Михеј 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Реч Господња која дође Михеју Моресећанину за времена Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудиних, што виде за Самарију и за Јерусалим.
1Слово Господнє, що надійшло до Михея Морастія за Юдейських царів Йоатама, Ахаза й Езекії, а було йому обявлене про Самарию й Ерусалим:
2Чујте, сви народи, слушај, земљо и шта је на њој, и Господ Бог да вам је сведок, Господ из свете цркве своје.
2Слухайте, всї народи, вважай, земле, й уся її повня! Нехай буде Господь Бог сьвідком проти вас, Господь із сьвятого храму свого.
3Јер, гле, Господ излази из места свог, и сићи ће, и ходиће по висинама земаљским.
3Ось бо, Господь вийде з пробутку свого, зійде вниз і возьме під ноги високих на землї.
4И горе ће се растопити пред Њим, и долине ће се расести, као восак од огња и као вода што тече низ стрмен.
4Гори розтануться під ним і долини, як віск від огня, стопнїють, мов ті води, що ллються з гори.
5Све је то за злочинство Јаковљево и за грехе дома Израиљевог. Које је злочинство Јаковљево? Није ли Самарија? Које су висине Јудине? Није ли Јерусалим?
5А все воно — за Яковову безбожність, за гріх дому Ізрайлевого. Від кого безбожність Яковова? хиба ж не від Самариї? Від кого висоти в Юди? хиба ж не від Ерусалиму?
6Зато ћу учинити од Самарије гомилу у пољу да се саде виногради, и побацаћу камење њено у долину и открићу јој темеље.
6За се зроблю з Самариї купу розвалищ у полї, місцем, щоб на йому виногради садили; каміннє її позвергаю в долину, відкрию її підвалини.
7И сви резани ликови њени разбиће се, и сви ће се дарови њени сажећи огњем, и све ћу идоле њене потрти, јер од плате курварске накупи, и опет ће бити плата курварска.
7Всї ідоли її порозбиваю, й усї дари її любодїйні спалю огнем, та й усї боввани її передам на розбиваннє; бо вона їх із плати за блудництво построїла й пійдуть вони дарами до (другої) блудницї.
8Зато ћу плакати и ридати; ходићу свучен и го, плакаћу као змајеви и тужићу као сове.
8Тим же то буду ридати-голосити; як ограблений і обнажений, — ходити; вити, як шакал, як струсї, — пищати.
9Јер јој се ране не могу исцелити, дођоше до Јуде, допреше до врата мог народа, до Јерусалима.
9Болючий бо побій її дійде аж до Юди, наближиться до ворот мого народу, до Ерусалиму.
10Не јављајте у Гату, не плачите; у Вит-Афри ваљај се по праху.
10Не пускайте ж про се поголоски хоч у Гетї, не голосїте там; ув оселї Офра покрийте себе попелом.
11Изађи, становнице сафирска, с голом срамотом; становница сананска неће изаћи; жалост вет-езилска неће вам дати станка.
11Переселяйтесь (у неволю), Шафирські осадницї, стидовично понажені; не втече й осадниця Заананська; плач у Езелї не дасть вам зʼупинитись там.
12Јер становница маротска тужи за својим добром. Јер сиђе зло од Господа до врата јерусалимских.
12Оплакує своє добро осадниця Мароти, бо лихолїттє наближується й до воріт Ерусалимських.
13Упрегни брзе коње у кола, становнице лахиска, која си почетак греху кћери сионској, јер се у теби нађоше злочинства Израиљева.
13Запрягай в колесницю бистрих, ти, Лахиська осаднице, ти бо — початком гріхів дочки Сионової, в тобі бо появились перші проступки Ізраїля.
14Зато пошаљи дарове Моресету гатском; домови ахсивски превариће цареве Израиљеве.
14Тим же то будеш ти посилати дари в Морешет-Гет; люде ж Ахзивські будуть оманом царям Ізраїлським.
15Још ћу ти довести наследника, становнице мариска; доћи ће до Одолама, славе Израиљеве.
15Я ще нашлю на тебе, осаднице Мореша, здобичника; він досягне до Оддоламу, — сієї слави Ізрайлевої.
16Начини се ћелава и острижи се за милом децом својом; рашири ћелу своју као орао, јер се воде од тебе у ропство.
16Ой обстрижи ж — обголи собі голову по дїтях твоїх, щиро коханих; розшири по них лисину, як орел, коли лїниться; бо переселять їх від тебе в неволю.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.