loh vaidam te a loh tih a uem phoeiah aka vael rhoek taengah a tael. Te vanbangla nga te khaw a ngaih yet te a paek.
12И кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.
12A hah uh phoeiah a hnukbang rhoek te, “ Aka coih a nueipil rhoek te coi uh,te daengah ni pakhat khaw a poci pawt eh?,” a ti nah.
13И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што претече иза оних што су јели.
13Te dongah a caak uh phoeikah cangtun vaidam panga kah a coih a nueipil te a coi uh vaengah voh hlainit dongah a sang uh.
14А људи видевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свет.
14Miknoek a saii te hlang rhoek loh a hmuh tih, “Anih tah Diklai dongla aka pawk tonghma rhep ni,” a ti uh.
15А кад разуме Исус да хоће да дођу да Га ухвате и да Га учине царем, отиде опет у гору сам.
15Amah te tuuk tih manghai la khueh ham paan la a cai uh te Jesuh loh a ming. Te dongah amah bueng tlang la koep khoe uh.
16А кад би увече сиђоше ученици Његови на море,
16Hlaem a pha vaengah tah a hnukbang rhoek te tuili la suntla uh.
17и уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се беше смркло, а Исус не беше дошао к њима.
17Lawng khuila kun uh tih tuili rhalvangan kah Kapernaum la cet uh. Te phoeiah a hmuep loh a kae coeng dae Jesuh tah amih taengah pawk hlan.
18А море се подизаше од великог ветра.
18Te vaengah khohli puei hli tih tuili te a haeng.
19Возивши, пак, око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса где иде по мору и беше дошао близу до лађе, и уплашише се.
19Phalong pakul panga neh sawmthum tluk a kaih uh vaengah Jesuh te tuili soah cet tih lawng taengla halo te a hmuh uh tih a rhih uh.
20А Он им рече: Ја сам; не бојте се.
20Tedae amih te, “ Kai ni rhih uh boeh,” a ti nah.
21Онда Га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.
21Te vaengah ngaingaih uh tih amah te lawng khuila a doe uh. Te daengah a caeh thil uh kho te lawng loh tlek a pha.
22Сутрадан, пак, народ који стајаше преко мора кад виде да лађе друге не беше онде осим оне једне што у њу уђоше ученици Његови, и да не уђе Исус с ученицима својим у лађу него сами ученици Његови отидоше,
22Tekah a vuen ah tuili rhalvangan kah hlangping aka pai loh lawng pakhat bueng pawt atah teah a tloe a om pawt khaw, lawng khuiah Jesuh loh a hnukbang rhoek a caeh puei kolla a hnukbang rhoek bueng a caeh uh te khaw a hmuh uh.
23а друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног места где једоше хлеб кад Господ даде хвалу,
23Tiberias lamkah lawng a tloe rhoek tah Boeipa loh vaidam te a uem tih a caak nah uh hmuen te vat a pha uh.
24кад виде народ да Исуса не беше онде ни ученика Његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса.
24Jesuh neh a hnukbang rhoek a om pawt te hlangping loh a hmuh. Te dongah amih tah lawng khuila kun uh tih Jesuh toem ham Kapernaum la pawk uh.
25И нашавши Га преко мора рекоше Му: Рави! Кад си дошао овамо?
25Amah tuili ah val a hmuh uh vaengah, “Rhabbi, me vaengah lae hela na om,” a ti na uh.
26Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се.
26Jesuh loh amih te a doo tih, “ Nangmih te rhep rhep kan thui, miknoek na hmuh uh dongah pawt tih, vaidam te na caak uh tih na hah uh dongah ni kai nan toem uh .
27Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам дати Син човечији, јер овог потврди Отац Бог.
27Aka poci thai caak ham pawt tih dungyan hingnah la aka naeh caak ham mah saii uh. Te tah Pa Pathen kah kutnoek a daeng tangtae hlang capa loh nangmih m'paek ni ,,” a ti nah.
28А они Му рекоше: Шта ћемо чинити да радимо дела Божија?
28Te dongah amah te, “Pathen kah khoboe te n'saii ham atah balae ka saii eh?,” a ti na uh.
29Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете оног кога Он посла.
29Jesuh loh amih te a doo tih, “ A tueih hlang na tangnah uh te Pathen kah khoboe ni he,” a ti nah.
30А они Му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да верујемо? Шта радиш ти?
30Te dongah amah te, “Te koinih miknoek balae na saii? Ka hmuh uh daengah ni nang kan tangnah uh van eh. Balae na saii eh?
31Очеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб с неба даде им да једу.
31A pa rhoek loh khosoek ah manna te a caak uh. Amih kah caak ham te vaan lamkah vaidam a paek te a daek tangtae om van,” a ti na uh.
32Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хлеб с неба, него вам Отац мој даје хлеб истинити с неба;
32Te dongah Jesuh loh amih te, “ Nangmih te rhep, rhep kan thui, Moses loh vaan lamkah vaidam te nangmih m'paek moenih, tedae a Pa loh vaan lamkah oltak vaidam te nangmih m'paek .
33јер је хлеб Божији онај који силази с неба и даје живот свету.
33Pathen kah vaidam tah vaan lamkah aka rhum la om tih Diklai ah hingnah a paek,” a ti nah.
34Тада Му рекоше: Господе! Дај нам свагда тај хлеб.
34Te dongah amah te, “Boeipa, tekah vaidam te kaimih vawp vawp m'pae,” a ti na uh.
35А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети.
35Jesuh loh amih te, “ Kai tah hingnah vaidam ni, kai taengah aka pawk tah a bungpong tlaih pawt vetih kai aka tangnah tah tui koep hal tlaih mahpawh .
36Него вам казах да ме и видесте и не верујете.
36Tedae nangmih loh kai nan hmuh uh lalah nan tangnah uh moenih ka ti .
37Све што мени даје Отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истерати напоље.
37Pa loh kai m'paek boeih te tah kamah taengla ha pawk vetih, kai taengah aka pawk te tah phawn ka haek tlaih mahpawh .
38Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла.
38Vaan lamkah ka suntlak he kamah kongaih saii ham pawt tih kai aka tueih kah kongaih te saii ham ni .
39А ово је воља Оца који ме посла да од оног што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у последњи дан.
39He tah kai aka tueih kah kongaih ni. Te daengah ni kamah m'paek boeih te ka hlong pawt eh. Tedae a hnukkhueng khohnin ah te te ka thoh ni .
40А ово је воља Оног који ме посла да сваки који види Сина и верује Га има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
40He tah a pa kah kongaih ni. Te daengah ni capa aka hmu tih amah te aka tangnah boeih loh dungyan hingnah a dang eh .
41Тада викаху Јевреји на Њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба.
41Kai tah vaan lamkah aka suntla vaidam ni,” a ti dongah amah taengah Judah rhoek loh a kohuet pa uh.
42И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како дакле он говори: Ја сиђох с неба?
42Te dongah, “Anih he Joseph capa Jesuh moenih a? “A manu neh a napa te khaw mamih loh m'ming uh. Metlam lae, 'Vaan lamkah ka rhum, ' a ti he?” a ti uh.
43Онда Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом.
43Jesuh loh amih te a doo tih, “ Khat neh khat kohuet uh boeh .
44Нико не може доћи к мени ако га не довуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
44Kai aka tueih pa loh anih te a doek pawt atah kai taengah ha pawk thai moenih. Anih te kai loh a hnukkhueng khohnin ah ka thoh ni .
45У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, доћи ће к мени.
45Tonghma cabu dongah a daek te om coeng tih Pathen kah a thuituen la boeih om uh ni. Pa taengkah a yaak tih aka cang boeih tah kai taengla ha pawk .
46Не да је ко видео Оца осим Оног који је од Бога: Он виде Оца.
46Pathen taengah aka om pawt atah pakhat long khaw pa te a hmuh moenih. Amah long tah pa te a hmuh coeng .
47Заиста, заиста вам кажем: који верује мене има живот вечни.
47Nangmih taengah rhep rhep ka thui, aka tangnah loh dungyan hingnah a khueh .
48Ја сам Хлеб живота.
48Kai tah hingnah buh ni .
49Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше.
49Na pa rhoek loh khosoek ah manna a caak uh tih duek uh .
50Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре.
50He tah vaan lamkah aka suntla vaidam la a om dongah aka ca tah duek van pawh .
51Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света.
51Kai tah vaan lamkah aka suntla tih aka hing vaidam ni. Khat khat long ni he kah vaidam he a caak atah yoeyah la hing ni. Kai tah Diklai hingnah la aka om ka pumsa ni vaidam la kam paek eh?,” a ti nah.
52А Јевреји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?
52Te dongah Judah rhoek tah amamih hnuei uh thae tih, “Anih loh a saa te caak ham mamih m'paek thai aya?,” a ti uh.
53А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи.
53Te dongah Jesuh loh amih te, “ Nangmih te rhep, rhep kan thui, hlang capa kah a saa te na ca uh pawt tih a thii te na ok uh pawt atah, namamih khuiah hingnah na khueh uh moenih .
54Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан:
54Ka saa aka ca tih ka thii aka o tah dungyan hingnah a khueh. A hnukkhueng khohnin ah anih te kai loh ka thoh ni .
55Јер је тело моје право јело и крв моја право пиће.
55Ka saa tah caak tang la om tih ka thii tah ok koi tang la om .
56Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.
56Ka saa aka ca neh ka thii aka o tah ka khuiah te naeh tih kai khaw anih khuiah ka naeh .
57Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради.
57Aka hing a pa loh kai n'tueih tih a pa rhangneh kai ka hing bangla ka saa aka ca tah kai rhangneh hing van ni .
58Ово је хлеб који сиђе с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек.
58He tah vaan lamkah aka suntla vaidam ni. Na pa rhoek loh a caak uh tih a duek uh bang moenih. Tekah vaidam aka ca tah yoeyah la hing ni,” a ti nah.
59Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.
59He rhoek he Kapernaum kah tunim ah a thuituen vaengah a thui.
60Тада многи од ученика Његових који слушаху рекоше: Ово је тврда беседа! Ко је може слушати?
60A hnukbang rhoek loh muep a yaak uh vaengah, “Hekah olka he kaelkhak la om, u long a yakming thai eh?” a ti uh.
61А Исус знајући у себи да ученици Његови вичу на то, рече им: Зар вас ово саблажњава?
61He kawngah a hnukbang rhoek a kohuet uh te Jesuh amah loh a ming dongah amih te, “ He loh nangmih n'khah a?
62А кад видите Сина човечијег да одлази горе где је пре био?
62Hlang capa te lamhma kah a om nah la a luei te na hmu uh koinih ta ?
63Дух је оно што оживљава; тело не помаже ништа. Речи које вам ја рекох дух су и живот су.
63Mueihla tah aka hing sak la om tih, pumsa tah a hong lam pataeng a hoeikhang sak moenih. Nangmih taeng ah ka thui olka rhoek te Mueihla la om tih hingnah la om .
64Али имају неки међу вама који не верују. Јер знаше Исус од почетка који су што не верују, и ко ће Га издати.
64Tedae nangmih khuiah aka om pakhat loh a tangnah moenih,” a ti nah. Te tah aka tangnah pawt la om tih te tah amah aka voei la a om khaw a tongnah lamlong ni Jesuh loh a ming.
65И рече: Зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мог.
65Te phoeiah, “ A pa lamloh a taengah paek la a om pawt atah kai taengla ha pawk thai pawt te nangmih taengah kan thui he,” a ti nah.
66Од тада многи од ученика Његових отидоше натраг, и више не иђаху с Њим.
66Te lamkah tah a hnukbang rhoek te a hnuk la muep nong uh tih a taengah pongpa uh pawh.
67А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви отићи?
67Te dongah Jesuh loh hlainit rhoek te, “ Nangmih khaw caeh na ngaih uh pawt nim?,” a ti nah.
68Тада Му одговори Симон Петар: Господе! Коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечног живота.
68Amah te Simon Peter loh, “Boeipa, u taengah nim ka caeh uh eh?
69И ми веровасмо и познасмо да си Ти Христос, Син Бога Живога.
69Kumhal hingnah ol na khueh te ka tangnah uh dongah nang tah Pathen kah hlangcim ni tila ka ming uh,” a ti nah.
70Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?
70Jesuh loh amih te, “ Kai loh nangmih hlainit te kan tuek moenih a? Tedae nangmih khuiah rhaithae pakhat om,” a ti nah.
71А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер Га он хтеде издати, и беше један од дванаесторице.
71Simon capa Judas Iskariot ni a thui. Hlainit khuiah anih pakhat loh Jesuh te voeih hamla cai.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.