Лука 17
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1А ученицима рече: Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе с кога долазе;
1Рече ж до учеників: Не можна не прийти поблазням; горе ж, через кого приходять!
2боље би му било да му се воденични камен обеси о врату, и да га баце у море, него да саблазни једног од ових малих.
2Лучче б йому було, коли б жорно млинове почеплено на шию йому, та й укинуто в море, нїж щоб зблазнив одного з малих сих.
3Чувајте се. Ако ти сагреши брат твој, накарај га; па ако се покаје, опрости му.
3Озирайтесь на себе. Коли погрішить проти тебе брат твій, докори йому, й коли покаєть ся, прости йому.
4И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута на дан дође к теби и рече: Кајем се, опрости му.
4І коли сїм раз на день погрішить проти тебе, й сїм раз на день обернеть ся до тебе, кажучи: Каюсь; прости йому.
5И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вере.
5І казали апостоли Господеві: Прибав нам віри.
6А Господ рече: Кад бисте имали вере колико зрно горушичино, и рекли бисте овом дубу: Ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас.
6Рече ж Господь: Коли б ви мали віру з зерно горчицї, то сказали б шовковинї оцїй: Викоренись і посадись у морю, то послухала б вас.
7Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, каже му: Ходи брзо и седи за трпезу?
7Хто ж з вас, слугу мавши, ратая чи пастуха, як ійде з поля, скаже йому зараз: Прийшовши сїдай їсти?
8Него не каже ли му: Уготови ми да вечерам, и запрегни се те ми служи док једем и пијем, па онда и ти једи и пиј?
8А чи не скаже йому: Наготов менї що вечеряти, та підперезавшись послугуй менї, поки їсти му та пити му, а потім їсти меш і пити меш ти?
9Еда ли ће он захвалити слузи том кад сврши шта му се заповеди? Не верујем.
9Чи дякує тому слузї, що зробив, що звелено йому?
10Тако и ви кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо залудне слуге, јер учинисмо шта смо били дужни чинити.
10Так і ви, коли зробите все, що звелено вам, кажіть: Що слуги ми нїкчемні; бо, що повинні зробити, зробили.
11И кад иђаше у Јерусалим, Он пролажаше између Самарије и Галилеје.
11І сталось, як ійшов Він у Єрусалим, і проходив серединою Самариї та Галилеї,
12И кад улажаше у једно село сретоше Га десет губавих људи, који сташе издалека,
12і, як увійшов ув одно село, зустріло Його десять прокажених чоловіків, що стояли оддалеки.
13и подигоше глас говорећи: Исусе учитељу! Помилуј нас.
13І піднесли вони голос, кажучи: Ісусе, наставниче, помилуй нас.
14И видевши их рече им: Идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се.
14І побачивши рече їм: Ідїть покажіть себе священикам. І сталось, як пійшли вони, очистились.
15А један од њих видевши да се исцели поврати се хвалећи Бога гласно,
15Один же з них, бачивши, що одужав, вернувсь, голосом великим прославляючи Бога,
16и паде ничице пред ноге Његове, и захвали Му. И то беше Самарјанин.
16і, припав лицем до ніг Його, дякуючи Йому; а був він Самарянин.
17А Исус одговарајући рече: Не исцелише ли се десеторица? Где су дакле деветорица?
17Озвав ся ж Ісус і рече: Чи не десять очистились? девять же де?
18Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин?
18Не знайшлись, щоб вернувшись оддати славу Богу, тільки чужоземець сей?
19И рече му: Устани, иди; вера твоја поможе ти.
19І рече йому: Уставши йди; віра твоя спасла тебе.
20А кад Га упиташе фарисеји: Кад ће доћи царство Божије? Одговарајући рече им: Царство Божије неће доћи да се види;
20Як же спитали Його Фарисеї, коли прийде царство Боже, відказав їм, і рече: Не прийде царство Боже з постереганнєм,
21нити ће се казати: Ево га овде или онде; јер гле, царство је Божије унутра у вама.
21анї казати муть: Дивись, ось воно; або: Дивись, он, бо царство Боже у вас усерединї.
22А ученицима рече: Доћи ће време кад ћете зажелети да видите један дан Сина човечијег, и нећете видети.
22Рече ж до учеників: Прийдуть днї, що бажати мете один з днїв Сина чоловічого видїти, та й не побачите.
23И рећи ће вам: Ево овде је, или: Ено онде; али не излазите, нити тражите.
23І казати муть вам: Дивись, ось; або: Дивись, он; не йдїть і не ганяйтесь.
24Јер као што муња сине с неба, и засветли се преко свега што је под небом, тако ће бити и Син човечији у свој дан.
24Бо, як блискавиця, блиснувши з одного краю під небом, до другого краю під небом сьвітить, так буде й Син чоловічий дня свого.
25Али Му најпре треба много пострадати, и окривљеном бити од рода овог.
25Перше ж мусить Він багато терпіти, й відцураєть ся Його рід сей.
26И како је било у време Нојево онако ће бити у дане Сина човечијег:
26І як сталось за днїв Ноя, так буде й за днїв Сина чоловічого.
27Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.
27Їли, пили, женились, оддавались, аж до дня, як увійшов Ной у ковчег, і настав потоп, та й вигубив усїх.
28Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху;
28Так само, як сталось і за Лота; їли, пили, торгували, продавали, насаджували, будували,
29а у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све.
29которого ж дня вийшов Лот із Содома, линуло огнем та сїркою з неба та й вигубило всїх.
30Тако ће бити и у онај дан кад ће се јавити Син човечији.
30Так же буде й в день, котрого Син чоловічий відкриєть ся.
31У онај дан који се деси на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; и који се деси у пољу, тако нека се не враћа натраг.
31Того дня, хто буде на криші, а надібє його в хатї, нехай не злазить узяти його; й хто на полї, так само нехай не вертаєть ся назад.
32Опомињите се жене Лотове.
32Спогадайте Лотову жінку.
33Који пође да сачува душу своју, изгубиће је; а који је изгуби, оживеће је.
33Коли хто шукати ме душу свою спасти, погубить її, а хто погубить її, оживить її.
34Кажем вам: у ону ноћ биће два на једном одру, један ће се узети а други ће се оставити;
34Глаголю вам, тієї ночі буде двоє на однім ліжку; один візьметь ся, а другий зоставить ся.
35две ће млети заједно, једна ће се узети а друга ће се оставити;
35Дві молоти муть укупі; одна візьметь ся, а друга зоставить ся.
36два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.
36Двоє будуть у полї; один візьметь ся, а другий зоставить ся.
37И одговарајући рекоше Му: Где, Господе? А Он им рече: Где је стрвина онамо ће се и орлови скупити.
37І озвавшись кажуть до Него: Де, Господи? Він же рече їм: Де тїло, там збирати муть ся орли.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.