Лука 17
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1А ученицима рече: Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе с кога долазе;
1Et ait ad discipulos suos: Impossibile est ut non veniant scandala: væ autem illi per quem veniunt.
2боље би му било да му се воденични камен обеси о врату, и да га баце у море, него да саблазни једног од ових малих.
2Utilius est illi si lapis molaris imponatur circa collum ejus, et projiciatur in mare quam ut scandalizet unum de pusillis istis.
3Чувајте се. Ако ти сагреши брат твој, накарај га; па ако се покаје, опрости му.
3Attendite vobis: Si peccaverit in te frater tuus, increpa illum: et si pœnitentiam egerit, dimitte illi.
4И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута на дан дође к теби и рече: Кајем се, опрости му.
4Et si septies in die peccaverit in te, et septies in die conversus fuerit ad te, dicens: Pœnitet me, dimitte illi.
5И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вере.
5Et dixerunt apostoli Domino: Adauge nobis fidem.
6А Господ рече: Кад бисте имали вере колико зрно горушичино, и рекли бисте овом дубу: Ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас.
6Dixit autem Dominus: Si habueritis fidem sicut granum sinapis, dicetis huic arbori moro: Eradicare, et transplantare in mare, et obediet vobis.
7Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, каже му: Ходи брзо и седи за трпезу?
7Quis autem vestrum habens servum arantem aut pascentem, qui regresso de agro dicat illi: Statim transi, recumbe:
8Него не каже ли му: Уготови ми да вечерам, и запрегни се те ми служи док једем и пијем, па онда и ти једи и пиј?
8et non dicat ei: Para quod cœnem, et præcinge te, et ministra mihi donec manducem, et bibam, et post hæc tu manducabis, et bibes?
9Еда ли ће он захвалити слузи том кад сврши шта му се заповеди? Не верујем.
9Numquid gratiam habet servo illi, quia fecit quæ ei imperaverat?
10Тако и ви кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо залудне слуге, јер учинисмо шта смо били дужни чинити.
10non puto. Sic et vos cum feceritis omnia quæ præcepta sunt vobis, dicite: Servi inutiles sumus: quod debuimus facere, fecimus.
11И кад иђаше у Јерусалим, Он пролажаше између Самарије и Галилеје.
11Et factum est, dum iret in Jerusalem, transibat per mediam Samariam et Galilæam.
12И кад улажаше у једно село сретоше Га десет губавих људи, који сташе издалека,
12Et cum ingrederetur quoddam castellum, occurrerunt ei decem viri leprosi, qui steterunt a longe:
13и подигоше глас говорећи: Исусе учитељу! Помилуј нас.
13et levaverunt vocem, dicentes: Jesu præceptor, miserere nostri.
14И видевши их рече им: Идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се.
14Quos ut vidit, dixit: Ite, ostendite vos sacerdotibus. Et factum est, dum irent, mundati sunt.
15А један од њих видевши да се исцели поврати се хвалећи Бога гласно,
15Unus autem ex illis, ut vidit quia mundatus est, regressus est, cum magna voce magnificans Deum,
16и паде ничице пред ноге Његове, и захвали Му. И то беше Самарјанин.
16et cecidit in faciem ante pedes ejus, gratias agens: et hic erat Samaritanus.
17А Исус одговарајући рече: Не исцелише ли се десеторица? Где су дакле деветорица?
17Respondens autem Jesus, dixit: Nonne decem mundati sunt? et novem ubi sunt?
18Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин?
18Non est inventus qui rediret, et daret gloriam Deo, nisi hic alienigena.
19И рече му: Устани, иди; вера твоја поможе ти.
19Et ait illi: Surge, vade: quia fides tua te salvum fecit.
20А кад Га упиташе фарисеји: Кад ће доћи царство Божије? Одговарајући рече им: Царство Божије неће доћи да се види;
20Interrogatus autem a pharisæis: Quando venit regnum Dei? respondens eis, dixit: Non venit regnum Dei cum observatione:
21нити ће се казати: Ево га овде или онде; јер гле, царство је Божије унутра у вама.
21neque dicent: Ecce hic, aut ecce illic. Ecce enim regnum Dei intra vos est.
22А ученицима рече: Доћи ће време кад ћете зажелети да видите један дан Сина човечијег, и нећете видети.
22Et ait ad discipulos suos: Venient dies quando desideretis videre unum diem Filii hominis, et non videbitis.
23И рећи ће вам: Ево овде је, или: Ено онде; али не излазите, нити тражите.
23Et dicent vobis: Ecce hic, et ecce illic. Nolite ire, neque sectemini:
24Јер као што муња сине с неба, и засветли се преко свега што је под небом, тако ће бити и Син човечији у свој дан.
24nam, sicut fulgur coruscans de sub cælo in ea quæ sub cælo sunt, fulget: ita erit Filius hominis in die sua.
25Али Му најпре треба много пострадати, и окривљеном бити од рода овог.
25Primum autem oportet illum multa pati, et reprobari a generatione hac.
26И како је било у време Нојево онако ће бити у дане Сина човечијег:
26Et sicut factum est in diebus Noë, ita erit et in diebus Filii hominis:
27Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.
27edebant et bibebant: uxores ducebant et dabantur ad nuptias, usque in diem, qua intravit Noë in arcam: et venit diluvium, et perdidit omnes.
28Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху;
28Similiter sicut factum est in diebus Lot: edebant et bibebant, emebant et vendebant, plantabant et ædificabant:
29а у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све.
29qua die autem exiit Lot a Sodomis, pluit ignem et sulphur de cælo, et omnes perdidit:
30Тако ће бити и у онај дан кад ће се јавити Син човечији.
30secundum hæc erit qua die Filius hominis revelabitur.
31У онај дан који се деси на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; и који се деси у пољу, тако нека се не враћа натраг.
31In illa hora, qui fuerit in tecto, et vasa ejus in domo, ne descendat tollere illa: et qui in agro, similiter non redeat retro.
32Опомињите се жене Лотове.
32Memores estote uxoris Lot.
33Који пође да сачува душу своју, изгубиће је; а који је изгуби, оживеће је.
33Quicumque quæsierit animam suam salvam facere, perdet illam: et quicumque perdiderit illam, vivificabit eam.
34Кажем вам: у ону ноћ биће два на једном одру, један ће се узети а други ће се оставити;
34Dico vobis: In illa nocte erunt duo in lecto uno: unus assumetur, et alter relinquetur:
35две ће млети заједно, једна ће се узети а друга ће се оставити;
35duæ erunt molentes in unum: una assumetur, et altera relinquetur: duo in agro: unus assumetur, et alter relinquetur.
36два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.
36Respondentes dicunt illi: Ubi Domine?
37И одговарајући рекоше Му: Где, Господе? А Он им рече: Где је стрвина онамо ће се и орлови скупити.
37Qui dixit illis: Ubicumque fuerit corpus, illuc congregabuntur et aquilæ.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.