Јован 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Потом отиде Исус преко мора галилејског код Тиверијаде.
1Після сього пійшов Ісус на той бік моря Галилейського, Тивериядського.
2И за Њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса Његова која чињаше на болесницима.
2І йшло за Ним багато народу, бо бачили Його ознаки, що робив над недужими.
3А Исус изиђе на гору, и онде сеђаше са ученицима својим.
3Зійшов же на гору Ісус, і сидїв там з учениками своїми.
4А беше близу пасха, празник јеврејски.
4Була ж близько пасха, сьвято Жидівське.
5Подигнувши, дакле, Исус очи, и видевши да мноштво народа иде к Њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба да ови једу?
5Знявши ж Ісус очі і побачивши, що багато народу йде до Него, рече до Филипа: Звідкіля купимо хлїба, щоб вони попоїли?
6А ово говораше кушајући га, јер сам знаше шта ће чинити.
6Се ж сказав, вивідуючи його, бо сам знав, що має робити.
7Одговори Му Филип: Двеста гроша хлеба није доста да сваком од њих по мало допадне.
7Відказав Йому Филип: За двістї денариїв хлїба не стане їм, щоб кожному з них хоч трохи досталось.
8Рече Му један од ученика Његових, Андрија, брат Симона Петра:
8Каже Йому один з учеників Його, Андрей, брат Симона Петра:
9Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет!
9Є тут хлопець один, що має пять хлїбів ячних та дві рибки; тільки що сього на стільки?
10А Исус рече: Посадите људе. А беше траве много на ономе месту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.
10Рече ж Ісус: Заставте людей сїдати. Була ж трава велика на тому місцї. Посїдали ж чоловіки, числом тисяч з пять.
11А Исус узевши оне хлебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху посађени; тако и од риба колико хтеше.
11Прийнявши ж хлїби Ісус, і оддавши хвалу, подав ученикам, ученики ж сидячим; так само й риби, скільки хотїли.
12И кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.
12Як же наситились, рече ученикам своїм: Позбирайте останки окрушин, щоб не пропало нїщо.
13И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што претече иза оних што су јели.
13Зібрали ж і наповнили дванайцять кошів окрушин із пяти хлїбів ячних, що зосталось у тих, що їли.
14А људи видевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свет.
14Люде ж, бачивши, яку ознаку зробив Ісус, сказали, що се справдї пророк, грядущий на сьвіт.
15А кад разуме Исус да хоће да дођу да Га ухвате и да Га учине царем, отиде опет у гору сам.
15Як же постеріг Ісус, що хочуть прийти та схопити Його, щоб зробити Його царем, то пійшов ізнов на гору сам один.
16А кад би увече сиђоше ученици Његови на море,
16Як же настав вечір, пійшли ученики Його над море,
17и уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се беше смркло, а Исус не беше дошао к њима.
17і, ввійшовши в човен, плили на той бік моря у Капернаум. І вже стемнїло, й не приходив до них Ісус.
18А море се подизаше од великог ветра.
18А море, од великого вітру, що бурхав, піднялось.
19Возивши, пак, око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса где иде по мору и беше дошао близу до лађе, и уплашише се.
19Одпливши ж гоней на двайцять і пять або трийцять, бачять, що Ісус ходить по морю, і до човна наближуєть ся, і полякались.
20А Он им рече: Ја сам; не бојте се.
20Він же рече їм: Се я; не лякайтесь.
21Онда Га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.
21Тодї радо прийняли Його в човен, і зараз човен опинивсь коло землї, куди вони прямували.
22Сутрадан, пак, народ који стајаше преко мора кад виде да лађе друге не беше онде осим оне једне што у њу уђоше ученици Његови, и да не уђе Исус с ученицима својим у лађу него сами ученици Његови отидоше,
22Назавтра народ, стоячий по тім боцї моря, побачивши, що иншого човна не було там, тільки один той, у котрий ввійшли ученики Його, й що не ввійшов з учениками своїми Ісус у човен, а що самі ученики Його відчалили,
23а друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног места где једоше хлеб кад Господ даде хвалу,
23инші ж човни поприходили з Тиверияди поблизу місця, де їли хлїб, як хвалу оддав Господь;
24кад виде народ да Исуса не беше онде ни ученика Његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса.
24побачивши ж оце люде, що Ісуса там нема, анї учеників Його, ввійшли і вони в човни, та й прибули в Капернаум, шукаючи Ісуса.
25И нашавши Га преко мора рекоше Му: Рави! Кад си дошао овамо?
25І, знайшовши Його на тім боцї моря, сказали Йому: Рави, коли прибув єси сюда?
26Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се.
26Відказав їм Ісус і рече: Істино, істино глаголю вам: Шукаєте мене не тому, що бачили ознаки, а що їли хлїб, та й наситились.
27Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам дати Син човечији, јер овог потврди Отац Бог.
27Трудїть ся не для їжи погибаючої, а для їжи, що зостаєть ся в вічнє життє, котру Син чоловічий вам дасть; Сього бо Отець ствердив, Бог.
28А они Му рекоше: Шта ћемо чинити да радимо дела Божија?
28Казали ж до Него: Що нам робити, щоб чинити дїла Божі?
29Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете оног кога Он посла.
29Відказав Ісус і рече їм: Се єсть дїло Боже, щоб вірувати в Того, кого післав Він.
30А они Му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да верујемо? Шта радиш ти?
30Казали ж Йому: Що ж робиш Ти за ознаку, щоб видїли ми, та й вірували Тобі? що чиниш?
31Очеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб с неба даде им да једу.
31Батьки наші манну їли в пустинї, як писано: Хлїб з неба дав їм їсти.
32Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хлеб с неба, него вам Отац мој даје хлеб истинити с неба;
32Рече ж їм Ісус: Істино, істино глаголю вам: Не Мойсей дав вам хлїб з неба, а Отець мій дає вам хлїб з неба правдивий.
33јер је хлеб Божији онај који силази с неба и даје живот свету.
33Бо хлїб Божий той, що сходить з неба, й життє дає сьвітові.
34Тада Му рекоше: Господе! Дај нам свагда тај хлеб.
34Казали ж до Него: Господи, всякого часу давай нам хлїб сей.
35А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети.
35Рече ж їм Ісус: Я хлїб життя, хто приходить до мене, не голодувати ме, і хто вірує в мене, не жаждувати ме нїколи.
36Него вам казах да ме и видесте и не верујете.
36Тільки глаголю вам, що й видїли мене, та й не віруєте.
37Све што мени даје Отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истерати напоље.
37Усе, що дає менї Отець, до мене прийде; а хто приходить до мене, не вижену геть.
38Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла.
38Бо зійшов я з неба, не щоб чинити волю мою, а волю Пославшого мене.
39А ово је воља Оца који ме посла да од оног што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у последњи дан.
39Се ж воля пославшого мене Отця, щоб з усього, що дав менї, не погубив я нїчого, а воскресив його останнього дня.
40А ово је воља Оног који ме посла да сваки који види Сина и верује Га има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
40Се ж воля пославшого мене, щоб кожен, хто видить Сина й вірує в Него, мав життє вічнє, і я воскрешу його останнього дня.
41Тада викаху Јевреји на Њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба.
41Миркали тодї Жиди про Него, що сказав: Я хлїб, що зійшов з небес;
42И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како дакле он говори: Ја сиђох с неба?
42і казали: Хиба се не Ісус, син Йосифів, котрого знаємо ми батька й матїр? Як же Він каже: Що з неба зійшов я?
43Онда Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом.
43Озвав ся ж Ісус і рече їм: Не миркайте між собою.
44Нико не може доћи к мени ако га не довуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
44Нїхто не може прийти до мене, коли Отець, пославший мене, не притягне його, й я воскрешу його останнього дня.
45У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, доћи ће к мени.
45Написано в пророків: І будуть усї навчені від Бога. Тим кожен, хто чув од Отця і навчивсь, приходить до мене.
46Не да је ко видео Оца осим Оног који је од Бога: Он виде Оца.
46Не то, щоб Отця хто видїв, тільки Той, хто від Бога, Той видїв Отця.
47Заиста, заиста вам кажем: који верује мене има живот вечни.
47Істино, істино глаголю вам: Хто вірує в мене, має життє вічнє.
48Ја сам Хлеб живота.
48Я хлїб життя.
49Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше.
49Батьки ваші їли манну в пустинї, та й повмирали.
50Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре.
50Се хлїб, що з неба сходить, щоб, хто їсть Його, не вмер.
51Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света.
51Я хлїб живий, що з неба зійшов. Коли хто їсть сей хлїб, жити ме по вік; а хлїб, що я дам, се тїло моє, що я дам за життє сьвіту.
52А Јевреји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?
52Змагались тодї між собою, говорячи: Як може Він дати нам тїло їсти?
53А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи.
53Рече ж їм Ісус: Істино, істино глаголю вам: Як не їсте тїла Сина чоловічого й не пєте Його крові, не маєте життя в собі.
54Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан:
54Хто їсть тїло моє і пє мою кров, має життє вічнє, і я воскрешу його останнього дня.
55Јер је тело моје право јело и крв моја право пиће.
55Тїло моє справдї єсть їжа, а кров моя справдї єсть напиток.
56Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.
56Хто їсть тїло моє і пє кров мою, в менї пробуває, а я в йому.
57Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради.
57Як післав мене живий Отець, і я живу Отцем, так і хто їсть мене, й той жити ме мною.
58Ово је хлеб који сиђе с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек.
58Се хлїб, що з неба зійшов. Не як батьки ваші їли манну та й повмирали; хто їсть сей хлїб, жити ме по вік.
59Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.
59Се Він глаголав у школї, навчаючи в Капернаумі.
60Тада многи од ученика Његових који слушаху рекоше: Ово је тврда беседа! Ко је може слушати?
60Многі ж слухавши з учеників Його казали: Жорстоке се слово; хто може його слухати?
61А Исус знајући у себи да ученици Његови вичу на то, рече им: Зар вас ово саблажњава?
61Знаючи ж Ісус сам у собі, що миркають про Него ученики Його, рече їм: Се вас блазнить?
62А кад видите Сина човечијег да одлази горе где је пре био?
62Що ж, коли побачите Сина чоловічого, як входить туди, де перше був?
63Дух је оно што оживљава; тело не помаже ништа. Речи које вам ја рекох дух су и живот су.
63Се дух, що оживлює; тїло не годить ся нї на що. Слова, що я глаголю вам, се дух і життє.
64Али имају неки међу вама који не верују. Јер знаше Исус од почетка који су што не верују, и ко ће Га издати.
64Тільки ж є такі між вами, що не вірують. Знав бо з почину Ісус, котрі не вірують, і хто зрадить Його.
65И рече: Зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мог.
65І рече: Тим глаголав вам, що нїхто не може прийти до мене, коли не буде дано йому від Отця мого.
66Од тада многи од ученика Његових отидоше натраг, и више не иђаху с Њим.
66Після сього багато з учеників Його пійшли назад, і вже більш з Ним не ходили.
67А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви отићи?
67Рече ж Ісус дванайцятьом: Чи й ви хочете йти?
68Тада Му одговори Симон Петар: Господе! Коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечног живота.
68Відказав тодї Йому Симон Петр: Господи, до кого йти нам? у Тебе слова життя вічнього,
69И ми веровасмо и познасмо да си Ти Христос, Син Бога Живога.
69і ми увірували й взнали, що Ти єси Христос, Син Бога живого.
70Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?
70Відказав їм Ісус: Хиба не я вас дванайцятьох вибрав? а один з вас диявол.
71А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер Га он хтеде издати, и беше један од дванаесторице.
71Говорив же про Юду Симонового Іскариота: сей бо мав Його зрадити, один з дванайцяти.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.