Лука 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама,
1Яко ж бо многі заходились споряджувати повість про добре знані нам речі,
2као што нам предаше који испрва сами видеше и слуге речи бише:
2як передали нам ті, що з почину були самовидцями й слугами слова;
3Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле,
3то здалось і менї гаразд, довідавшись од почину про все пильно, поряду тобі написати, високоповажний Теофиле,
4да познаш темељ оних речи којима си се научио.
4щоб знав певноту того, чого тебе навчено.
5У време Ирода цара јудејског беше неки свештеник од реда Авијиног, по имену Зарија, и жена његова од племена Ароновог, по имену Јелисавета.
5Був за Ірода, царя Юдейського, один сьвященик, на ймя Захарія, з черги Авиїної, а жінка його з дочок Ааронових, а ймя її Єлисавета.
6А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповестима и уредбама Господњим без мане.
6Були ж праведні обоє перед Богом, ходячи у всїх заповідях та наказах Господнїх безпорочні.
7И не имаху деце; јер Јелисавета беше нероткиња, и беху обоје већ стари.
7І не було в них дитини: бо Єлисавета була неплідна, й обоє постарілись у днях своїх.
8И догоди се, кад он служаше по свом реду пред Богом,
8Стало ся ж, як служив він порядком черги своєї перед Богом,
9да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади.
9то, звичаєм сьвященства, довелось йому кадити, увійшовши в церкву Господню.
10И све мноштво народа беше напољу и мољаше се Богу у време кађења.
10А все множество народу молилось ізнадвору під час кадження.
11А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионог.
11Явив ся ж йому ангел Господень, стоячи правобіч жертівнї кадильної.
12И кад га виде Зарија уплаши се и страх нападе на њ.
12І вжахнув ся Захарія побачивши, і страх обняв його.
13А анђео рече му: Не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован.
13Рече ж до него ангел: Не лякай ся, Захаріє: бо вислухана молитва твоя, і жінка твоя Єлисавета вродить сина тобі, й даси ймя йому Йоан.
14И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његовом рођењу.
14І буде радість тобі й веселість; і многі різдвом його радувати муть ся.
15Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вино ни сикер; и напуниће се Духа Светог још у утроби матере своје;
15Буде бо великий перед Господем, і вина нї міцного напитку не пити ме; й Духом сьвятим сповнить ся ще з утроби матери своєї.
16и многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховом;
16І многих синів Ізраїлевих наверне до Господа Бога їх.
17и он ће напред доћи пред Њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца к деци и невернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.
17І йти ме він перед Ним духом і силою Ілиї, щоб навернути серця батьків до дїтей, і неслухняних до мудрости праведних, приготовити Господеві людей готових.
18И рече Зарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер сам стар и жена је моја временита.
18І рече Захарія до ангела: По чім же знати му се? я бо старий, і жінка моя ізстарілась у днях своїх.
19И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.
19І озвавшись ангел, рече йому: Я Гавриїл, що стою перед Господем; і послано мене промовити до тебе та сповістити тебе про се.
20И ево, онемећеш и нећеш моћи говорити до оног дана док се то не збуде; јер ниси веровао мојим речима које ће се збити у своје време.
20І ось замовкнеш і не зможеш говорити, аж по день, коли станеть ся се, за те що не поняв віри словам моїм, котрі справдять ся пори своєї.
21И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви.
21І ждав народ Захарії, і дивував ся, що барить ся він у церкві.
22А изишавши не могаше да им говори; и разумеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нем.
22Вийшовши ж він, не зміг промовити до них; і постерегли вони, що видїннє бачив у церкві; бо він кивав до них, і зоставсь нїмий.
23И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој.
23І сталось, як сповнились днї служення його, пійшов до господи своєї.
24А после ових дана, затрудне Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи:
24Після ж тих днїв зачала Єлисавета, жінка його, й таїлась пять місяцїв, говорячи:
25Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.
25Що так менї дав Господь у ті днї, як зглянув ся, зняти з мене докір між людьми.
26А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у град галилејски по имену Назарет
26Місяця ж шестого післав Бог ангела Гавриїла в город Галилейський, званий Назарет,
27к девојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидовог; и девојци беше име Марија.
27до дїви, зарученої чоловікові, на ймя Йосифові, з дому Давидового; а ймя дїви Мария.
28И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама.
28І прийшовши ангел до неї, рече: Радуй ся, благодатная, Господь з тобою; благословенна єси між женами.
29А она, видевши га, поплаши се од речи његове и помисли: Какав би ово био поздрав?
29Вона ж, побачивши його, вжахнулась словами його, та й подумала, що б се було за витаннє таке.
30И рече јој анђео: Не бој се, Марија! Јер си нашла милост у Бога.
30І рече ангел їй: Не лякай ся, Мариє: знайшла бо єси ласку в Бога.
31И ево затруднећеш, и родићеш Сина, и надени Му име Исус.
31І ось зачнеш ти в утробі твоїй, і вродиш Сина, й наречеш імя Йому Ісус.
32Он ће бити велики, и назваће се Син Највишега, и даће Му Господ Бог престо Давида оца Његовог;
32Сей буде великий, і Сином Вишнього звати меть ся, і дасть Йому Господь Бог престол Давида, отця Його:
33и цароваће у дому Јаковљевом вавек, и царству Његовом неће бити краја.
33і царювати ме Він над домом Якововим по віки, й царству Його не буде кінця.
34А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?
34Рече ж Мария до ангела: Як буде се, коли чоловіка не знаю?
35И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишег осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји.
35І озвавшись ангел, рече їй: Дух сьвятий найде на тебе, й сила Вишнього отїнить тебе; тим і, що вродить ся сьвяте, звати меть ся Сином Божим.
36И ево Јелисавета, твоја тетка, и она затрудне сином у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом.
36І ось Єлисавета, родичка твоя, вона також зачала сина в старостї своїй, і се шестий місяць їй, званій неплідною.
37Јер у Бога све је могуће што каже.
37Бо не буде неможливе у Бога всяке слово.
38А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој. И анђео отиде од ње.
38Рече ж Мария: Се рабиня Господня: нехай станеть ся менї по слову твоєму. І пійшов від неї ангел.
39А Марија уставши оних дана, отиде брзо у горњу земљу, у град Јудин.
39Уставши ж Мария тими днями, пійшла швидко в підгіррє, у город Юдин;
40И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом.
40і ввійшла в господу Захаріїну, і виталась із Єлисаветою.
41И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се напуни Духа Светог,
41І сталось, як почула Єлисавета витаннє Мариїне, кинулась дитина в утробі її; і сповнилась Єлисавета Духом сьвятим,
42и повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.
42і промовила голосом великим, і рече: Благословенна єси між женами, й благословенний плід утроби твоєї.
43И откуд мени ово да дође мати Господа мог к мени?
43І звідкіля менї се, що прийшла мати Господа мого до мене?
44Јер гле, кад дође глас честитања твог у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој.
44Ось бо, як дійшов голос витання твого до ушей моїх, кинулась з радости дитина в утробі моїй.
45И благо оној која верова, јер ће се извршити шта јој каза Господ.
45І благословенна, що увірувала, бо сповнить ся, що сказано їй від Господа.
46И рече Марија: Велича душа моја Господа;
46І рече Мария: Величає душа моя Господа,
47И обрадова се дух мој Богу Спасу мом,
47і зрадував ся дух мій у Бозї Спасї моїм,
48Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, одсад ће ме звати блаженом сви нараштаји;
48що споглянув на смиреннє слуги своєї: ось бо від нинї блаженною звати муть мене всї роди:
49Што ми учини величину силни, и свето име Његово;
49бо зробив менї велике Сильний; і сьвяте імя Його.
50И милост је Његова од колена на колено онима који Га се боје.
50І милость Його від роду до роду на боячих ся Його.
51Показа силу руком својом; разасу поносите у мислима срца њихових.
51Зробив силу рукою своєю; розсипав гордих у думках сердець їх;
52Збаци силне с престола, и подиже понижене.
52поскидав потужних з престолів, і підняв угору смиренних;
53Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.
53голодних сповнив добром, а багатих одіслав упорожнї;
54Прими Израиља, слугу свог, да се опомене милости.
54прийняв Ізраїля, слугу свого, на спомин милости,
55Као што говори оцима нашим, Аврааму и семену његовом довека.
55(як промовив до батьків наших) Авраамові й насїнню його по віки.
56Марија пак седи с њом око три месеца, и врати се кући својој.
56Пробувала ж Мария з нею місяцїв зо три, та й вернулась до домівки своєї.
57А Јелисавети дође време да роди, и роди сина.
57Єлисаветї ж сповнив ся час родити, й вродила вона сина.
58И чуше њени суседи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.
58І чули сусїде її і родина її, що Господь показав велику милость свою до неї, і радувались із нею.
59И у осми дан дођоше да обрежу дете, и хтеше да му надену име оца његовог, Зарија.
59І сталось, восьмого дня прийшли обрізати хлопятко, і хотїли назвати його ймям батька його, Захарією.
60И одговарајући мати његова рече: Не, него да буде Јован.
60І озвавшись мати його, каже: Нї, а нехай назветь ся Йоаном.
61И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да му је такво име.
61І казали до неї: Що нїкого нема в родинї твоїй, щоб звав ся імям сим.
62И намигиваху оцу његовом како би он хтео да му надену име.
62Кивали ж батькові його, як схотїв би назвати його.
63И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.
63І, попросивши таблицї, написав слова: Йоан буде ймя йому. І дивувались усї.
64И одмах му се отворише уста и језик његов и говораше хвалећи Бога.
64Відкрили ся ж уста його зараз, і язик його, й заговорив, прославляючи Бога.
65И уђе страх у све суседе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догађај.
65І був на всїх страх, що жили кругом них; і по всьому підгіррю Юдейському пронеслись усї слова ті.
66И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: Шта ће бити из овог детета? И рука Господња беше са њим.
66І положили всї, хто чув, у серцї своїм, кажучи: Що ж то за дитина се буде! І рука Господня була з ним.
67И Зарија отац његов напуни се Духа Светог, и пророкова говорећи:
67І Захарія, батько його, сповнив ся Духом сьвятим, і прорік, глаголючи:
68Благословен Господ Бог Јаковљев што походи и избави народ свој,
68Благословен Господь Бог Ізраїлїв, що одвідав і зробив ізбавленнє народові своєму,
69И подиже нам рог спасења у дому Давида слуге свог,
69і підняв ріг спасення нам у дому Давида, слуги свого,
70Као што говори устима светих пророка својих од века
70(як промовляв устами сьвятих од віку пророків своїх,)
71Да ће нас избавити од наших непријатеља и из руку свих који мрзе на нас;
71спасеннє од ворогів наших і з руки всїх ненавидників наших,
72Учинити милост оцима нашим, и опоменути се светог завета свог,
72щоб зробити милость отцям нашим, і спогадати завіт свій сьвятий,
73Клетве којом се клео Аврааму оцу нашем да ће нам дати
73клятьбу, що кляв ся перед Авраамом, отцем нашим,
74Да се избавимо из руку непријатеља својих, и да му служимо без страха,
74та що дасть нам без страху, з рук ворогів наших визволившись,
75И у светости и у правди пред Њим док смо год живи.
75служити Йому в сьвятостї та праведностї перед Ним, по всї днї життя нашого.
76И ти, дете, назваћеш се пророк Највишега; јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим да Му приправиш пут;
76А ти, дитино, пророком Вишнього звати меш ся: ходити меш бо перед лицем Господнїм, готовити дороги Його;
77Да даш разум спасења народу његовом за опроштење греха њихових,
77щоб давати знаннє спасення народові Його в оставленню гріхів їх,
78По дубокој милости Бога нашег, по којој нас је походио исток с висине;
78по благій милостї Бога нашого, в котрій одвідав нас Схід з висоти,
79Да обасјаш оне који седе у тами и у сену смртном; да упутиш ноге наше на пут мира.
79щоб засияв сидячим у темряві і тїнї смертнїй, щоб направити ноги наші на дорогу впокою.
80А дете растијаше и јачаше духом, и беше у пустињи дотле док се не показа Израиљу.
80Хлопятко ж росло та міцнїло духом, і пробувало в пустинї аж до дня явлення свого перед Ізраїлем.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.